Intervju načelnika Generalštaba Međunarodnom radiju Srbija

Diković: VS potpuno spremna da vrši svoje zadatke

Načelnik Generalštaba Ljubiša Diković rekao je da Vojska Srbije poseduje zahtevan nivo operativne sposobnosti i u potpunosti je spremna za sve misije i zadatke koji se od nje očekuju. On je u razgovoru za MRS naveo i da Srbija trenutno nije vojno ugrožena.

Kakvo je stanje u vojsci danas, da li je bolje nakon profesionalizacije vojske?

Osnovna merila vrednosti svake vojske su jasno definisana. Nije ključno merilo vrednosti vojske da li u svom sastavu ima redovne ili profesionalne vojnike. Osnovno merilo svake vojske jeste njena sposobnost da izvrši osnovne zadatke, odnosno koliko je operativno sposobna da izvrši svoje misije. To su ključne stvari po pitanju sposobnosti: ljudi, tehnika i motivacija ljudi. Vojska Srbije poseduje zahtevan nivo operativne sposobnosti i spremna je da vrši svoje misije i zadatke. Ideja reforme i profesionalizacije vojske bila je da se stvori moderan odbrambeni sistem u skladu sa savremenim izazovima, rizicima i pretnjama i naša iskustva u tom pogledu su pozitivna. Oblici vojnog organizovanja su se menjali kroz istoriju. Danas imamo u većini zemalja profesionalnu vojsku. Postoje zemlje koje su zadržale redovne vojnike, postoje i kombinovani sistemi. Dosadašnja praksa je pokazala da nismo učinili grešku i da su nam procene bile dobre. Mi smo ostavili mogućnost da naši mladići i devojke dobrovoljno odsluže vojni rok, doduše skraćeno – tri meseca i to je dovoljno u skladu sa trenutnim potrebama. Na kraju, mi sistem možemo vratiti na redovno služenje vojnog roka, a da posledice ne budu velike. Znači, sve ovo što smo radili, uradili smo elastično i prilagodljivo. U skladu sa potrebama u narednim godinama, jer se ne može proceniti šta godine koje su pred nama donose, vrlo lako možemo da se vratimo na prethodni oblik ukoliko to bude potrebno. Ono što je dilemu predstavljalo u procesu profesionalizacije jeste naša tradicija i spoj naroda i vojske, taj odnos koji je zaista specifičan i na koji smo ponosni. Bilo je opasnosti da se taj odnos prekine i da vojska postane samostalni aparat, institucija odvojena od naroda. I na ovaj način, otvaranjem dobrovoljnog služenja vojnog roka, stalnim prisustvom gde i kada je potrebno među ljudima, to smo otklonili i nadam se da ćemo u narednom periodu raditi na opšte zadovoljstvo građana.

Da li će doći do još nekih promena?

Sve se brzo menja, posebno u izazovima bezbednosti. Danas je borba protiv terorizma izbila u prvi plan i sve strukture koje se bave tom borbom moraju svoju organizaciju da prilagode što efikasnijem suprotstavljanju terorizmu. Malopre sam govorio o prilagodljivosti Vojske da odgovori savremenim zahtevima i ovde je to veoma bitno. Do promena će sigurno doći, a sve ono što nije dobro znaćemo da otklonimo i da pratimo savremene izazove i budemo spremni da odgovorimo na sve izazove koji budu pred Republikom Srbijom, prvenstveno sa ciljm da zaštitimo bezbednost svih građana od bilo kakvog oblika ugrožavanja, posebno vojnog ugrožavanja. Mada učestvujemo i u sprečavanju nevojnih pretnji koje su i te kako vidljive u savremenom svetu.

Kakva je bezbednosna situacija u Srbiji? Da li je vojska spremna da reaguje u slučaju da se bezbednost naruši i u kojim situacijama uopšte reaguje?

Srbija trenutno nije vojno ugrožena. Najuticajniji faktor ugrožavanja bezbednosti su etnički i religijski ekstremizam, međunarodna mreža organizovanog kriminala i ilegalne migracije. Ovo nisu karakteristični vojni izazovi i pretnje, ali sa ovim pretnjama su suočene sve zemlje Balkana. U Srbiji je sigurno najveći bezbednosni izazov aktuelna situacija na KiM, ali i ovo pitanje se rešava u političkom, a ne u vojnom okviru. Pripadnici vojske čine sve da stvore uslove za političke pregovore i nadamo se da će i ovo pitanje, koje jeste najteže u ovom momentu, biti rešeno na opšte zadovoljstvo svih građana Srbije.

Žene su oduvek bile zainteresovane za vojsku. Koliko je vojska otvorena za žene?

Kada pričamo o ženama u vojsci ne mogu da se ne setim Milunke Savić, naše priznate heroine pred kojom su svi generali savezničkih snaga skidli kapu, a koja se krila da bi ostvarila svoje ciljeve i pokazala svoju odanost prema državi i svoj patriotizam. Danas mi u Vojsci Srbije imamo 15 odsto žena, primamo ih kao i muškarce, oba pola su ravnopravno zastupljena. Prilikom nedavnih proveravanja sposobnosti žena u vojsci i ministar odbrane Aleksandar Vučić je bio zadovoljan, jer je uvideo da žene na svojim formacijskim mestima jednako uspešno obavljaju dužnosti kao i muškarci. Međutim postoje dužnosti u Vojsci koje ne mogu da izvršavaju podjednako kao i muškarci. To je jedan manji broj dužnosti, ali one su skopčane sa fizičkom snagom. Sve drugo, žene apsolutno uspešno izvršavaju kao i muškarci.

Da li će se se raditi na obnovi vojne opreme?

To je ključno pitanje. Operativne sposobnosti Vojske su ključno merilo vrednosti, a osnovni faktori te operativne sposobnosti jesu tehnika sa kojom vojska raspolaže, ljudi koji idu sa tom tehnikom i njihova motivacija. Skoro 30-ak godina nije vršeno značajnije opremanje vojnom opremom i savremenim naoružanjem, posebno sistema protivvazduhoplovne odbrane, složenim sistemima u kopnenoj vojsci i to nameće potrebu da se naša Vojska opremi da bi mogla da izvrši osnovne zadatke. Trenutno najugroženiji vid naše vojske, po pitanju opremanja, jeste Vazduhoplovsto i protivvazdušna odbrana i naš cilj je da se on osposobi da može uspešno kontrolisati vazdušni prostor Republike Srbije u miru i da bude faktor odvraćanja od eventualne agresije prema Srbiji i iz vazdušnog prostora i sa kopna.

Ministar Vučić je najavio pojačanja snaga Vazduhoplovstva i protivazduhoplovne odbrane. Da li su planirana još neka pojačanja?

Mi vodimo pregovore sa Ruskom Federacijom oko opremanja svih naših sistema, naročito ViPVO. Očekujemo komercijalnu ponudu, način na koji će se sve to realizovati. Da li će to biti robni kredit, komercijalni, sve se to sada usaglašava i nadam se da će biti uspešno rešeno. To nisu ni velika ni mala sredstva. Ovo smo planirali u jednom srednjoročnom planu do 2018. godine, i ukoliko ga realizujemo za narednih 30 godina neće biti potrebe da se ulaže u ViPVO.

U kojim misijama Vojska Srbije trenutno učestvuje?

Vojska trenutno učestvuje u šest multinacionalnih operacija UN u Liberiji, Obali Slonovače, Kongu, Libanu, na Kipru i na Bliskom istoku, a pripadnici Vojske angažovani su i u dve multinacionalne operacije EU u Ugandi i u Somaliji. Učestvujemo u ukupno osam operacija u kojima je angažovano oko 116 vojnika. Naše ambicije jesu da povećamo broj ljudi u tim operacijama, posebno u operacijama EU, jer je to značajno i za vojsku, a još više za državu imajući u vidu savremene međudržavne odnose. To je sve u funkciji spoljne politike, nacionalne bezbednosti i razvoja sistema odbrane jer na taj način jačamo ugled Srbije u svetu i obezbeđujemo podršku za ostvarivanje strateških interesa naše države.

Imate veoma dobru saradnju sa Nacionalnom gardom Ohaja. Da li planirate još neku međunarodnu saradnju?

VS sarađuje sa mnogim vojskama sveta i sa svih kontinenata. Neću nabrajati sve zemlje sa kojima sarađujemo jer je spisak dugačak. Aktivnosti međunarodne saradnje su brojne i veoma korisne i njihov cilj je prvenstveno unapređenje operativnih sposobnosti vojske kroz različite vidove saradnje – zajedničku obuku, međunarodne vežbe, školovanje i usavršavanje kadra, razmenu iskustava iz različitih oblasti. Sa Nacionalnom gardom Ohaja imamo izuzetno dobru saradnju u okviru Programa državnog partnerstva SAD i Srbije. Saradnja je korisna, a posebno ističem da smo dobili podršku da jednu našu bazu pripremimo kao centar za obuku snaga za učešće u multinacionalnim operacijama. Želja nam je da kada u narednom periodu nastavimo sa započetim projektima međunarodne vojne saradnje, poboljšamo saradnju sa zemljama gde je to moguće, a prvenstveno sa Ruskom Federacijom i zemljama EU. U okviru međunarodne saradnje, odnosno bilateralne vojne saradnje, najviše je aktivnosti sa SAD i to nekoliko godina unazad. Gajimo dobre partnerske odnose kroz program partnersvta.

Srpska vojska ima i versku službu. Da li svaki vojni kompleks ima vojnog sveštenika i na koji način se oni biraju?

Nekoliko godina unazad govorimo o uvođenju verske službe u VS. Ove godine smo pri kraju tog projekta na opšte zadovoljstvo svih pripadnika vojske. Trenutno se jedan broj sveštenika, imama i kapelana nalazi na organizovanoj obuci koja ima za cilj da sagledaju vojsku kao instituciju po pitanju organizacije, specifičnosti i odnosa, da bi mogli uspešnije da obavljaju svoje dužnosti. Neće svaki vojni kompleks imati vojnog sveštenika, nego će broj vojnih sveštenika zavisiti od broja pripadnika vojske određene veroispovesti. Planirano je da na 100 do 500 pripadnika vojske bude zaposlen jedan sveštenik ili verski službenik. Na 500 do 1000 ljudi dva, a na svakih sledećih hiljadu još po jedan verski službenik. Izbor smo izvršili na konkursu, u toku je obuka. Oni su prošli određenu selekciju i evo za narednih 15-ak dana očekujemo da počnu da izvršavaju svoje zadatke.

Koliko je interesovanje za Vojnu gimnaziju, akademiju i profesionalnu vojnu službu?

Interesovanje je zaista veliko. Vidite, koliko vrediš, toliko te i cene! Na primer, u toku prethodne četiri godine podneto je više od 27 hiljada molbi za prijem u profesionalnu vojnu službu u svojstvu profesionalnog vojnika. Ove godine, na 280 mesta u našim vojnim školama, konkurisalo je više od 2000 mladića i devojaka. To su impozantne cifre, koje dovoljno govore o interesovanju mladih za vojni poziv i ugledu Vojske Srbije u našem društvu. To jeste podatak za ponos i radost, ali je isto toliko i obaveza da i dalje nastavimo u dobrom smeru, da radimo tako da zavređujemo poštovanje svih građana Republike Srbije i da ne dođemo u takvu situaciju da imamo bilo kakvih problema sa popunom naših jedinica i vojnih škola.

Kakvi su planovi za naredni period?

Imamo ambiciozne planove. Izrazili smo ih kroz godišnje planove, srednjoročne planove i kroz dugoročni program razvoja vojske zasnovan na sposobnostima. Sigurno je da moramo pojačati obuku svih pripadnika Vojske Srbije. U obuci leži moć znanja i vojničkih veština. Moramo bolje opremiti jedinice, jer nije dovoljno samo hteti, treba i moći. Zatim, unaprediti organizaciju, jer svaka organizacija, a posebno vojna, mora da bude spremna na brze promene i da prati savremene tokove i odgovori savremenim zahtevima. U tom smislu, moramo školovati i usavršavati naše podoficire i oficire. Vojska treba da bude takva da je građani jednostavno „ne osećaju“ u miru i u normalnim uslovima, a kada treba – da bude tu, uvek spremna da zaštiti, da pomogne, da omogući i da se svi građani Republike Srbije osećaju bezbedno.

Autor: Jelica Tapušković