Intervju generala Ponoša za Kažiprst
Utorak, 2.12.2008 | Intervjui
General-potpukovnik Zdravko Ponoš rekao je u emisiji B92 Kažiprst da je važno i to što je inicijativa Srbije o reviziji Kumanovskog sporazuma registrovana u strukturama NATO iako, kako kaže, nije optimista po pitanju njenog razmatranja na sastanku šefova diplomatija Alijanse, koji danas počinje u Briselu
General-potpukovnik Zdravko Ponoš rekao je u emisiji B92 Kažiprst da je važno i to što je inicijativa Srbije o reviziji Kumanovskog sporazuma registrovana u strukturama NATO iako, kako kaže, nije optimista po pitanju njenog razmatranja na sastanku šefova diplomatija Alijanse, koji danas počinje u Briselu.
Ponoš je podsetio da je pre 10-tak dana u razgovoru sa visokim vojnim zvaničnicima NATO pokrenuo inicijativu o reviziji Kumanovskog sporazuma, ali da je to kratak period u kome može da se čuje mišljenje na ministarskom nivou NATO-a.
On je naveo da je sada potrebno da se obave političke konsultacije i dodao da je njegov zadatak bio da pokrene to pitanje na vojničkom nivou s ljudima sa kojima komunicira.
Ponoš je dodao da je predložio zvaničnicima NATO da se krene u taj proces tako što će eksperti s obeju strana razgovarati o reviziji Kumanovskog sporazuma i o tome šta bi imalo smisla da se menja i šta bi bilo vojnički utemeljeno i prihvatljivo za obe strane.
Ponoš je objasnio da je ta ideja prisutna u Generalštabu Vojske Srbije kao problematika koja treba da se otvori jer je stanje na terenu bilo neodrživo, dodajući da je pitanje pokretanja inicijative zavisilo od podesnog političkog momenta.
Načelnik Generalštaba je naveo da Vojska Srbije ne može da lansira nove inicijative, već da ih predlaže onome ko ima ovlašćenja i političku moć da kaže kada je vreme za to, dodajući da je predsednik Srbije Boris Tadić to procenio.
Ponoš je rekao da ima ovlašćenja da razgovara sa vojnim strukturama NATO i da su generali iz Alijanse imali razumevanje jer je u razgovoru sa njima koristio vojničku terminologiju o stanju na terenu, koje se dosta promenilo.
Do tih promena je došlo, kako je Ponoš objasnio, zato što je Kfor ušao u proces izgradnje takozvanih "Kosovskih bezbednosnih snaga", čemu se Srbija protivi, kao i donošenje odluke o raspoređivanju misije Euleks na Kosovo, uz saglasnost Srbije.
Ponoš je dodao da takozvane "Bezbednosne snage Kosova", sa oko 2.500 ljudi, ne predstavljaju pretnju Srbiji, ukazujući istovremeno da se stvara oružana formacija koja nije dozvoljena ni po jednom regionalnom i međunarodnom sporazumu.
On je podsetio da se 10 godina po okončanju sukoba na Kosovu stanje u kopnenoj zoni bezbednosti, kao i u odnosu Vojske Srbije i međunarodnih snaga u Pokrajini u velikoj meri promenilo na bolje i da sada postoji visok nivo razumevanja i poverenja.
Ponoš je rekao da i sada komandant KFOR-a ima pravo da u kopnenoj zoni bezbednosti vrati Vojsku Srbije na stanje u kom je bila posle 1999. godine, a da u vazdušnoj zoni bezbednosti i sada važe ograničenja za korišćenje srpskih letelica.
Za Vojsku Srbije ukidanje ograničenja u kopnenoj zoni bezbednosti znači punu slobodu kretanja do administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, istakao je Ponoš i ukazao da je područje zone sa bezbednosnog aspekta "rovito područje".
Redefinisanje Kumanovskog sporazuma, kojim je ustanovljena i kopnena zona bezbednosti duž administrativne linije centralne Srbije i Kosova i Metohije, podržao je predsednik Srbije ukazavši da treba da se menja Kumanovski sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije koji je potpisan 9. juna 1999. godine.
Izvor: B92, FoNet, Tanjug
Ponoš je podsetio da je pre 10-tak dana u razgovoru sa visokim vojnim zvaničnicima NATO pokrenuo inicijativu o reviziji Kumanovskog sporazuma, ali da je to kratak period u kome može da se čuje mišljenje na ministarskom nivou NATO-a.
On je naveo da je sada potrebno da se obave političke konsultacije i dodao da je njegov zadatak bio da pokrene to pitanje na vojničkom nivou s ljudima sa kojima komunicira.
Ponoš je dodao da je predložio zvaničnicima NATO da se krene u taj proces tako što će eksperti s obeju strana razgovarati o reviziji Kumanovskog sporazuma i o tome šta bi imalo smisla da se menja i šta bi bilo vojnički utemeljeno i prihvatljivo za obe strane.
Ponoš je objasnio da je ta ideja prisutna u Generalštabu Vojske Srbije kao problematika koja treba da se otvori jer je stanje na terenu bilo neodrživo, dodajući da je pitanje pokretanja inicijative zavisilo od podesnog političkog momenta.
Načelnik Generalštaba je naveo da Vojska Srbije ne može da lansira nove inicijative, već da ih predlaže onome ko ima ovlašćenja i političku moć da kaže kada je vreme za to, dodajući da je predsednik Srbije Boris Tadić to procenio.
Ponoš je rekao da ima ovlašćenja da razgovara sa vojnim strukturama NATO i da su generali iz Alijanse imali razumevanje jer je u razgovoru sa njima koristio vojničku terminologiju o stanju na terenu, koje se dosta promenilo.
Do tih promena je došlo, kako je Ponoš objasnio, zato što je Kfor ušao u proces izgradnje takozvanih "Kosovskih bezbednosnih snaga", čemu se Srbija protivi, kao i donošenje odluke o raspoređivanju misije Euleks na Kosovo, uz saglasnost Srbije.
Ponoš je dodao da takozvane "Bezbednosne snage Kosova", sa oko 2.500 ljudi, ne predstavljaju pretnju Srbiji, ukazujući istovremeno da se stvara oružana formacija koja nije dozvoljena ni po jednom regionalnom i međunarodnom sporazumu.
On je podsetio da se 10 godina po okončanju sukoba na Kosovu stanje u kopnenoj zoni bezbednosti, kao i u odnosu Vojske Srbije i međunarodnih snaga u Pokrajini u velikoj meri promenilo na bolje i da sada postoji visok nivo razumevanja i poverenja.
Ponoš je rekao da i sada komandant KFOR-a ima pravo da u kopnenoj zoni bezbednosti vrati Vojsku Srbije na stanje u kom je bila posle 1999. godine, a da u vazdušnoj zoni bezbednosti i sada važe ograničenja za korišćenje srpskih letelica.
Za Vojsku Srbije ukidanje ograničenja u kopnenoj zoni bezbednosti znači punu slobodu kretanja do administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, istakao je Ponoš i ukazao da je područje zone sa bezbednosnog aspekta "rovito područje".
Redefinisanje Kumanovskog sporazuma, kojim je ustanovljena i kopnena zona bezbednosti duž administrativne linije centralne Srbije i Kosova i Metohije, podržao je predsednik Srbije ukazavši da treba da se menja Kumanovski sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije koji je potpisan 9. juna 1999. godine.
Izvor: B92, FoNet, Tanjug
