Intervju generala Mojsilovića za Odbranu

Samo tri sata pošto je oko podneva 20. jula 1991. godine bacio šapku uvis u znak završetka četvorogodišnjeg školovanja na Vojnoj akademiji, tada potporučnik oklopno-mehanizovanih jedinica Milan Mojsilović, kao i većina kolega iz njegove klase, spakovao je opremu i krenuo u borbena dejstva. Te godine počela je akutna faza raspada velike države kojoj su se zakleli oficiri JNA. Trebalo je savladati emocije, postati profesionalac i, što je najvažnije, odmah u praksi primeniti ono što je do tada, na Akademiji, bila samo teorija. Služba je potporučnika Mojsilovića vodila kroz građanski rat sve do 19. maja 1992. godine, kada je, odlukom Vlade Savezne Republike Jugoslavije, kao i svi pripadnici vojske rođeni na teritoriji Srbije, povučen iz Bosne i Hercegovine.

Iskustvo iz rata pomoglo je Mojsiloviću da s uspehom obavlja komandne i nastavne dužnosti u Školskom centru oklopno-mehanizovanih jedinica. Zatim je usledilo usavršavanje. Nedugo potom, 1999. godine, tada major Milan Mojsilović, komandant bataljona u Prvoj oklopnoj brigadi, premešten je u sastav Prištinskog korpusa, gde je obavljao dužnost načelnika operativnog odseka u 243. mehanizovanoj brigadi. Posle agresije NATO-a nastavio je karijeru u istoj jedinici, na dužnosti načelnika štaba, sa koje je u periodu od godinu i po dana zastupao komandanta brigade. Upravo u to vreme odvijala se antiteroristička operacija na jugu Srbije, a Mojsilovićeva jedinica imala je pred sobom niz složenih i opasnih zadataka. Komandovao je 15. oklopnom brigadom od 2004. do 2006, nakon čega je karijeru nastavio u operativno-štabnim organima Komande operativnih snaga, Združene operativne komande, čiji je zamenik komandanta postao 2007. godine. Samo dve godine kasnije unapređen je u čin brigadnog generala. Da je Milan Mojsilović „viđen” za najviše komandne dužnosti postalo je jasno 2011. godine, kada je stupio na mesto komandanta Kopnene vojske. Šef Vojnog predstavništva u Misiji Republike Srbije pri NATO-u postao je 2013. godine. Od 2017. do septembra 2018. godine vršio je dužnost pomoćnika ministra za politiku odbrane, kada je, Ukazom predsednika Republike, postavljen za načelnika Generalštaba.

– Vojnička karijera ima svoj tok i ne postoji oficir koji na taj tok ima potpun i konačan uticaj. – Tako je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Milan Mojsilović u intervjuu za magazin „Odbrana” prokomentarisao postavljenje na novu dužnost, koja se u svakoj armiji sveta smatra krunom karijere. Vojska kakvu general Mojsilović želi je modernizovana i profesionalna. „Profesionalna u odnosu, a možda kombinovana u popuni. Vojska koja obezbeđuje da ova država može da se posveti ekonomiji, ali i svim onim socijalnim i društvenim pitanjima koja nas čine boljim i jačim.”

– U javnosti se dosta spekuliše da sam u Briselu bio zato što sam to lično želeo ili tražio. Ne. Tamo sam upućen na isti način kao što sam upućen i u Prištinski korpus, i moj odnos je, u profesionalnom smislu, bio isti. Ja sam na prvom mestu vojnik, ispunjavam zadatke, radim u korist interesa Republike Srbije, a o naređenjima ne diskutujem. Osnovni zadatak šefa Vojnog predstavništva u Misiji Republike Srbije pri NATO-u jeste zastupanje interesa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u međunarodnoj organizaciji koju danas čini 29 zemalja. Imao sam priliku da sagledam kako tu stvari u praksi funkcionišu i da u direktnom kontaktu s ljudima zastupam naše interese unutar te organizacije. Tamo se, naime, odluke donose političkim konsenzusom. Kad to razumete, tek onda shvatate mesto i ulogu navedene organizacije. Bio sam svedok pojedinih turbulentnih momenata, od narušavanja odnosa s Ruskom Federacijom, do namere NATO-a da ojača svoje istočno krilo. Ako tu dodate, uslovno rečeno, i taj politički segment koji se bavi odlučivanjem i upotrebom sile, a učestvujete u procesu kao posmatrač, možete svojoj zemlji ponuditi pravovremenost u pogledu informisanja, ne samo vojnog nego i državnog rukovodstva.

– Nameravam, pre svega, da nastavim procese opremanja, revitalizacije i modernizacije Vojske. Želim da svaki segment sistema ima kapacitet da zadatke realizuje potpuno i pravovremeno. Ipak, ljudi će biti prioritet, i to u svim kategorijama – od oficira, preko podoficira, do vojnika. Ima prostora da se u kvalitativnom i kvantitativnom smislu jasno opredelimo, da postavimo realne ciljeve, jer samo realnost vodi ka ispunjenju. Imamo profesionalne pripadnike s kapacitetom da budu nosioci prioritetnih zadataka. S druge strane, ohrabren sam činjenicom da uživamo posvećenost državnog vrha, predsednika Republike, ministra odbrane, da se opremljenost Vojske dovede na određen nivo. Neutralnost Republike Srbije zahteva takav odnos. Ekonomski boljitak će osnažiti i naše pozicije, a i mi tome treba da doprinesemo.

– Kvalitet realizovanih zadataka pripadnika Vojske Srbije angažovanih u međunarodnom okruženju ocenjivan je od predstavnika Ujedinjenih nacija i država partnera sa kojima su neposredno izvršavali zadatke isključivo najvišim ocenama. Svakodnevno pratimo njihov rad i sa zadovoljstvom mogu da kažem da su Vojska Srbije i Republika Srbija ponosni na njih, na njihov vojnički odnos prema obavezama i čovečnost koju pokazuju u toku angažovanja širom sveta. Naši pripadnici u svetu svoje dužnosti izvršavaju časno, pošteno i odgovorno, uz maksimalno zalaganje, predstavljajući Vojsku Srbije na način koji dolikuje srpskom vojniku.

– Prema svim analizama i procenama, pozicija Republike Srbije je takva da neutralnost može da se održi. Ali na njoj treba raditi. A kako? Tako što jačamo kapacitete države. Jedan od elemenata je i Vojska Srbije, kao njena oružana sila. 

– Pitate vojnika da li bi hteo da se bavi vojskom? Odluke koje su donošene o suspenziji vojnog roka bile su direktno vezane za jedan vremenski period kada su okolnosti i opredeljenje Republike Srbije bili potpuno drugačiji. Okolnosti danas zahtevaju promene. Nije reč o tome da li Vojska Srbije treba da obrazuje i vaspitava omladinu. To nije primarno. Važna je sposobnost građana Srbije da brane svoju otadzbinu. Zna se ko može da donese odluku o tome. Moj lični stav je – za. Generalštab detaljno analizira sve aspekte tog pitanja i državno rukovodstvo će imati potrebne parametre za donošenje odluke – koliko to košta, šta bi obuhvatilo, koliko bi trajalo...

– S obzirom na to da je osnovni zadatak Vojske u miru obuka i unapređenje operativnih sposobnosti, prethodnih godina Vojska Srbije je intenzivno radila na osposobljavanju komandi i jedinica za hitno reagovanje u sve tri dodeljene misije. Težište u obuci bilo je na potpunom osposobljavanju komandi i jedinica koje ulaze u sastav Snaga za reagovanje, a u narednom periodu težište će biti na unapređenju obučenosti profesionalnog sastava i dela rezervnog sastava Glavnih odbrambenih snaga. Planiramo i izgradnju poligona za borbu u urbanoj sredini u Kovinu, koji će biti namenjen za obuku svih jedinica Vojske. Predviđena je izgradnja novih i dogradnja postojećih taktičkih staza za individualnu obuku vojnika i kolektivnu obuku jedinica do nivoa voda, a dinamika realizacije obuhvata period od 2018. do 2021. godine. Strelišta ćemo opremiti novim kompletima strelišne opreme sa radio-upravljanjem za gađanje iz streljačkog naoružanja, za vuču meta, kao i za podizanje teških meta. 

Razvojem savremenih simulatora i trenažera težimo da smanjimo troškove obuke, a da se zadrži potreban kvalitet obučenosti i pojedinca i jedinica. 

– Nivo i broj multinacionalnih vežbi na kojima VS učestvuje zadnjih godina iznosi između 25 i 30 godišnje i načelno uključuje angažovanje jedinica nivoa voda do čete na taktičkim vežbama u inostranstvu, odnosno angažovanje štabnih oficira ili posmatrača na komandno-štabnim vežbama.

Samo u 2017. godini realizovali smo 230 različitih vežbi komandi i jedinica ranga bataljona i višeg, kao i mnogobrojna uvežbavanja podržana računarskim simulacijama. Učešćem u 27 multinacionalnih vežbi sa više od 30 armija sveta potvrdili smo visok nivo interoperabilnosti u primeni zajedničkih procedura i standarda i sistema za komandovanje i rukovođenje, te u korišćenju zajedničkih resursa. Više od 1.000 naših vojnika i starešina su na teritoriji Srbije i van nje, sa kolegama iz inostranstva, svojom stručnošću i sposobnošću dokazali da smo otvoreni za saradnju i da možemo parirati svim armijama sveta.

– Vidljivo je da podižemo sposobnosti lovačke avijacije i to ide zaista dobrom dinamikom. Izgradnja sposobnosti za vertikalni manevar u Ratnom vazduhoplovstvu odražava se i na jedinice Kopnene vojske. Vidljivo je da u modernizaciji helikopterskih snaga imamo i istočnu i zapadnu komponentu – „Erbasovi” H-145, odnosno Mi-17 i Mi-35. Očekujemo dolazak i isporuku 30 ruskih tenkova modernizovane verzije T-72, s termovizijom i ostalim poboljšanjima. Očekujemo isporuku 30 modernizovanih BRDM-2, s dizel-motorima. Naravno, tu je i naša odbrambena industrija – u završnim smo fazama određenih ispitivanja, pa mislim da ćemo se u skorije vreme i otuda ojačati novim sredstvima cevne artiljerije, oklopnih, ali i neborbenih vozila, a sve zarad pokretljivosti i podizanja sposobnosti Vojske Srbije za kopneni manevar.

– Tačno je da su pripadnici Vojske Srbije veoma cenjeni u svim multinacionalnim operacijama i da važe za vojnike od poverenja, kojima se često dodeljuju najsloženiji zadaci, u najosetljivijim delovima kriznih regiona. Srpski vojnik profesionalno izvršava svaki zadatak koji se pred njega postavi, bez obzira da li ga izvršava u mirnodopskim ili ratnim uslovima, u svojoj zemlji ili inostranstvu. Tačno je i to da pripadnici Vojske Srbije imaju motiv više prilikom angažovanja u misiji, kao što i naši reprezentativci nastupaju na međunarodnim takmičenjima. To je, pre svega, želja da svoju zemlju predstave na najbolji mogući način i pokažu svoja znanja i vojničke veštine pred pripadnicima stranih oružanih snaga. Verujem da ima istine u tome da želja za dokazivanjem i isticanjem najčistijih vojničkih vrlina dolazi iz istorijskog nasleđa naših predaka, a da je sve to negde upisano u gene pripadnika Vojske Srbije. Trenutno van granica zemlje imamo 278 pripadnika, koji se upućuju na osnovu Godišnjeg plana. Verujem da će novih misija biti, ali o tome ćemo donositi odluke u skladu sa interesima naše države i Vojske.

– Vojna profesija i sport su usko povezani i nekako je prirodno da se među vojnicima traže i nađu oni koji imaju potencijal da postignu vrhunske rezultate u sportu. U našoj Vojsci ima mnogo istaknutih sportista i ne bih sada nikoga posebno izdvajao. Uostalom, vi svake godine povodom Dana Medija centra „Odbrana” organizujete izbor najboljeg sportiste i najbolje sportske ekipe Vojske Srbije, pa i sami znate koliko je teško bilo koga izdvojiti. Republika Srbija je članica Međunarodnog saveta za vojne sportove (CISM), a naša Delegacija pri CISM realizovala je više od 150 sportskih manifestacija iz njegovog programa. Brojne medalje koje pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije osvajaju potvrda su njihovih diplomatskih aktivnosti, pa zaista možemo reći da su oni „ambasadori” naše zemlje.

– Prirodno je da svaki čovek nastoji da sebi stvori bolje uslove za život. Koliko sam radostan što ekonomija raste, svestan sam da to utiče i na popunu Vojske. Tržište rada postaje konkurentnije. Činjenica je da se pozitivni ekonomski trend odražava i na nas i ohrabren sam činjenicom da se to reflektuje i na naše zarade. Možda ne tako brzo kako bi to većina očekivala, ali posle decenija stagnacije nije moguće ništa uraditi preko noći. Bitno je da smo izašli iz negativne spirale i da se standard poboljšava. Nedavno smo o tome ozbiljno razgovarali i zaključak je da sistem odbrane kao poslodavac mora da prati uzlazne ekonomske trendove i ostane konkurentan. Naravno, ne treba zaboraviti da je vojni poziv specifičan, izazovan i da sistem vojnog obrazovanja može ponuditi mnogo toga što na drugim mestima ne možete naći, pored ostalog i sigurnost zaposlenja i neke druge beneficije. 

– Setimo se događaja od pre samo nekoliko godina, kada se državni vrh stideo naših ratnih komandira i komandanata, preko noći ih i bez ikakvog objašnjenja penzionisao i slao na klupe surovih istražitelja. Setimo se događaja kada smo preko noći, bez ikakve novčane nadoknade, poslali na stotine naših civilnih lica na ulicu. To je primer suprotnosti onoga za šta se sada zalažemo i nastojimo da iz tih događaja izvučemo pouku, kako ne bismo više ponavljali takve i slične greške. Negovanje tradicija je nešto što mi poštujemo i razvijamo, a najbolji primer za to je projekat „Ratnik”, „Sećanja” kao i učešće pripadnika Vojske Srbije u snimanju filma o događajima na Košarama i Paštriku, ali i drugim oslobodilačkim ratovima koje je Srbija, nažalost, tokom istorije bila prinuđena da vodi. Na ovaj način šaljemo snažnu poruku da dela ljudi koji su dali ono najvrednije što su imali – svoje živote – nikada nećemo zaboraviti, da smo ponosni na njihovu hrabrost i humanost. Oni su perjanica naše vojske i vrhovna vrednost koja nema cenu i koja nas pokreće.

– Ratu se niko ne raduje, ali to su iskustva koja vas u ovom poslu čine kompetentnim. Ne mogu da kažem da sam bio srećan u tom ambijentu. Kao vojnik ne mogu reći ni da mi je to bila nepoznanica. To je moj posao, za to se spremamo. Ako dođe do rata, a ja molim Boga da nikada ne dođe, niko ne sme da sumnja u vojnika, niti u to da će on uraditi svoj deo posla. To je kroz istoriju više puta dokazano. Vojska nikad nije ukaljala obraz. Dostojanstveno i časno u odbrani svoje otadzbine mnogi su dali svoje živote. Ima li uzvišenije žrtve?

Objavljeno u magazinu „Odbrana“ 21. septembra 2018. godine.