Intervju načelnika Uprave za ljudske resurse GŠ VS magazinu Odbrana
Petak, 5.12.2008 | Intervjui
Profesionalni vojnik, u odnosu na vojnika na redovnom služenju vojnog roka, više košta. Ali on je i znatno osposobljeniji od onoga koji se za definisane misije i zadatke Vojske Srbije obučava šest meseci.
Profesionalni vojnik, u odnosu na vojnika na redovnom služenju vojnog roka, više košta. Ali on je i znatno osposobljeniji od onoga koji se za definisane misije i zadatke Vojske Srbije obučava šest meseci. Pored toga, uključivanje u kolektivne sisteme bezbednosti pretpostavlja učešće u multinacionalnim operacijama, za šta se isključivo angažuje profesionalni sastav. Naposletku, opravdano je i logično da savremenim i složenim tehničkim sredstvima rukuju profesionalci.
Profesionalizacija Vojske Srbije pleni pažnju i stručne vojne i šire javnosti, naravno, uz organizacione promene sprovedene u proteklih nekoliko godina, novine u sistemu obučavanja i osposobljavanja sastava, modernizaciju tehničkih kapaciteta i infrastrukture, stabilnije finansiranje i uspon međunarodne saradnje.
Najave da će se taj proces okončati do kraja 2010. godine često su predmet različitih spekulacija, dnevnopolitičkih tumačenja ili nerazumevanja. Svakako da o tome odlučuju i krajnji sud donose nadležne državne institucije, uvažavajući interese Republike Srbije i njenih građana, savremene zahteve vremena, ali i mišljenje struke.
General-majora Petra Radojčića, načelnika Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske, pitali smo, najpre, o dostignutom stepenu profesionalizacije jedinica u 2008. godini, potrebama, mogućnostima i prioritetima popune vojnih sastava profesionalnim vojnicima.
– Ukoliko razmatramo formacijsko brojno stanje, 80 odsto sastava Vojske Srbije je profesionalno. Ako sagledamo raspoloživi personal, 74 odsto su profesionalni pripadnici. Problem koji postoji već duži vreme jeste nedovoljna popuna profesionalnim vojnicima, što neposredno utiče na operativne i funkcionalne sposobnosti Vojske. Nedostatak te kategorije pripadnika amortizujemo popunom vojnicima na odsluženju vojnog roka.
Organizacijske celine Ministarstva odbrane i Generalštaba, funkcionalno nadležne za prijem kadra, ali i komande operativnog nivoa, preduzimale su mere da se stanje popravi. Pored ostalog, 2007. godine dobijena je saglasnost Ministarstva finansija za prijem 1.358 lica iz građanstva u profesionalnu vojnu službu, u svojstvu vojnika po ugovoru. Ove godine odobren je prijem još 1.060 profesionalnih vojnika. Ipak, izostali su željeni i očekivani efekti – u odnosu na potrebe popunjeno je 66,5 odsto.
Uzroka je više, ali osnovni jesu neodgovarajuća materijalna satisfakcija – plata, te nedovoljna informisanost građana o potrebama, mogućnostima i uslovima zasnivanja službe i rada u Vojsci. Na to su, u izvesnoj meru, uticale i organizacijsko-mobilizacijske promene, jer je deo profesionalnih vojnika napustio službu zbog rasformiranja ili preformiranja jedinica sa kojima su sklopili ugovor o radu.
Sredinom godine zaključili smo da je neophodno osmišljeno, hitno i koordinisano delovanje Ministarstva odbrane i Generalštaba, kako bi se stvorili uslovi za poboljšanje popune profesionalnim vojnicima, odnosno povećalo zanimanje mladih za stupanje u vojnu službu. U protivnom, ignorisanje faktičkog stanja rezultiralo bi daljim nepovoljnim uticajem na celokupan život i rad jedinica, bila bi ugrožena i profesionalizacija, koja predstavlja jedan od najvažnijih sadržaja reforme Vojske.
Prioritet u popuni profesionalnim vojnicima imaju artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva, sastavi veze, Rečne flotile i Specijalne brigade. Kada je reč o vojnoevidencionim specijalnostima, potrebni su vozači neborbenih i borbenih vozila, rukovaoci inžinjerijskih mašina, poslužioci raketnih i radarskih sistema, artiljerijskih oruđa i sredstava za telekomunikaciju, tehničari, pešadinci, ali i ostale specijalnosti u svim rodovima i službama.
Šta je, zapravo, normativni okvir profesionalizacije naše vojske?
– Prvi idejni projekat o Profesionalizaciji Vojske Srbije i Crne Gore potiče iz 2005. godine, kada je započelo znatno smanjenje broja pripadnika tadašnje Vojske. On je, kasnije, dograđivan i prilagođen novonastalim okolnostima, posebno posle razdruživanja državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Profesionalizacija Vojske Srbije uporište nalazi i u Nacrtu strategijskog pregleda odbrane, ali i u zaključcima sa radnog stola broj 8 Grupe za reformu Srbija – Nato, koji su uvršteni u modifikovani projekat profesionalizacije.
Da bismo ostvarili postavljeni cilj, neophodno je obezbediti politički konsenzus. Svedoci smo različitih stavova o profesionalizaciji Vojske, potrebi da uđemo u kolektivne sisteme bezbednosti i evroatlantske integracije. Zatim, nedostaju nam potrebni i odgovarajući strateško-doktrinarni i planski dokumenti. Bez finansijskih sredstava, takođe, ne može se mnogo učiniti, ali i bez podrške javnosti, jer građani treba da znaju zašto reformišemo sektor odbrane i koliko košta bezbednost.
Transformacija Vojske Srbije predstavlja ozbiljan i zahtevan državni posao – stvaranje nove, skladno dimenzionisane, profesionalne Vojske, sposobne da izvrši dodeljene misije i zadatke, a koja odgovara potrebama i mogućnostima države. O tome kakva i kolika Vojska nam treba odlučuju najviše državne institucije, jer je reč o nacionalnom projektu i interesu. To nije samo pitanje Ministarstva odbrane i Generalštaba. Ali, Vojska Srbije mora imati viziju razvoja, jer se bez nje ne može kretati napred.
Sa usvajanjem zakona o odbrani i Vojsci profesionalizacija je dobila odgovarajući pravni osnov i okvir. Nepostojanje strateških, doktrinarnih i planskih dokumenata u sistemu odbrane može da uspori, pa čak i onemogući dalju transformaciju Vojske Srbije. Zato je nužno, za što kraće vreme, doneti Strategiju nacionalne bezbednosti, Strategiju odbrane i Doktrinu vojske. Potom slede eventualna korekcija i usvajanje funkcionalnih doktrina, koje su već pripremljene, poput doktrine upravljanja ljudskim resursima, doktrine obuke, doktrine razvoja i ostalih doktrina.
Konkurs za prijem oko 2.300 profesionalnih vojnika u sastave Vojske Srbije raspisan je sredinom oktobra. Pratila ga je i svojevrsna medijska kampanja, osmišljena prvi put tako da na savremen način motiviše mlade ljude za vojnu službu. Kakvi su rezultati tog projekta?
– Pripreme za raspisivanje javnog konkursa i medijsku kampanju započele su u junu. Vrlo ambiciozno, zacrtali smo da do kraja avgusta izradimo Smernice za strategiju popune profesionalnim vojnicima. Ministar odbrane odobrio ih je 31. avgusta. Koncept medijske kampanje bio je sastavni deo tog dokumenta. Sve što smo do sada uradili rezultat je zajedničkog angažovanja Uprave za ljudske resurse Generalštaba i organizacijskih sastava Ministarstva odbrane, posebno Uprave za obaveze odbrane i Uprave za odnose sa javnošću. Za operacionalizaciju Smernica pripremili smo sve nivoe komandovanja. Sa Upravom za kadrove i Upravom za sistem logistike Ministarstva odbrane izmenili smo pojedine odredbe podzakonskih propisa kako bismo izbegli normativna ograničenja. Imali smo potrebnu i dovoljnu podršku ministra odbrane, njegovih pomoćnika i državnih sekretara.
Konkurs za profesionalne vojnike raspisan je sredinom oktobra, i biće otvoren do popune upražnjenih mesta. Kampanja u štampanim i elektronskim medijima počela je nešto ranije. Prvi put smo, na savremen način, novim idejnim rešenjima i dizajnom propagandnog materijala – flajera, informatora, plakata i spota – prezentovali naše kadrovske potrebe. Konkurs smo objavili u više dnevnih listova, na Internet stranici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, u nacionalnoj i lokalnim službama za zapošljavanje, ali i u komandama jedinica i garnizona, te vojnoteritorijalnim komandama – vojnim odsecima i odeljcima. Vojni poziv promovišemo i na vojničkim zakletvama, akcijama Otvoreni dan u kasarnama, ali i na sajmovima zapošljavanja širom Srbije.
Ciljne grupe su mladići koji su regulisali vojnu obavezu, služenjem vojnog roka sa oružjem, starosti do 30 godina, vojnici koji su sada u Vojsci, ali i devojke. Namera nam je da motivišemo mlade ljude za profesionalnu vojnu službu, ali i da zadržimo već postojeći kadar. Ohrabruje ispoljeno zanimanje – do 21. novembra primili smo 1.177 molbi, a od tog broja prijavilo se 159 žena. Posebno naglašavam mogućnost da konkurišu lica bez prethodnog radnog staža i devojke. Sagledavamo i koristimo iskustva stranih armija, gde se brojna zastupljenost kreće od šest do šest i po odsto u Portugaliji i Španiji, do 14 odsto u oružanim snagama SAD. Kod nas je taj procenat znatno manji i iznosi oko jedan odsto, što nije dovoljno. Treba imati u vidu da postoje ograničenja u pogledu dužnosti koje one mogu obavljati, ali ne i u pogledu napredovanja tokom karijere.
Zainteresovani kandidati mogu da se prijave na konkurs ukoliko ispunjavaju propisane opšte i posebne uslove. Potrebnu dokumentaciju mogu poslati na navedene adrese ili lično predati u komande jedinica u kojima žele da zasnuju radni odnos.
Kandidati se, posle komisijske selekcije i odluke o prijemu, raspoređuju u jedinice za koje su konkurisali. Ukoliko su se prijavili na dužnost za koju nisu osposobljeni tokom služenja vojnog roka, u nekom od centara za obuku biće im organizovana obuka. Posle uspešno završene obuke sklapaju ugovore sa Vojskom Srbije na tri godine. Ugovori se, za sada, mogu produžavati do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 40 godina života.
U odnosu na ostale poslodavce, šta Vojska Srbije nudi budućim profesionalnim vojnicima?
– Najpre siguran posao, redovna novčana primanja i predvidivu karijeru. Pored prava na socijalno i zdravstveno osiguranje, posebnih dodataka na osnovnu platu od 15 do 25 odsto za službu u specijalnim jedinicama i staža osiguranja sa uvećanim trajanjem od tri do šest meseci, shodno dužnosti koju obavljaju, naročite pogodnosti jesu mogućnost da koriste besplatan smeštaj i ishranu u kasarni – mestu u kome rade za vreme trajanja ugovora, da imaju plaćene putne troškove za dolazak i odlazak s posla, da se usavršavaju i napreduju u službi, te da budu unapređeni u podoficirski čin, ukoliko izraze želju i ispune predviđene kriterijume, ili da budu primljeni u profesionalnu vojnu službu na neodređeno vreme.
Kakva su nadalje Vaša očekivanja kada je reč o takvom načinu popune jedinica? Demantuje li praksa pojedina rešenja?
– Konkretne rezultate projekta očekujemo krajem ove i početkom naredne godine. U zavisnosti od potreba Vojske, prijem profesionalnih vojnika nastaviće se i 2009. godine, u skladu sa odobrenim Kadrovskim planom. Ukoliko se ozvaniči model profesionalne vojske, do kraja 2010. godine, smanjivaćemo, postepeno, broj vojnika na redovnom služenju vojnog roka, a povećavati broj profesionalaca. Na taj način otvaraće se nova radna mesta. Vojska Srbije je sada veliki, a nadamo se da će biti i poželjan poslodavac.
Normativno ograničenje i mogući razlog da se ne konkuriše jeste zakonska odredba po kojoj se ugovorna obaveza može produžavati samo do 40. godine života. Olakšavajuće je to što do tada profesionalni vojnik, ukoliko ispuni predviđene uslove, karijeru može nastaviti kao podoficir. Ipak, smatramo da regulativu treba izmeniti, propisujući mogućnost da se, zavisno od potreba službe, ugovori produžavaju do 50. godine. Na taj način bi ta kategorija personala imala veću poslovnu sigurnost. Smanjio bi se i nepotreban odliv osposobljenog i iskusnog kadra, koji razmišlja o odlasku iz Vojske čim pronađe sigurniji posao u građanstvu. Jasno je, na primer, da profesionalni vojnik ne može biti specijalac posle 40. godine, ali može da bude vozač, da rukuje inžinjerijskim mašinama, da bude poslužilac na sredstvima telekomunikacije, kuvar, čuvar, i slično. Predlog izmena i dopuna Zakona o Vojsci je u pripremi i biće, u redovnoj proceduri, dostavljen na razmatranje Skupštini Republike Srbije.
Nameravamo i da izmenama Pravilnika o platama stimulišemo profesionalne vojnike. Definisane su tri grupe dužnosti i platni koeficijenti, u zavisnosti od uslova rada, složenosti sistema kojima vojnici rukuju i čina. Tako će, na primer, vozači borbenih vozila biti bolje plaćeni od vozača motornih vozila. Iznos plate profesionalnih vojnika, čina desetara i mlađeg vodnika, čije su dužnosti u prvoj grupi, biće približan plati podoficira sa činom vodnika i 20. platnom grupom. Idejno rešenje je da do kraja 2010. godine ona dostigne cifru jedne i po prosečne plate zaposlenih u privredi Srbije.
U proteklih nekoliko meseci formiran je podoficirski kor srpske vojske. Usvojen je savremen oblik njihovog osposobljavanja za prve i glavne podoficire, ali i model izbalansirane strukture Vojske, u kojoj oni čine 25 odsto profesionalnog sastava. Profesionalizacija im, očito, nameće i nove uloge u sistemu odbrane…
- Podoficiri predstavljaju značajan kadar u funkcionisanju svake vojske, pa i Vojske Srbije. Reformski procesi zahtevaju drugačiji pristup njihovom vođenju u službi, ali i stručnom usavršavanju i napredovanju. Dužnosti koje će podoficiri ubuduće obavljati znatno su složenije nego u prethodnom periodu. Karijera će im se graditi prema sličnim principima koji se primenjuju i na oficire – projektovanje, usavršavanje i razvoj. Koristeći naša iskustva iz prošlosti, naročito iz vremena JNA, ali i savremenih armija sveta, prvi i glavni podoficiri, raspoređeni od nivoa čete do Generalštaba, biće podrška komandovanju i obuci, ali i lideri i uzor kolegama. Očekivanja su velika, ali ne i nerealna. Popuna jedinica profesionalnim vojnicima značajna je i zbog činjenice da će se iz njihovih redova birati kandidati za podoficire. Više nije isplativo školovati taj profil, jer ako profesionalni vojnici ispunjavaju odgovarajuće obrazovne uslove, stručnost i osposobljenost, uz dodatnu obuku mogu obavljati njihove zadatke. Na osnovu modela izbalansirane strukture Vojske, u kojoj profesionalni vojnici čine 45 odsto, hipotetički je moguće da oko 25 odsto njih postanu podoficiri, pa ča i oficiri ukoliko završe odgovarajući fakultet.
Pomenuli ste inostrana iskustva s podoficirima. Da li u procesu profesionalizacije Vojske izbegavamo tuđe greške?
– Sagledali smo iskustva ostalih država i armija, pre svega onih koje su prošle sličan put tranzicije društva i reforme vojske, nastojeći da izbegnemo greške, koje su one činile, ili ih, barem, svedemo na najmanju meru. Stoga su i organizacijsko-mobilizacijske promene u Vojsci Srbije izvedene za rekordno kratko vreme, od sredine 2006. do kraja 2007. godine, kada su se odvijale težišne promene. Treba naglasiti da za to nismo utrošili dodatna sredstva iz budzeta. Tokom ove godine samo dograđujemo sistem i unapređujemo pojedina rešenja.
U zemljama u kojima su državna rukovodstva usvojila profesionalni model vojske i izdvojila finansijska sredstva, profesionalizacija je uspešno okončana. Taj proces, doduše, nije tekao i trajao jednako kod svih. Iskustva naših suseda, a za sada samo još Albanija nema profesionalnu vojsku, govore da za održavanje oružanih snaga izdvajaju oko dva odsto bruto društvenog proizvoda. Procenili smo da je taj procenat dovoljan i za Srbiju, pod uslovom da se budzet odbrane rastereti rashoda za vojne penzije, a one čine oko 30 odsto ukupnih troškova. Naravno, nije dovoljno samo okončati profesionalizaciju. Nužno je uspostaviti kontinuitet u strukturi vojske, prijemu i zadržavanju kadra, sistemu obrazovanja, obuke i modernizacije.
Govorite o novcu koji država izdvaja za poslove odbrane… Koliko košta profesionalizacija Vojske Srbije, odnosno profesionalni vojnik? Da li je profesionalizacija, u tom smislu, opravdana?
Nominalno, personalni troškovi profesionalnog vojnika iznose 8.160 dolara na godišnjem nivou. Projektovanom brojnom veličinom te kategorije kadra u Vojsci Srbije, budzet odbrane opterećen je oko 11 odsto. Nasuprot tome, ukupni troškovi vojnika na odsluženju vojnog roka, u trajanju od šest meseci, dostižu vrednost od 4.835, ili godišnje 9.670 dolara.
Očito, profesionalni vojnik više košta. Međutim, treba imati u vidu činjenicu da se vojnik za šest meseci vojnog roka ne može obučiti do nivoa potrebne osposobljenosti za definisane misije i zadatke Vojske. Onda se postavlja pitanje opravdanosti uloženih sredstava, pogotovo ako se imaju u vidu obim i učestalost pozivanja rezervnog sastava na obuku. Poznato je da uključivanje u kolektivne sisteme bezbednosti podrazumeva učešće u multinacionalnim operacijama, za šta se isključivo angažuje profesionalni sastav. Naposletku, opravdano je i logično da savremenim i složenim tehničkim sredstvima i sistemima rukuju profesionalci. Zaključak je jasan – uložen novac se vraća.
Želim da napomenem da Vojska Srbije nije samo potrošač, već institucija koja doprinosi ekonomskom razvoju društva, tako što otklanja rizike po bezbednost zemlje, a time i rizike za domaće i strane investicije.
Nadležni najavljuju naredne godine restriktivniji budzet odbrane. Hoće li to zaustaviti profesionalizaciju? Kako se prevazilaze teškoće koje trenutno opterećuju taj proces?
– Na to pitanje sam već delimično odgovorio. Strateško-doktrinarnim dokumentima se utvrđuje opredeljenje Srbije o profesionalizaciji Vojske, način i vreme kada će se ona realizovati. Za sada ne postoje takvi dokumenti. Poznato je da Vojska Srbije primenjuje kombinovani model popune kadrom – profesionalni sastav i služenje vojnog roka, što predstavlja zakonsku i ustavnu obavezu građana. Najavom profesionalizacije do 2010. godine, blagim kaznenim odredbama i prilično tolerantnim odnosom pojedinih državnih institucija, posebno pravosudnih, prema regrutima koji izbegavaju vojnu obavezu, ali i uvođenjem mogućnosti da se regruti pozovu na prigovor savesti, smanjuje se motivisanost za služenje vojnog roka pod oružjem.
Izvesno je da postojeći regrutni sistem i kombinovani način popune Vojske nisu racionalni i pouzdani. Ako se ne obezbede potrebna finansijska sredstva, a smanji regrutni potencijal, profesionalizacija će biti ugrožena, a na taj način i operativna sposobnost Vojske. Trenutno je oko 13.000 vojnika na civilnom služenju vojnog roka, a 7.000 u jedinicama.
Srpska vojska namerava da poboljša popunu sastava profesionalnim vojnicima, u skladu sa propisanom formacijskom veličinom. Ukoliko se zakonodavna i izvršna vlast opredele za profesionalizaciju, vojna obaveza neće biti ukinuta, već će se zamrznuti. U tom slučaju, uveli bismo princip dobrovoljnog služenja vojnog roka.
U protivnom, i dalje će se primenjivati kombinovani model popune, a organizacijskim promenama stvorili bi se uslovi da samo pojedine jedinice Vojske budu potpuno profesionalne.
Može li, dakle, Vojska Srbije do kraja 2010. godine zaista biti profesionalna?
Ubeđen sam u to, ali naglašavam ponovo, samo pod uslovom da se takav model prihvati, obezbede budzetska sredstva i otklone pomenuta ograničenja.
Vladimir POČUČ
Snimio Darimir BANDA
Formacijski odnos profesionalnih pripadnika i vojnika koji služe vojni rok je 80 prema 20 odsto, što omogućava smanjenje broja vojnika, u određenom vremenu, do potpune profesionalizacije Vojske.
Kod oficirskog kadra izražen je nesklad između oficira viših i nižih činova. Oficira do čina kapetana ima 55,1 odsto. Standardi modernih armija nameću potrebu da se broj oficira nižih činova dodatno poveća.
Starosna struktura Vojske je povoljna – oko 1,5 odsto oficira i 0,1 podoficira su stariji od 50 godina. Najviše ih je između 30 i 40 godina života – 41,5 odsto oficira i 48 podoficira. Prosečna starost profesionalnih vojnika iznosi 31 godinu.
Zbog opredeljenja za postepeno uvođenje modela profesionalne Vojske, neophodno je promeniti način školovanja i usavršavanja. U toku je usklađivanje sistema vojnog obrazovanja sa onim u građanstvu. Unapređena je i saradnja sa inostranim vojnim školama, kako bi se dostigao potreban nivo interoperabilnosti sistema odbrane Republike Srbije sa partnerima, za izvršavanje definisanih misija i zadataka Vojske.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije napustili su model četvorogodišnjeg i jednogodišnjeg specijalističkog školovanja podoficira. Taj kadar će se ubuduće dobijati dodatnim osposobljavanjem, u našim i inostranim centrima za obuku, profesionalnih vojnika.
U toku je izrada Uredbe o verskoj službi u Vojsci Srbije, kojom se preciziraju ciljevi i osnovni uslovi pod kojima se može obezbediti i organizovati verska služba. Međusobni odnosi sa crkvama i verskim zajednicama urediće se nadalje posebnim sporazumom.
U saradnji sa stručnim nosiocima planiranja i razvoja ljudskih resursa u sistemu odbrane, Institutom za strategijska istraživanja i ostalim organizacijskim celinama Ministarstva odbrane, Uprava za ljudske resurse Generalštaba priprema program motivacije profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, čiji se sadržaj može uslovno podeliti u nekoliko celina – standard, očuvanje i jačanje mentalnog zdravlja, odnos prema porodicama poginulih i briga o porodicama pripadnika Vojske. Planirano je da dugoročni program održavanja i jačanja motivacije sadrži i različite benefite, novčane i nenovčane nagrade, ali i kulturne i sportske sadržaje.
Profesionalizacija Vojske Srbije pleni pažnju i stručne vojne i šire javnosti, naravno, uz organizacione promene sprovedene u proteklih nekoliko godina, novine u sistemu obučavanja i osposobljavanja sastava, modernizaciju tehničkih kapaciteta i infrastrukture, stabilnije finansiranje i uspon međunarodne saradnje.
Najave da će se taj proces okončati do kraja 2010. godine često su predmet različitih spekulacija, dnevnopolitičkih tumačenja ili nerazumevanja. Svakako da o tome odlučuju i krajnji sud donose nadležne državne institucije, uvažavajući interese Republike Srbije i njenih građana, savremene zahteve vremena, ali i mišljenje struke.
General-majora Petra Radojčića, načelnika Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske, pitali smo, najpre, o dostignutom stepenu profesionalizacije jedinica u 2008. godini, potrebama, mogućnostima i prioritetima popune vojnih sastava profesionalnim vojnicima.
– Ukoliko razmatramo formacijsko brojno stanje, 80 odsto sastava Vojske Srbije je profesionalno. Ako sagledamo raspoloživi personal, 74 odsto su profesionalni pripadnici. Problem koji postoji već duži vreme jeste nedovoljna popuna profesionalnim vojnicima, što neposredno utiče na operativne i funkcionalne sposobnosti Vojske. Nedostatak te kategorije pripadnika amortizujemo popunom vojnicima na odsluženju vojnog roka.
Organizacijske celine Ministarstva odbrane i Generalštaba, funkcionalno nadležne za prijem kadra, ali i komande operativnog nivoa, preduzimale su mere da se stanje popravi. Pored ostalog, 2007. godine dobijena je saglasnost Ministarstva finansija za prijem 1.358 lica iz građanstva u profesionalnu vojnu službu, u svojstvu vojnika po ugovoru. Ove godine odobren je prijem još 1.060 profesionalnih vojnika. Ipak, izostali su željeni i očekivani efekti – u odnosu na potrebe popunjeno je 66,5 odsto.
Uzroka je više, ali osnovni jesu neodgovarajuća materijalna satisfakcija – plata, te nedovoljna informisanost građana o potrebama, mogućnostima i uslovima zasnivanja službe i rada u Vojsci. Na to su, u izvesnoj meru, uticale i organizacijsko-mobilizacijske promene, jer je deo profesionalnih vojnika napustio službu zbog rasformiranja ili preformiranja jedinica sa kojima su sklopili ugovor o radu.
Sredinom godine zaključili smo da je neophodno osmišljeno, hitno i koordinisano delovanje Ministarstva odbrane i Generalštaba, kako bi se stvorili uslovi za poboljšanje popune profesionalnim vojnicima, odnosno povećalo zanimanje mladih za stupanje u vojnu službu. U protivnom, ignorisanje faktičkog stanja rezultiralo bi daljim nepovoljnim uticajem na celokupan život i rad jedinica, bila bi ugrožena i profesionalizacija, koja predstavlja jedan od najvažnijih sadržaja reforme Vojske.
Prioritet u popuni profesionalnim vojnicima imaju artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva, sastavi veze, Rečne flotile i Specijalne brigade. Kada je reč o vojnoevidencionim specijalnostima, potrebni su vozači neborbenih i borbenih vozila, rukovaoci inžinjerijskih mašina, poslužioci raketnih i radarskih sistema, artiljerijskih oruđa i sredstava za telekomunikaciju, tehničari, pešadinci, ali i ostale specijalnosti u svim rodovima i službama.
Šta je, zapravo, normativni okvir profesionalizacije naše vojske?
– Prvi idejni projekat o Profesionalizaciji Vojske Srbije i Crne Gore potiče iz 2005. godine, kada je započelo znatno smanjenje broja pripadnika tadašnje Vojske. On je, kasnije, dograđivan i prilagođen novonastalim okolnostima, posebno posle razdruživanja državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Profesionalizacija Vojske Srbije uporište nalazi i u Nacrtu strategijskog pregleda odbrane, ali i u zaključcima sa radnog stola broj 8 Grupe za reformu Srbija – Nato, koji su uvršteni u modifikovani projekat profesionalizacije.
Da bismo ostvarili postavljeni cilj, neophodno je obezbediti politički konsenzus. Svedoci smo različitih stavova o profesionalizaciji Vojske, potrebi da uđemo u kolektivne sisteme bezbednosti i evroatlantske integracije. Zatim, nedostaju nam potrebni i odgovarajući strateško-doktrinarni i planski dokumenti. Bez finansijskih sredstava, takođe, ne može se mnogo učiniti, ali i bez podrške javnosti, jer građani treba da znaju zašto reformišemo sektor odbrane i koliko košta bezbednost.
Transformacija Vojske Srbije predstavlja ozbiljan i zahtevan državni posao – stvaranje nove, skladno dimenzionisane, profesionalne Vojske, sposobne da izvrši dodeljene misije i zadatke, a koja odgovara potrebama i mogućnostima države. O tome kakva i kolika Vojska nam treba odlučuju najviše državne institucije, jer je reč o nacionalnom projektu i interesu. To nije samo pitanje Ministarstva odbrane i Generalštaba. Ali, Vojska Srbije mora imati viziju razvoja, jer se bez nje ne može kretati napred.
Sa usvajanjem zakona o odbrani i Vojsci profesionalizacija je dobila odgovarajući pravni osnov i okvir. Nepostojanje strateških, doktrinarnih i planskih dokumenata u sistemu odbrane može da uspori, pa čak i onemogući dalju transformaciju Vojske Srbije. Zato je nužno, za što kraće vreme, doneti Strategiju nacionalne bezbednosti, Strategiju odbrane i Doktrinu vojske. Potom slede eventualna korekcija i usvajanje funkcionalnih doktrina, koje su već pripremljene, poput doktrine upravljanja ljudskim resursima, doktrine obuke, doktrine razvoja i ostalih doktrina.
Konkurs za prijem oko 2.300 profesionalnih vojnika u sastave Vojske Srbije raspisan je sredinom oktobra. Pratila ga je i svojevrsna medijska kampanja, osmišljena prvi put tako da na savremen način motiviše mlade ljude za vojnu službu. Kakvi su rezultati tog projekta?
– Pripreme za raspisivanje javnog konkursa i medijsku kampanju započele su u junu. Vrlo ambiciozno, zacrtali smo da do kraja avgusta izradimo Smernice za strategiju popune profesionalnim vojnicima. Ministar odbrane odobrio ih je 31. avgusta. Koncept medijske kampanje bio je sastavni deo tog dokumenta. Sve što smo do sada uradili rezultat je zajedničkog angažovanja Uprave za ljudske resurse Generalštaba i organizacijskih sastava Ministarstva odbrane, posebno Uprave za obaveze odbrane i Uprave za odnose sa javnošću. Za operacionalizaciju Smernica pripremili smo sve nivoe komandovanja. Sa Upravom za kadrove i Upravom za sistem logistike Ministarstva odbrane izmenili smo pojedine odredbe podzakonskih propisa kako bismo izbegli normativna ograničenja. Imali smo potrebnu i dovoljnu podršku ministra odbrane, njegovih pomoćnika i državnih sekretara.
Konkurs za profesionalne vojnike raspisan je sredinom oktobra, i biće otvoren do popune upražnjenih mesta. Kampanja u štampanim i elektronskim medijima počela je nešto ranije. Prvi put smo, na savremen način, novim idejnim rešenjima i dizajnom propagandnog materijala – flajera, informatora, plakata i spota – prezentovali naše kadrovske potrebe. Konkurs smo objavili u više dnevnih listova, na Internet stranici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, u nacionalnoj i lokalnim službama za zapošljavanje, ali i u komandama jedinica i garnizona, te vojnoteritorijalnim komandama – vojnim odsecima i odeljcima. Vojni poziv promovišemo i na vojničkim zakletvama, akcijama Otvoreni dan u kasarnama, ali i na sajmovima zapošljavanja širom Srbije.
Ciljne grupe su mladići koji su regulisali vojnu obavezu, služenjem vojnog roka sa oružjem, starosti do 30 godina, vojnici koji su sada u Vojsci, ali i devojke. Namera nam je da motivišemo mlade ljude za profesionalnu vojnu službu, ali i da zadržimo već postojeći kadar. Ohrabruje ispoljeno zanimanje – do 21. novembra primili smo 1.177 molbi, a od tog broja prijavilo se 159 žena. Posebno naglašavam mogućnost da konkurišu lica bez prethodnog radnog staža i devojke. Sagledavamo i koristimo iskustva stranih armija, gde se brojna zastupljenost kreće od šest do šest i po odsto u Portugaliji i Španiji, do 14 odsto u oružanim snagama SAD. Kod nas je taj procenat znatno manji i iznosi oko jedan odsto, što nije dovoljno. Treba imati u vidu da postoje ograničenja u pogledu dužnosti koje one mogu obavljati, ali ne i u pogledu napredovanja tokom karijere.
Zainteresovani kandidati mogu da se prijave na konkurs ukoliko ispunjavaju propisane opšte i posebne uslove. Potrebnu dokumentaciju mogu poslati na navedene adrese ili lično predati u komande jedinica u kojima žele da zasnuju radni odnos.
Kandidati se, posle komisijske selekcije i odluke o prijemu, raspoređuju u jedinice za koje su konkurisali. Ukoliko su se prijavili na dužnost za koju nisu osposobljeni tokom služenja vojnog roka, u nekom od centara za obuku biće im organizovana obuka. Posle uspešno završene obuke sklapaju ugovore sa Vojskom Srbije na tri godine. Ugovori se, za sada, mogu produžavati do kraja kalendarske godine u kojoj navršavaju 40 godina života.
U odnosu na ostale poslodavce, šta Vojska Srbije nudi budućim profesionalnim vojnicima?
– Najpre siguran posao, redovna novčana primanja i predvidivu karijeru. Pored prava na socijalno i zdravstveno osiguranje, posebnih dodataka na osnovnu platu od 15 do 25 odsto za službu u specijalnim jedinicama i staža osiguranja sa uvećanim trajanjem od tri do šest meseci, shodno dužnosti koju obavljaju, naročite pogodnosti jesu mogućnost da koriste besplatan smeštaj i ishranu u kasarni – mestu u kome rade za vreme trajanja ugovora, da imaju plaćene putne troškove za dolazak i odlazak s posla, da se usavršavaju i napreduju u službi, te da budu unapređeni u podoficirski čin, ukoliko izraze želju i ispune predviđene kriterijume, ili da budu primljeni u profesionalnu vojnu službu na neodređeno vreme.
Kakva su nadalje Vaša očekivanja kada je reč o takvom načinu popune jedinica? Demantuje li praksa pojedina rešenja?
– Konkretne rezultate projekta očekujemo krajem ove i početkom naredne godine. U zavisnosti od potreba Vojske, prijem profesionalnih vojnika nastaviće se i 2009. godine, u skladu sa odobrenim Kadrovskim planom. Ukoliko se ozvaniči model profesionalne vojske, do kraja 2010. godine, smanjivaćemo, postepeno, broj vojnika na redovnom služenju vojnog roka, a povećavati broj profesionalaca. Na taj način otvaraće se nova radna mesta. Vojska Srbije je sada veliki, a nadamo se da će biti i poželjan poslodavac.
Normativno ograničenje i mogući razlog da se ne konkuriše jeste zakonska odredba po kojoj se ugovorna obaveza može produžavati samo do 40. godine života. Olakšavajuće je to što do tada profesionalni vojnik, ukoliko ispuni predviđene uslove, karijeru može nastaviti kao podoficir. Ipak, smatramo da regulativu treba izmeniti, propisujući mogućnost da se, zavisno od potreba službe, ugovori produžavaju do 50. godine. Na taj način bi ta kategorija personala imala veću poslovnu sigurnost. Smanjio bi se i nepotreban odliv osposobljenog i iskusnog kadra, koji razmišlja o odlasku iz Vojske čim pronađe sigurniji posao u građanstvu. Jasno je, na primer, da profesionalni vojnik ne može biti specijalac posle 40. godine, ali može da bude vozač, da rukuje inžinjerijskim mašinama, da bude poslužilac na sredstvima telekomunikacije, kuvar, čuvar, i slično. Predlog izmena i dopuna Zakona o Vojsci je u pripremi i biće, u redovnoj proceduri, dostavljen na razmatranje Skupštini Republike Srbije.
Nameravamo i da izmenama Pravilnika o platama stimulišemo profesionalne vojnike. Definisane su tri grupe dužnosti i platni koeficijenti, u zavisnosti od uslova rada, složenosti sistema kojima vojnici rukuju i čina. Tako će, na primer, vozači borbenih vozila biti bolje plaćeni od vozača motornih vozila. Iznos plate profesionalnih vojnika, čina desetara i mlađeg vodnika, čije su dužnosti u prvoj grupi, biće približan plati podoficira sa činom vodnika i 20. platnom grupom. Idejno rešenje je da do kraja 2010. godine ona dostigne cifru jedne i po prosečne plate zaposlenih u privredi Srbije.
U proteklih nekoliko meseci formiran je podoficirski kor srpske vojske. Usvojen je savremen oblik njihovog osposobljavanja za prve i glavne podoficire, ali i model izbalansirane strukture Vojske, u kojoj oni čine 25 odsto profesionalnog sastava. Profesionalizacija im, očito, nameće i nove uloge u sistemu odbrane…
- Podoficiri predstavljaju značajan kadar u funkcionisanju svake vojske, pa i Vojske Srbije. Reformski procesi zahtevaju drugačiji pristup njihovom vođenju u službi, ali i stručnom usavršavanju i napredovanju. Dužnosti koje će podoficiri ubuduće obavljati znatno su složenije nego u prethodnom periodu. Karijera će im se graditi prema sličnim principima koji se primenjuju i na oficire – projektovanje, usavršavanje i razvoj. Koristeći naša iskustva iz prošlosti, naročito iz vremena JNA, ali i savremenih armija sveta, prvi i glavni podoficiri, raspoređeni od nivoa čete do Generalštaba, biće podrška komandovanju i obuci, ali i lideri i uzor kolegama. Očekivanja su velika, ali ne i nerealna. Popuna jedinica profesionalnim vojnicima značajna je i zbog činjenice da će se iz njihovih redova birati kandidati za podoficire. Više nije isplativo školovati taj profil, jer ako profesionalni vojnici ispunjavaju odgovarajuće obrazovne uslove, stručnost i osposobljenost, uz dodatnu obuku mogu obavljati njihove zadatke. Na osnovu modela izbalansirane strukture Vojske, u kojoj profesionalni vojnici čine 45 odsto, hipotetički je moguće da oko 25 odsto njih postanu podoficiri, pa ča i oficiri ukoliko završe odgovarajući fakultet.
Pomenuli ste inostrana iskustva s podoficirima. Da li u procesu profesionalizacije Vojske izbegavamo tuđe greške?
– Sagledali smo iskustva ostalih država i armija, pre svega onih koje su prošle sličan put tranzicije društva i reforme vojske, nastojeći da izbegnemo greške, koje su one činile, ili ih, barem, svedemo na najmanju meru. Stoga su i organizacijsko-mobilizacijske promene u Vojsci Srbije izvedene za rekordno kratko vreme, od sredine 2006. do kraja 2007. godine, kada su se odvijale težišne promene. Treba naglasiti da za to nismo utrošili dodatna sredstva iz budzeta. Tokom ove godine samo dograđujemo sistem i unapređujemo pojedina rešenja.
U zemljama u kojima su državna rukovodstva usvojila profesionalni model vojske i izdvojila finansijska sredstva, profesionalizacija je uspešno okončana. Taj proces, doduše, nije tekao i trajao jednako kod svih. Iskustva naših suseda, a za sada samo još Albanija nema profesionalnu vojsku, govore da za održavanje oružanih snaga izdvajaju oko dva odsto bruto društvenog proizvoda. Procenili smo da je taj procenat dovoljan i za Srbiju, pod uslovom da se budzet odbrane rastereti rashoda za vojne penzije, a one čine oko 30 odsto ukupnih troškova. Naravno, nije dovoljno samo okončati profesionalizaciju. Nužno je uspostaviti kontinuitet u strukturi vojske, prijemu i zadržavanju kadra, sistemu obrazovanja, obuke i modernizacije.
Govorite o novcu koji država izdvaja za poslove odbrane… Koliko košta profesionalizacija Vojske Srbije, odnosno profesionalni vojnik? Da li je profesionalizacija, u tom smislu, opravdana?
Nominalno, personalni troškovi profesionalnog vojnika iznose 8.160 dolara na godišnjem nivou. Projektovanom brojnom veličinom te kategorije kadra u Vojsci Srbije, budzet odbrane opterećen je oko 11 odsto. Nasuprot tome, ukupni troškovi vojnika na odsluženju vojnog roka, u trajanju od šest meseci, dostižu vrednost od 4.835, ili godišnje 9.670 dolara.
Očito, profesionalni vojnik više košta. Međutim, treba imati u vidu činjenicu da se vojnik za šest meseci vojnog roka ne može obučiti do nivoa potrebne osposobljenosti za definisane misije i zadatke Vojske. Onda se postavlja pitanje opravdanosti uloženih sredstava, pogotovo ako se imaju u vidu obim i učestalost pozivanja rezervnog sastava na obuku. Poznato je da uključivanje u kolektivne sisteme bezbednosti podrazumeva učešće u multinacionalnim operacijama, za šta se isključivo angažuje profesionalni sastav. Naposletku, opravdano je i logično da savremenim i složenim tehničkim sredstvima i sistemima rukuju profesionalci. Zaključak je jasan – uložen novac se vraća.
Želim da napomenem da Vojska Srbije nije samo potrošač, već institucija koja doprinosi ekonomskom razvoju društva, tako što otklanja rizike po bezbednost zemlje, a time i rizike za domaće i strane investicije.
Nadležni najavljuju naredne godine restriktivniji budzet odbrane. Hoće li to zaustaviti profesionalizaciju? Kako se prevazilaze teškoće koje trenutno opterećuju taj proces?
– Na to pitanje sam već delimično odgovorio. Strateško-doktrinarnim dokumentima se utvrđuje opredeljenje Srbije o profesionalizaciji Vojske, način i vreme kada će se ona realizovati. Za sada ne postoje takvi dokumenti. Poznato je da Vojska Srbije primenjuje kombinovani model popune kadrom – profesionalni sastav i služenje vojnog roka, što predstavlja zakonsku i ustavnu obavezu građana. Najavom profesionalizacije do 2010. godine, blagim kaznenim odredbama i prilično tolerantnim odnosom pojedinih državnih institucija, posebno pravosudnih, prema regrutima koji izbegavaju vojnu obavezu, ali i uvođenjem mogućnosti da se regruti pozovu na prigovor savesti, smanjuje se motivisanost za služenje vojnog roka pod oružjem.
Izvesno je da postojeći regrutni sistem i kombinovani način popune Vojske nisu racionalni i pouzdani. Ako se ne obezbede potrebna finansijska sredstva, a smanji regrutni potencijal, profesionalizacija će biti ugrožena, a na taj način i operativna sposobnost Vojske. Trenutno je oko 13.000 vojnika na civilnom služenju vojnog roka, a 7.000 u jedinicama.
Srpska vojska namerava da poboljša popunu sastava profesionalnim vojnicima, u skladu sa propisanom formacijskom veličinom. Ukoliko se zakonodavna i izvršna vlast opredele za profesionalizaciju, vojna obaveza neće biti ukinuta, već će se zamrznuti. U tom slučaju, uveli bismo princip dobrovoljnog služenja vojnog roka.
U protivnom, i dalje će se primenjivati kombinovani model popune, a organizacijskim promenama stvorili bi se uslovi da samo pojedine jedinice Vojske budu potpuno profesionalne.
Može li, dakle, Vojska Srbije do kraja 2010. godine zaista biti profesionalna?
Ubeđen sam u to, ali naglašavam ponovo, samo pod uslovom da se takav model prihvati, obezbede budzetska sredstva i otklone pomenuta ograničenja.
Vladimir POČUČ
Snimio Darimir BANDA
KADROVSKA PIRAMIDA
Vojska Srbije trenutno ima 16,7 odsto oficira, 27,3 podoficira, 16,9 profesionalnih vojnika, 26,5 vojnika na služenju vojnog roka i 12,6 odsto civilnih lica. Takvo stanje ljudskih resursa ne odgovara u potpunosti zahtevanim standardima interoperabilnosti sa sličnim sistemima u zemljama Partnerstva za mir i Natoa.Formacijski odnos profesionalnih pripadnika i vojnika koji služe vojni rok je 80 prema 20 odsto, što omogućava smanjenje broja vojnika, u određenom vremenu, do potpune profesionalizacije Vojske.
Kod oficirskog kadra izražen je nesklad između oficira viših i nižih činova. Oficira do čina kapetana ima 55,1 odsto. Standardi modernih armija nameću potrebu da se broj oficira nižih činova dodatno poveća.
Starosna struktura Vojske je povoljna – oko 1,5 odsto oficira i 0,1 podoficira su stariji od 50 godina. Najviše ih je između 30 i 40 godina života – 41,5 odsto oficira i 48 podoficira. Prosečna starost profesionalnih vojnika iznosi 31 godinu.
ŠKOLOVANjE I USAVRŠAVANjE
Oko 93 odsto oficira srpske vojske ima visoku stručnu spremu, a 14,6 odsto završilo je specijalističke ili poslediplomske studije na Vojnoj akademiji ili fakultetima u građanstvu. Takvo stanje ne odgovara potrebama Vojske. Izražen je nedostatak kadra sa komandno-štabnim usavršavanjem. Više od 95 odsto podoficira završilo je četvorogodišnju srednju školu, a 1,2 odsto ima višu ili visoku stručnu spremu.Zbog opredeljenja za postepeno uvođenje modela profesionalne Vojske, neophodno je promeniti način školovanja i usavršavanja. U toku je usklađivanje sistema vojnog obrazovanja sa onim u građanstvu. Unapređena je i saradnja sa inostranim vojnim školama, kako bi se dostigao potreban nivo interoperabilnosti sistema odbrane Republike Srbije sa partnerima, za izvršavanje definisanih misija i zadataka Vojske.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije napustili su model četvorogodišnjeg i jednogodišnjeg specijalističkog školovanja podoficira. Taj kadar će se ubuduće dobijati dodatnim osposobljavanjem, u našim i inostranim centrima za obuku, profesionalnih vojnika.
VERSKA SLUŽBA
Verska prava i slobode pripadnika Vojske definisana su Ustavom, Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, Zakonom o državnim praznicima Republike Srbije i Zakonom o Vojsci. Oni mogu slobodno izražavati verska osećanja, bez prava da ih propagiraju, posećivati verske objekte, prisustvovati obredima i proslavljati verske praznike izvan vojnih objekata.U toku je izrada Uredbe o verskoj službi u Vojsci Srbije, kojom se preciziraju ciljevi i osnovni uslovi pod kojima se može obezbediti i organizovati verska služba. Međusobni odnosi sa crkvama i verskim zajednicama urediće se nadalje posebnim sporazumom.
KODEKS ČASTI
Profesionalizacijom Vojske moral i motivacija pripadnika ne gube na značaju, jer predstavljaju kvalitativno svojstvo ljudskog faktora. U odnosu na dosadašnja rešenja, neophodno je drugačije pristupiti njihovom vrednovanju. Kodeksom časti pripadnika Vojske propisaće se novi sistem vrednosti, koji treba da bude osnovni izvor njihove moralne i duhovne snage.U saradnji sa stručnim nosiocima planiranja i razvoja ljudskih resursa u sistemu odbrane, Institutom za strategijska istraživanja i ostalim organizacijskim celinama Ministarstva odbrane, Uprava za ljudske resurse Generalštaba priprema program motivacije profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, čiji se sadržaj može uslovno podeliti u nekoliko celina – standard, očuvanje i jačanje mentalnog zdravlja, odnos prema porodicama poginulih i briga o porodicama pripadnika Vojske. Planirano je da dugoročni program održavanja i jačanja motivacije sadrži i različite benefite, novčane i nenovčane nagrade, ali i kulturne i sportske sadržaje.
