Intervju generala Ljubiše Dikovića za „Večernje novosti“

Imamo plan za svaku pretnju 

Pitanje statusa Kosova i situacija kakva je tamo najveći je bezbednosni izazov za Srbiju. Stanje u pokrajini veoma je osetljivo, a situacija može da se pogorša. Posvećenost Srbije mirnom prevladavanju svih spornih pitanja bitno doprinosi poboljšanju ukupne bezbednosne situacije, ali je neophodno i da takva posvećenost naiđe na sličan odgovor.

Ovako stanje bezbednosti države, za „Novosti“, opisuje načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, koji je ukazom predsednika Tomislava Nikolića, povodom Dana državnosti, unapređen iz čina general-potpukovnika u čin generala. On naglašava da je Vojska dosegla zahtevani nivo operativnih sposobnosti i da je spremna da izvrši svoje misije i zadatke.

Početak godine obeležila je napetost u Preševu i okolini. Kako ocenjujete trenutnu situaciju na jugu centralne Srbije?

- Bezbednosna situacija je stabilna, ali osetljiva. Pretnje se, uglavnom, ispoljavaju duž administrativne linije, gde je zabeleženo više slučajeva krijumčarenja robe i ljudi, ilegalne seče šume i oružanih napada na kontrolno-bezbednosni punkt MUP, kod sela Dobrosin.

Pripadnici Vojske Srbije, angažovani na zadacima u Kopnenoj zoni bezbednosti, bitno doprinose jačanju bezbednosti na tom prostoru. Zahvaljujući njima, broj povreda linije relativno je mali. Odnos Vojske prema stanovništvu ovog dela zemlje je profesionalan i takav će biti i dalje. Naglašavam da VS postupa isto prema svim građanima, bez obzira na nacionalnu, versku ili drugu pripadnost.

Ima li VS plan za eventualne nove nestabilnosti na severu KiM? Da li je moguće prelivanje tenzija na jug Srbije i Rašku oblast?

- Ozbiljnije narušavanje bezbednosti na severu Kosova i Metohije moglo bi da dovede do podizanja tenzija na jugu centralne Srbije. Opredeljenost naše zemlje za dijalog i dobra saradnja sa međunarodnim snagama na KiM umanjuju mogućnost narušavanja bezbednosti. Na prostoru Raške oblasti već duže vreme prisutne su tenzije na verskom i političkom nivou, ali bezbednosna situacija u ovom delu zemlje je stabilna.

Kao svaka ozbiljna oružana snaga u svetu i VS planira kako da odgovori na potencijalnu krizu. Kao odgovor na izazove, rizike i pretnje prepoznate u strategijskim dokumentima odbrane izrađeni su planovi upotrebe vojske. Predviđeni su i koraci za prevenciju svake aktuelne, novonastale ili izvesne krize. Da li će neki od ovih planova biti upotrebljeni i kada, odlučuje državni vrh Srbije.

Da li je Srbija na bilo koji način vojno ugrožena?

- Ne. Iako bezbednosni rizici Srbije postoje, oni nisu vojne prirode. Neki faktori ugrožavanja bezbednosti zajednički su za sve zemlje u regionu. To su etnički i religijski ekstremizam, međunarodna mreža organizovanog kriminala i ilegalna migracija ljudi. Reč je, dakle, o izazovima koji nisu specifično vojni i Srbija tu nije izuzetak.

Jeste li zadovoljni saradnjom VS i Kfora?

- Sasvim je sigurno da Vojska Srbije ima korektan i profesionalan odnos sa Kforom, koji je zasnovan na poštovanju potpisanih sporazuma i procedura o ponašanju i postupanju duž administrativne linije. Naša saradnja je u potpunosti u funkciji jačanja bezbednosti. Redovno izvodimo zajedničke aktivnosti. Na primer, samo u januaru ove godine imali smo devet zajedničkih patrola i jedno izviđanje.

Prošlo je nešto više od godinu dana otkad ste na čelu Generalštaba. Kako danas vidite stanje u VS? Kakav je učinak reforme i profesionalizacije?

- Profesionalni vojnici su primljeni u vojnu službu i obučeni za vojničke dužnosti. Predstoji nam analiza funkcionisanja na osnovu stečenih iskustava. Sada je za Vojsku Srbije najkrupnije pitanje opremanje jedinica novim ili modernizovanim naoružanjem i vojnom opremom. Državni vrh ovo razume i postoji politička volja za bitne iskorake u domenu nabavke novog naoružanja i opreme.

Posebno sam zadovoljan svim pripadnicima Vojske Srbije koji izvršavaju zadatke u Kopnenoj zoni bezbednosti, pomažu građanima pogođenim elementarnim nepogodama, učestvuju u multinacionalnim operacijama i savesno ispunjavaju obaveze koje vojni poziv sa sobom nosi. Naša snaga je u ljudima, muškarcima i damama u uniformi. Vojska koja ne može da odgovori svojoj ustavnoj ulozi ne treba ni da postoji. Svaka ozbiljna država u svetu danas jača svoje vojne potencijale.

Naravno, uvek postoji prostor za unapređenje velikih sistema kakav je i vojska, i mi imamo planove za to. Posebno nas raduje činjenica da Ministarstvo odbrane, kao deo Vlade Srbije, shvata naše probleme i preduzima mere za njihovo rešavanje. Bez obzira na teškoće, ja sam optimist. Onog momenta kada osetim da nema napretka, zamoliću da dođu sposobniji. I to je doprinos vojsci i logičan postupak svakog oficira na rukovodećim dužnostima.

Na koji način se razvija saradnja VS sa oružanim snagama u regionu i sistemima odbrane sa kojima imamo partnerske odnose?

- Svaka aktivnost Vojske Srbije u okviru međunarodne vojne saradnje usmerena je iznad svega na jačanje ugleda Srbije u svetu i unapređivanje operativnih sposobnosti naše vojske. Prioritet u toku protekle godine bila je saradnja sa zemljama regiona i Evrope. Učestvovali smo u važnim regionalnim bezbednosnim inicijativama, poput Konferencije načelnika generalštabova balkanskih zemalja. U sklopu toga posetio sam Hrvatsku, Sloveniju, Mađarsku, Grčku, Poljsku i Tursku, gde sam razgovarao sa načelnicima generalštabova, ministrima odbrane, a negde i predsednicima tih zemalja. Srbiju su posetili načelnici generalštabova Austrije, Makedonije, Češke i Španije, kao i zamenici načelnika generalštabova Rumunije i Slovenije. Za svaku državu je važno da ima dobre odnose sa zemljama u svom bližem i daljem okruženju, jer to utiče na njenu bezbednost, ekonomiju, prosperitet...

Kakvu saradnju očekujete u programu „Partnerstvo za mir“ i sa NATO?

- Članstvo Srbije u „Partnerstvu za mir“, koje datira iz 2006. godine, otvorilo je prostor za unapređenje saradnje u oblasti odbrane sa brojnim zemljama, članicama ovog programa i NATO, uz uvažavanje neutralnosti naše države. Sa vojnog aspekta, ono je značajno za podizanje nivoa sposobnosti Vojske Srbije. U okviru „Partnerstva za mir“ bavimo se, pre svega, pitanjima planiranja, konceptom operativnih sposobnosti i izgradnjom odbrambenih institucija. Namera nam je da kroz ovaj program VS bude prepoznata kao respektabilna snaga i pouzdan partner u rešavanju problema bezbednosti u regionu i svetu. U tom smeru će se kretati i naša buduća saradnja.

Srbija i njena vojska već godinama pokazuju interesovanje da učestvuju u multinacionalnim operacijama. Sa koliko pripadnika VS učestvuje u mirovnim misijama?

- Ovog trenutka 110 pripadnika Vojske Srbije angažovano je u šest multinacionalnih operacija UN u Liberiji, Obali Slonovače, Kongu, Libanu, na Kipru i Bliskom istoku, kao i u jednoj misiji EU u Ugandi. Oni svoje zadatke obavljaju profesionalno i odgovorno, na ponos Srbije. Vojska Srbije i snage bezbednosti su ogledalo države.

Koju konkretnu korist imamo od učešća u međunarodnim mirovnim operacijama?

- To je izuzetno značajno za spoljnu politiku Srbije, nacionalnu bezbednost i razvoj sistema odbrane. Angažovanjem svojih snaga Srbija podiže ugled u međunarodnoj zajednici i obezbeđuje podršku za ostvarivanje drugih, strateških ciljeva.
Posebno naglašavam uticaj koji angažovanje u multinacionalnim operacijama ima na jačanje sopstvene sposobnosti. Moramo da pratimo razvoj vojne misli i savremene tokove bezbednosti i odbrane. Naše jedinice koje učestvuju u ovim operacijama prolaze kroz više faza pripreme u toku kojih se obučavaju i opremaju po najvišim standardima, a zatim proveravaju svoje sposobnosti angažovanjem na terenu.

Šta će biti prioritet Vojske Srbije u 2013. kada je reč o ovim operacijama?

- U prvom planu ove godine biće obuka, naporna i vrhunska, kao i opremanje najboljim dostupnim sredstvima za efikasno izvršavanje zadataka. Vojska Srbije će učestvovati u osam multinacionalnih operacija i, uz angažovanje u okviru „stend baj“ aranžmana UN, više od 450 naših starešina i vojnika doprineće bezbednosti ljudi širom sveta.

ZAJEDNO SA 19 VOJSKI

Koje aktivnosti poboljšavaju spremnost naših oružanih snaga?

- Vežbe, razmena iskustava, primena i provera znanja i sposobnosti u zajedničkim treninzima najznačajnije su aktivnosti za vojnike, starešine i jedinice Vojske Srbije. Sa zadovoljstvom ističem da smo prošle godine u Nemačkoj učestvovali u multinacionalnoj vežbi „Sejber dzankšn“, sa pripadnicima vojski 19 zemalja sveta. Inače, namera nam je da u narednom periodu unapredimo saradnju sa oružanim snagama Nemačke, sa čijim sam se načelnikom Generalštaba, generalom Vikerom, nedavno sreo u Briselu.

SA RUSIJOM SVE BOLjE SARAĐUJEMO

KAKVA je saradnja sa velikim silama, SAD i Rusijom?

- Sa oružanim snagama SAD, posebno Nacionalnom gardom Ohaja u sklopu Programa državnog partnerstva Srbije i SAD, odlično sarađujemo. Saradnja sa oružanim snagama Ruske Federacije sve je bolja i tu očekujem značajan pomak, što je i prirodno, zbog odličnih odnosa naših dveju zemalja. U maju ću posetiti Rusiju, na poziv njihovog načelnika Generalštaba.

Danijela MILINKOVIĆ - Rade DRAGOVIĆ
Foto: Nikola FIFIĆ