General Diković položio venac na grob vojvode Stepe
Nedelja, 27.4.2014 | Kultura i tradicija
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković položio je danas, u ime Vlade Republike Srbije, lovorov venac na grob vojvode Stepe Stepanovića, na gradskom groblju u Čačku. U delegaciji, osim generala Dikovića, bili su komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Aleksandar Živković i komandant Druge brigade brigadni general Marinko Pavlović.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković položio je danas, u ime Vlade Republike Srbije, lovorov venac na grob vojvode Stepe Stepanovića, na gradskom groblju u Čačku. U delegaciji, osim generala Dikovića, bili su komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Aleksandar Živković i komandant Druge brigade brigadni general Marinko Pavlović.
Polaganjem lovorovih venaca i odavanjem državnih i vojnih počasti obeleženo je 85 godina od smrti proslavljenog vojskovođe.
Na grob vojvode Stepe lovorove vence i cveće položili su i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Moravičkog upravnog okruga, zvaničnici Grada Čačka kao i predstavnici organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, i građani.
Tom prilikom, general Diković rekao je da postoje ljudi koji nikada ne umiru, besmrtnici, oni čije ideje i dela ostaju zlatnim slovima ispisani u nacionalnoj i svetskoj istoriji, zauvek prisutni u kolektivnoj svesti potomaka.
– Među takvima je, svakako i vojvoda Stepa Stepanović, koji je sve svoje fizičke, moralne i duhovne sposobnosti ugradio u slobodu i čast svoga naroda. Punih 46 godina, od 1874, kada je obukao uniformu pitomca Artiljerijske škole, do 1919. godine, kada se povukao iz aktivne službe, postojano je išao trnovitim, ali večnom slavom ovenčanim ratnim stazama srpske vojske. Vojevao je u dva oslobodilačka rata protiv Turske od 1876. do 1878, Srpsko-bugarskom ratu 1885, Prvom i Drugom balkanskom ratu 1912. i 1913. i Prvom svetskom ratu od 1914. do 1918. godine, postavši jedan od najvećih vojskovođa koje je Srbija imala. U našoj istoriji, vojvoda Stepa ostao je upamćen kao legendarni komandant Druge armije, na čijem je čelu bio od početka Prvog balkanskog do kraja Prvog svetskog rata. Pod njegovom komandom ova armija uspešno je opsedala Jedrene, borila se u dolini Vardara, na staroj srpsko-bugarskoj granici, na Ceru, Drini i Kolubari, istakao je načelnik Generalštaba.
Prema njegovim rečima,u istoriji ratne veštine, jasna i jednostavna zamisao uvek je ispisivala najlepše stranice. Pod neprekidnom borbom, Stepina armija uspela je ne samo da zaustavi nastupanje protivnika, već i da njegove razbijene trupe nagna u bekstvo. Tako je, dobrim delom Stepinom zaslugom, upravo u Srbiji izvojevana prva velika saveznička pobeda nad Centralnim silama u Velikom ratu. Za ovu pobedu, Stepa je unapređen u čin vojvode.
– Nemerljive zasluge Stepa je stekao prilikom reorganizacije srpske vojske na Krfu i u borbama na Solunskom frontu, a njegovim najvećim uspehom smatra se proboj Solunskog fronta, koji je izvršila upravo njegova armija. Po završetku Velikog rata, vojvoda Stepa rekao je da je „malo smrtnika kojima je suđeno da dočekaju plodove žrtava i ugledaju ostvarene vekovne snove“. Mi danas, kao i generacije koje tek dolaze, ne smemo nikada i ni po koju cenu zaboraviti žrtve naših pradedova, junaka Velikog rata. Njihova su dela svetionik koji obasjava sadašnjost i budućnost Srbije neprolaznom svetlošću istorijske istine.
Plodove njihovih podviga moramo čuvati, kao najdragoceniju imovinu otadzbine, rekao je general Diković i naglasio da još jednu životnu lekciju moramo da naučimo od vojvode Stepe – iako je nesumnjivo bio među najzaslužnijim ljudima svog doba, Stepa je bio skroman čovek, spreman da se žrtvuje za svoj narod i svoju otadzbinu, ne očekujući nagrade i ne mareći za počasti i ličnu korist.
– Govorio je „iz naroda sam ponikao, on me je načinio onim što sam, moram se pokoravati njegovoj volji i služiti mu do poslednjeg daha“. Tako je uvek i činio, pa se ova Stepina misao može s pravom smatrati njegovom životnom mudrošću. Neka je večna slava i hvala našem besmrtnom vojvodi Stepi Stepanoviću, poručio je načelnik Generalštaba.
U okviru umetničkog programa, proslavljeni dramski umetnik Nenad Ćirić kazivao je obraćanje generala Stepanovića u Narodnoj skupštini Kraljevine Srbije povodom dobijanja vojvodskog čina.
Svečanost je organizovao Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u saradnji s Gradom Čačkom.
Vojvoda Stepa Stepanović jedan je od najznačajnih vojnih zapovednika u Srbiji tokom oslobodilačkih ratova između 1912. i 1918. godine. Nosilac je brojnih visokih srpskih i inostranih odlikovanja. Poslednju deceniju života proveo je u Čačku, gde je umro 27. aprila 1929. godine.
Polaganjem lovorovih venaca i odavanjem državnih i vojnih počasti obeleženo je 85 godina od smrti proslavljenog vojskovođe.
Na grob vojvode Stepe lovorove vence i cveće položili su i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Moravičkog upravnog okruga, zvaničnici Grada Čačka kao i predstavnici organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, i građani.
Tom prilikom, general Diković rekao je da postoje ljudi koji nikada ne umiru, besmrtnici, oni čije ideje i dela ostaju zlatnim slovima ispisani u nacionalnoj i svetskoj istoriji, zauvek prisutni u kolektivnoj svesti potomaka.
– Među takvima je, svakako i vojvoda Stepa Stepanović, koji je sve svoje fizičke, moralne i duhovne sposobnosti ugradio u slobodu i čast svoga naroda. Punih 46 godina, od 1874, kada je obukao uniformu pitomca Artiljerijske škole, do 1919. godine, kada se povukao iz aktivne službe, postojano je išao trnovitim, ali večnom slavom ovenčanim ratnim stazama srpske vojske. Vojevao je u dva oslobodilačka rata protiv Turske od 1876. do 1878, Srpsko-bugarskom ratu 1885, Prvom i Drugom balkanskom ratu 1912. i 1913. i Prvom svetskom ratu od 1914. do 1918. godine, postavši jedan od najvećih vojskovođa koje je Srbija imala. U našoj istoriji, vojvoda Stepa ostao je upamćen kao legendarni komandant Druge armije, na čijem je čelu bio od početka Prvog balkanskog do kraja Prvog svetskog rata. Pod njegovom komandom ova armija uspešno je opsedala Jedrene, borila se u dolini Vardara, na staroj srpsko-bugarskoj granici, na Ceru, Drini i Kolubari, istakao je načelnik Generalštaba.
Prema njegovim rečima,u istoriji ratne veštine, jasna i jednostavna zamisao uvek je ispisivala najlepše stranice. Pod neprekidnom borbom, Stepina armija uspela je ne samo da zaustavi nastupanje protivnika, već i da njegove razbijene trupe nagna u bekstvo. Tako je, dobrim delom Stepinom zaslugom, upravo u Srbiji izvojevana prva velika saveznička pobeda nad Centralnim silama u Velikom ratu. Za ovu pobedu, Stepa je unapređen u čin vojvode.
– Nemerljive zasluge Stepa je stekao prilikom reorganizacije srpske vojske na Krfu i u borbama na Solunskom frontu, a njegovim najvećim uspehom smatra se proboj Solunskog fronta, koji je izvršila upravo njegova armija. Po završetku Velikog rata, vojvoda Stepa rekao je da je „malo smrtnika kojima je suđeno da dočekaju plodove žrtava i ugledaju ostvarene vekovne snove“. Mi danas, kao i generacije koje tek dolaze, ne smemo nikada i ni po koju cenu zaboraviti žrtve naših pradedova, junaka Velikog rata. Njihova su dela svetionik koji obasjava sadašnjost i budućnost Srbije neprolaznom svetlošću istorijske istine.
Plodove njihovih podviga moramo čuvati, kao najdragoceniju imovinu otadzbine, rekao je general Diković i naglasio da još jednu životnu lekciju moramo da naučimo od vojvode Stepe – iako je nesumnjivo bio među najzaslužnijim ljudima svog doba, Stepa je bio skroman čovek, spreman da se žrtvuje za svoj narod i svoju otadzbinu, ne očekujući nagrade i ne mareći za počasti i ličnu korist.
– Govorio je „iz naroda sam ponikao, on me je načinio onim što sam, moram se pokoravati njegovoj volji i služiti mu do poslednjeg daha“. Tako je uvek i činio, pa se ova Stepina misao može s pravom smatrati njegovom životnom mudrošću. Neka je večna slava i hvala našem besmrtnom vojvodi Stepi Stepanoviću, poručio je načelnik Generalštaba.
U okviru umetničkog programa, proslavljeni dramski umetnik Nenad Ćirić kazivao je obraćanje generala Stepanovića u Narodnoj skupštini Kraljevine Srbije povodom dobijanja vojvodskog čina.
Svečanost je organizovao Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u saradnji s Gradom Čačkom.
Vojvoda Stepa Stepanović jedan je od najznačajnih vojnih zapovednika u Srbiji tokom oslobodilačkih ratova između 1912. i 1918. godine. Nosilac je brojnih visokih srpskih i inostranih odlikovanja. Poslednju deceniju života proveo je u Čačku, gde je umro 27. aprila 1929. godine.
