Intervju zamenika komandanta Združene operativne komande za Politiku
Utorak, 2.12.2008 | Intervjui
Ulazak svakog helikoptera u Kopnenu zonu bezbednosti mora biti uz saglasnost komandanta KFOR-a, čak i kad tim helikopterom leti Predsednik Srbije. Naime, komandant KFOR-a je po Kumanovskom sporazumu nadležan za letove u vazdušnoj zoni bezbednosti koja se danas poklapa sa kopnenom – pet kilometara od administrativne linije Kosova i Metohije u pravcu centralne Srbije.
Ulazak svakog helikoptera u Kopnenu zonu bezbednosti mora biti uz saglasnost komandanta KFOR-a, čak i kad tim helikopterom leti Predsednik Srbije. Naime, komandant KFOR-a je po Kumanovskom sporazumu nadležan za letove u vazdušnoj zoni bezbednosti koja se danas poklapa sa kopnenom – pet kilometara od administrativne linije Kosova i Metohije u pravcu centralne Srbije. Ista procedura važila bi i za sanitetske helikoptere, ako bi neko od vojnika ozbiljno oboleo ili bio povređen. Povrh svega, u vazdušnoj zoni bezbednosti potpuno je zabranjen let borbenim helikopterima ili avionima a za sva tumačenja Kumanovskog sporazuma nadležan je – komandant Kfora.
– Srbija je članica Partnerstva za mir, između VS i Kfora nikada nije bilo incidenata, niti napetosti. Od rata je prošlo skoro deset godina, puno se toga promenilo. U komandi NATO u Briselu, kao i prilikom nedavne posete načelnika Generalštaba VS general-potpukovnika Zdravka Ponoša komandi Južnog krila NATO u Napulju, pokrenuli smo inicijativu za reviziju Kumanovskog sporazuma u delu koji se odnosi na kopnenu i vazdušnu zonu bezbednosti. Naš predlog je da se one ukinu. Mi sada, uz saglasnost Kfora, imamo neograničen pristup ljudstva i tehnike u Kopnenoj zoni bezbednosti, što naravno ne zloupotrebljavamo – nema potrebe za gomilanjem naših snaga. Čak i upotreba borbenih aviona ili helikoptera nije nam neophodna, ako bi i došlo do upada neke paravojne formacije takvo angažovanje bi moglo biti protumačeno kao prekomerna sila. Jednostavno, stvar je u poverenju – deset godina posle rata ne treba da, makar i formalno, bude na snazi sporazum između nekadašnjih zaraćenih strana već novi između partnera – objašnjava za „Politiku” pukovnik Milan Mojsilović, zamenik komandanta Združene operativne komande Generalštaba VS.
Kumanovski sporazum predviđa postojanje Kopnene zone bezbednosti široke pet kilometara od administrativne linije u kojoj se dozvoljava pristup lako naoružanim policajcima. Uvedena je i Vazdušna zona bezbednosti dubine 25 kilometara u istom pravcu, u kojoj se leti po odobrenju Kfora. Posle napada albanskih separatista u novembru 2000. godine i izazivanja krize na jugu Srbije, NATO je dozvolio ulazak snaga tadašnje VJ u Kopnenu zonu bezbednosti što je urađeno bez ijedne primedbe međunarodnih posmatrača. Kasnije je i Vazdušna zona bezbednosti, kako se to stručno kaže, „relaksirana” na 10 a zatim i na danas važećih pet kilometara.
Pukovnik Mojsilović kao argumente za reviziju Kumanovskog sporazuma (koga starešine VS i Kfora nazivaju zvaničnim nazivom - Vojno-tehnički sporazum) navodi podatak da tokom prošle četri godine pripadnici VS, čak ni slučajno, nisu narušili administrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji. Pripadnici Kfora su samo tokom ove godine u više navrata prelazili liniju, zalutavši i do kilometar u Kopnenu zonu bezbednosti, za šta VS ima razumevanja jer se njihove snage menjaju na svakih šest meseci pa im je potrebno vreme da upoznaju teren. U takvim slučajevima poštuje se ugovorena procedura komunikacije između patrola VS i Kfora, posle čega se međunarodne snage isprate na područje pokrajine.
– Puno se toga dogodilo od potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Priština je jednostrano proglasila nezavisnost Kosova, dolazi Euleks… Za nas je neprihvatljivo formiranje Kosovskih bezbednosnih snaga što je, nažalost, podržao NATO. Stvaranje takve naoružane formacije ne može biti doprinos stabilnosti regiona. Možda bi zato trebalo razmisliti i o stvaranju Kopnene zone bezbednosti ali u suprotnom smeru – unutar pokrajine – objašnjava pukovnik Mojsilović.
U tehničkom smislu, o sprovođenju Kumanovskog sporazuma staraju se komisije VS (u kojoj su i predstavnici MUP-a Srbije) i Kfora, a koje se sastaju dva puta mesečno, obično na „kapijama” („gejtovima”, kako se navodi u originalu sporazuma), odnosno prelazima preko administrativne linije. Taj naziv bio je aktuelan u junu 1999. godine kada su kroz te „kapije” iz pokrajine izašle snage VJ i MUP-a. U Rezoluciji 1244 SB UN, predviđa se povratak pripadnika naših snaga bezbednosti koji se meri „stotinama” ljudi.
– Mogućnost povratka naših snaga na Kosovo i Metohiju „ostaje na stolu” jer je predviđena Rezolucijom 1244 SB UN. Deset godina posle rata odnosi Srbije i NATO su drugačiji, zato i tražimo reviziju sporazuma – kaže pukovnik Mojsilović.
– Srbija je članica Partnerstva za mir, između VS i Kfora nikada nije bilo incidenata, niti napetosti. Od rata je prošlo skoro deset godina, puno se toga promenilo. U komandi NATO u Briselu, kao i prilikom nedavne posete načelnika Generalštaba VS general-potpukovnika Zdravka Ponoša komandi Južnog krila NATO u Napulju, pokrenuli smo inicijativu za reviziju Kumanovskog sporazuma u delu koji se odnosi na kopnenu i vazdušnu zonu bezbednosti. Naš predlog je da se one ukinu. Mi sada, uz saglasnost Kfora, imamo neograničen pristup ljudstva i tehnike u Kopnenoj zoni bezbednosti, što naravno ne zloupotrebljavamo – nema potrebe za gomilanjem naših snaga. Čak i upotreba borbenih aviona ili helikoptera nije nam neophodna, ako bi i došlo do upada neke paravojne formacije takvo angažovanje bi moglo biti protumačeno kao prekomerna sila. Jednostavno, stvar je u poverenju – deset godina posle rata ne treba da, makar i formalno, bude na snazi sporazum između nekadašnjih zaraćenih strana već novi između partnera – objašnjava za „Politiku” pukovnik Milan Mojsilović, zamenik komandanta Združene operativne komande Generalštaba VS.
Kumanovski sporazum predviđa postojanje Kopnene zone bezbednosti široke pet kilometara od administrativne linije u kojoj se dozvoljava pristup lako naoružanim policajcima. Uvedena je i Vazdušna zona bezbednosti dubine 25 kilometara u istom pravcu, u kojoj se leti po odobrenju Kfora. Posle napada albanskih separatista u novembru 2000. godine i izazivanja krize na jugu Srbije, NATO je dozvolio ulazak snaga tadašnje VJ u Kopnenu zonu bezbednosti što je urađeno bez ijedne primedbe međunarodnih posmatrača. Kasnije je i Vazdušna zona bezbednosti, kako se to stručno kaže, „relaksirana” na 10 a zatim i na danas važećih pet kilometara.
Pukovnik Mojsilović kao argumente za reviziju Kumanovskog sporazuma (koga starešine VS i Kfora nazivaju zvaničnim nazivom - Vojno-tehnički sporazum) navodi podatak da tokom prošle četri godine pripadnici VS, čak ni slučajno, nisu narušili administrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji. Pripadnici Kfora su samo tokom ove godine u više navrata prelazili liniju, zalutavši i do kilometar u Kopnenu zonu bezbednosti, za šta VS ima razumevanja jer se njihove snage menjaju na svakih šest meseci pa im je potrebno vreme da upoznaju teren. U takvim slučajevima poštuje se ugovorena procedura komunikacije između patrola VS i Kfora, posle čega se međunarodne snage isprate na područje pokrajine.
– Puno se toga dogodilo od potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Priština je jednostrano proglasila nezavisnost Kosova, dolazi Euleks… Za nas je neprihvatljivo formiranje Kosovskih bezbednosnih snaga što je, nažalost, podržao NATO. Stvaranje takve naoružane formacije ne može biti doprinos stabilnosti regiona. Možda bi zato trebalo razmisliti i o stvaranju Kopnene zone bezbednosti ali u suprotnom smeru – unutar pokrajine – objašnjava pukovnik Mojsilović.
U tehničkom smislu, o sprovođenju Kumanovskog sporazuma staraju se komisije VS (u kojoj su i predstavnici MUP-a Srbije) i Kfora, a koje se sastaju dva puta mesečno, obično na „kapijama” („gejtovima”, kako se navodi u originalu sporazuma), odnosno prelazima preko administrativne linije. Taj naziv bio je aktuelan u junu 1999. godine kada su kroz te „kapije” iz pokrajine izašle snage VJ i MUP-a. U Rezoluciji 1244 SB UN, predviđa se povratak pripadnika naših snaga bezbednosti koji se meri „stotinama” ljudi.
– Mogućnost povratka naših snaga na Kosovo i Metohiju „ostaje na stolu” jer je predviđena Rezolucijom 1244 SB UN. Deset godina posle rata odnosi Srbije i NATO su drugačiji, zato i tražimo reviziju sporazuma – kaže pukovnik Mojsilović.
