Intervju načelnika Uprave za logistiku magazinu Odbrana
Četvrtak, 15.1.2009 | Intervjui
Organizacione promene u Vojsci Srbije nametnule su potrebu da se i logistička podrška osmisli na drugačiji način.
Organizacione promene u Vojsci Srbije nametnule su potrebu da se i logistička podrška drugačije osmisli. Sa načelnikom Uprave za logistiku Generalštaba Vojske Srbije general-majorom Ljubomirom Samardzićem, razgovarali smo o novoj organizaciji logističke podrške i njenim funkcijama. Pitali smo ga i o nadležnostima Uprave kojom rukovodi, zadacima izvršnih jedinica – Centralne logističke baze i 64. logističkog bataljona. General je govorio o rezultatima koji su ostvareni tokom prethodne godine, ali i o projekcijama u narednom vremenu.
Funkcionisanje sistema logističke podrške Vojske Srbije, zasnovanog na logističkim funkcijama, započelo je 2005. godine. Poslednje organizacijske promene u logistici okončane su prošle godine. Uspostavljena je funkcionalna organizacija, usklađena prema realnim potrebama Vojske. Šta to, zapravo, znači?
– Promene u sistemu logistike odvijale su se istovremeno sa promenama u jedinicama Vojske, što je bio poseban izazov, jer smo podržavali novine u organizaciji Vojske i reorganizovali svoje sastave.
Primili smo sva sredstva u jedinu bazu, koju imamo i koja je pravni sledbenik svih prethodnih pozadinskih i logističkih baza. Povlačenje viškova tehničkih sredstava nije bilo jednostavno. Količini te, delom istrošene i zastarele tehnike, koja više nije bila za upotrebu, bila je ogromna. Rasformirana je nekadašnja Komanda logistike, a u sastav Uprave za logistiku ušli su nastavni centri za obuku vojnika logistike, od kojih je 2007. godine formiran Centar za obuku logistike, sastavni deo Komande za obuku.
Reorganizacijom smo želeli da stvorimo jedinstven sistem logističke podrške Vojske, čijim se resursima i kapacitetima upravlja iz jednog mesta. Danas u Generalštabu imamo Upravu za logistiku, koju čine pet odeljenja – za operativno-logističke i opšte poslove, snabdevanje, održavanje, saobraćaj i transport, odnosno za ostale logističke funkcije. Odsek za opštu logistiku i referati za infrastrukturu i zdravstvo nalaze se u Odeljenju za ostale logističke poslove. U sastavu Uprave su i izvršne jedinice – Centralna logistička baza i 64. logistički bataljon.
Centralna logistička baza jeste najveća logistička jedinica u Vojsci, prvenstveno namenjena za realizaciju zadataka u okviru funkcije snabdevanja jedinica i ustanova Ministarstva odbrane i Vojske. Ima četiri skladišna bataljona, čija su skladišta raspoređena na celoj teritoriji Republike Srbije. Od nekadašnje 46. logističke brigade nastao je 64. logistički bataljon, koji logistički podržava Ministarstvo odbrane, Generalštab Vojske Srbije i deo jedinica i ustanova u Beogradu.
Promene u logistici usklađene su sa smanjenim brojem garnizona i garnizonih mesta. Taj posao još nije završen do kraja, a u narednom periodu ćemo pokušati da logistiku još više organizujemo na teritorijalnom principu. Logistička podrška na operativnom nivou u nadležnosti je Kopnene vojske, ViPVO i Komande za obuku, a realizuju je logistički sastavi u njihovim jedinicama.
Prilikom uspostavljanja sistema logističke podrške rukovodili smo se zahtevom da Vojsci treba racionalno i efikasno organizovan sistem, koji nije sam sebi svrha. Imperativ logistike jeste da zadovolji sve materijalne, zdravstvene i infrastrukturne potrebe Vojske u obuci i svakodnevnom radu, ali i budućem angažovanju u mirovnim misijama.
Sastavi logistike zadatke izvršavaju u okviru funkcija, jer je logistička podrška organizovana na funkcionalnom principu. Snabdevanje je, za razliku od nekadašnjeg pozadinskog obezbeđenja, objedinilo sve zadatke u toj oblasti – popunu osnovnim naoružanjem i vojnom opremom, ubojnim sredstvima, pogonskim gorivom, artiklima hrane, lekovima, odećom i opremom, a u funkciju snabdevanja je, zbog specifičnosti zadataka, uvršteno i održavanje ubojnih sredstava i pogonske opreme.
Sledeća funkcija logistike jeste održavanje. Obuhvata osnovno održavanje i remont, a treba da obezbedi ispravnost i pouzdanost sredstava u sistemu odbrane, značajnih za operativnu sposobnost Vojske. Realizacija održavanja je kompleksna, jer je Vojska uglavnom popunjena sredstvima starije generacije. Boljem stanju u toj oblasti doprinela su izdvojena novčana sredstva u protekle dve godine.
Funkcija opšte logistike obuhvata zadovoljenje osnovnih potreba pripadnika Vojske, a čine je odevanje, ishrana, vodosnabdevanje, snabdevanje energentima i različite usluge.
Saobraćajem i transportom, još jednom logističkom funkcijom, obezbeđuju se pokret i manevar. Otežana je realizacija transporta jer raspolažemo zastarelim vozilima, različitih vrsta i tipova, ali su nabavke novih vozila u 2008. godini donekle poboljšale stanje.
Zdravstvo je funkcija logistike koja se posebno oslanja na medicinske kapacitete zemlje. Težnja je da se vojno zdravstvo integriše u sistem zdravstva Republike Srbije, te da se penzioneri i članovi porodica vojnih osiguranika usmere na civilne zdravstvene ustanove.
Izgradnja, održavanje i upravljanje nepokretnostima datim Vojsci na korišćenje, čini sadržaje logističke funkcije – infrastruktura. Ona treba da obezbedi povoljne uslove za život, rad i izvršavanje zadataka jedinica, ali i realizaciju ostalih funkcija logistike. Veliki broj kasarni i kompleksa, koje Vojska ne koristi, predstavlja poseban problem – sastavi ih obezbeđuju i za njih izdvajaju znatna novčana sredstva.
Pored osnovnih funkcija logistike, Uprava realizuje i operativno-logističke poslove, od kojih su najbitniji planiranje, kadrovska i pravna pitanja iz oblasti logistike, poslovi zaštite resursa – zaštita na radu, protivpožarna zaštita i zaštita životne sredine, te učešće u razvoju informacionih sistema i međunarodnoj vojnoj saradnji.
Koliko se logistika Vojske Srbije oslanja na nacionalnu logistiku? Da li je izmenjen nekadašnji model čuvanja ratnih materijalnih rezervi?
– Sistem ešeloniranja predstavlja ozbiljan zadatak Vojske. Propisano je stvaranje određenih materijalnih rezervi, na koje se možemo osloniti u pojedinim situacijama. Uprava za logistiku i Centralna logistička baza bave se vantrupnim rezervama, onima koje su izvan rezervi u jedinicama, kojima se obezbeđuje autonomnost Vojske u određenom periodu.
Delimično je izmenjena regulativa o strukturi, sadržaju i količini materijalnih rezervi, a prilagođene su misijama i zadacima Vojske Srbije. Ratne materijalne rezerve moraju se pravovremeno obnavljati, posebno one koje imaju ograničen rok čuvanja. Postoji i problem čuvanja, trošenja i zanavljanja sanitetskih kompleta i lekova, te je potrebno propisati novu strukturu rezervi.
Odlukom Vlade Republike Srbije o određivanju pravnih lica od značaja za odbranu zemlje, stvoreni su uslovi za formiranje liste radnih organizacija koje se bave proizvodnjom, prometom i pružanjem usluga značajnim za odbranu zemlje, a koje traba da obezbede i čuvaju deo rezervi za potrebe sistema odbrane. Za sada nisu određena takva preduzeća, pa smo zadržali model iz ranijeg vremena, što ne narušava operativne sposobnosti Vojske.
Uprava za logistiku trenutno ima 85 ugovora sa civilnim preduzećima o održavanju sredstava na nivou lakog i srednjeg remonta. U prošloj godini su Uprava za zdravstvo i Uprava za snabdevanje Ministarstva odbrane sklopile 159 ugovora, od kojih su 54 za lečenje, a 105 za snabdevanje u apotekarskim ustanovama. Ugovori su trajnog karaktera, te je rešeno zdravstveno zbrinjavanje i snabdevanje lekovima u garnizonima gde Vojska nema kapacitete.
Ideja je, da u sistemu logističke podrške Vojska ne razvija sve potrebne kapacitete, pogotovo u manjim garnizonima, pa je planirano da se za deo poslova i zadataka osloni na civilne strukture, koje u pojedinim oblastima imaju kapacitete i za vojne potrebe, prvenstveno u održavanju, transportu i zdravstvu. Međutim, one još nisu prepoznate i precizno određene u aktuelnim uslovima prestrukturisanja preduzeća i njihove vlasničke transformacije.
Kakva je danas situacija sa skladištenjem i čuvanjem ubojnih sredstava? Kako sprečiti događaje poput onih na Paraćinskim utrinama?
– Odavno postoji problem skladištenja i čuvanja ubojnih sredstava, njihovog viška i zanavljanja. Vojska trenutno oko 6.800 tona različite municije čuva na otvorenom. Ona se, za razliku od ostalih sredstava i vojne opreme, mora održavati i kada je višak, jer predstavlja potencijalnu opasnost. Skladišta u kojima se ubojna sredstva čuvaju izgrađena su pre mnogo godina, a njihove zone sigurnosti i pirotehničke bezbednosti narušene su naknadnom izgradnjom okolnih civilnih objekata.
Znamo koliko nam ubojnih sredstava treba, prema naoružanju koje imamo u Vojsci Srbije, a sve ostalo proglašeno je suvišnim. Problem viška sredstava može se rešiti na nekoliko načina, najpre prodajom. Ona se odvija, ali su rezultati znatno lošiji od očekivanih, zbog slabog interesovanja na tržištu. Drugi način jeste rashodovanje i delaboracija, odnosno uništavanje ubojnih sredstava. Za to su potrebna znatna novčana ulaganja i kapaciteti koje imaju Tehnički remontni zavod u Kragujevcu i namenska industrija. Međutim, oni nisu dovoljni da se sva suvišna ubojna sredstva delaborišu u željenom roku. Tako ozbiljan problem dodatno opterećuje i to što u Srbiji ne postoje odgovarajuće tehnologije za delaboraciju pojedinih vrsta ubojnih sredstava, prvenstveno specijalne i dimne municije. U tim okolnostima preduzeli smo dodatne mere za poboljšanje bezbednosti, odnosno obavili smo kontrolno-tehničke preglede ubojnih sredstava u svim skladištima. Prošle godine jedanaest timova logistike neprekidno je kontrolisalo stanje uskladištenih ubojnih sredstava – protivavionskih i protivoklopnih raketa, ubojnih sredstva na trupnom i vantrupnom nivou i ubojnih sredstava Rečne flotile. Izdvojena su, i na delaboraciju i uništavanje predata ona sredstva koja nisu bila bezbedna za čuvanje.
Treći, a u našim uslovima najveći doprinos poboljšanju bezbednog čuvanja ubojnih sredstava, bio bi da se izgrade novi skladišni kompleksi i objekti u postojećim skladištima, čime bi se omogućilo uslovno i bezbedno čuvanje ubojnih sredstava, a izbeglo čuvanje na otvorenom prostoru. Planira se izgradnja dva nova skladišna kompleksa i 23 objekta u perspektivnim skladištima, ali to zahteva velike investicije koje trenutno nisu obezbeđene u potpunosti. Jedno od rešenja moglo bi biti i finansiranje iz Nacionalnog investicionog plana.
Šta je obeležilo logističku podršku u protekloj godini?
– U protekloj godini obezbedili smo neprekidnost u funkcionisanju logističke podrške.
Kupovinom 11.100 tona pogonskog goriva realizovano je snabdevanje za redovnu potrošnju, a delom i poboljšana popuna vantrupnih rezervi. Oko 4.200 tona goriva nabavljeno je za Vazduhoplovstvo, a efekti se ogledaju u povećanom broju naleta naših pilota. Nabavkom oko 3.100 pneumatika, 5.500 akumulatora i 1.730 raznih cerada i navlaka, ublažili smo probleme koji su opterećivali jedinice Vojske. Za to smo izdvojili znatna finansijska sredstva, a realizovanim nabavkama obezbedili smo bolju ispravnost i sigurnost motornih vozila, artiljerijskih oruđa i borbenih vozila.
Na osnovu potreba, jedinicama je isporučeno 14.000 tona mazuta, 2.000 tona lož-ulja, 8.300 tona uglja, te sedamnaest miliona kubnih metara gasa i 6.000 prostornih metara drva. Nije bilo prekida u snabdevanju energentima. Zalihe na nivou Vojske, početkom januara, bile su u proseku za oko 80 dana. U vreme gasne krize bilo je problema samo u jednoj pančevačkoj kasarni, ali su kao alternativa blagovremeno postavljene 34 peći za grejanje na čvrsto gorivo i obezbeđene dovoljne količine ogrevnog drveta.
Jedinicama Vojske podeljeno je oko 11.000 tona vanskladišnih artikala hrane i oko 3.000 tona skladišnih artikala hrane, čime je obezbeđena redovna potrošnja i popuna rezervi hrane na nivou od 96 odsto. Ukupno je pripremljeno i podeljeno oko 3.300.000 dnevnih obroka hrane i oko 4.000.000 raznih dopuna u hrani. Od 1. januara primenjuje se novi Plan ishrane, koji uvažava specifičnosti u ishrani mladih ljudi. Prošle godine obukli smo 16.831 regruta. Rezerve uniforme su nedovoljne, tako da je u 2009. potrebno realizovati nove nabavke. Završeno je i preoznačavanje uniformi svih pripadnika Vojske.
Sektor za materijalne resurse ugovorio je predaju opasnih materija iz kasarni i magacina Vojske ovlaštenim preduzećima – predate su oko 552 tone rabljenih ulja, koja nastaju u procesu održavanja, oko 470.000 kilograma furde od rashodovanih olovnih akumulatora i oko 6.000 kilograma od nikl-kadmijumskih akumulatora. Pored toga, predato je i oko 23.000 litara opasnih materija iz rashodovanih ABH sredstava.
Uništeno je oko 4.500 tona različitih neperspektivnih i suvišnih ubojnih sredstava i delaborisano oko 30 odsto viškova protivtenkovskih mina. Remontnom zavodu u Kragujevcu predali smo i 32 tone ubojnih sredstava sa nestabilnim barutnim punjenjem.
Prošle godine osposobljeno je 56 pripadnika logistike Vojske Srbije za skladištenje i čuvanje ubojnih sredstava, 32 za uništavanje zaostalih neeksplodiranih ubojnih sredstava, 14 pirotehničara za humanitarno razminiravanje, prema međunarodnim standardima, a 10 pripadnika završilo je kurseve u inostranstvu.
Na osnovu ugovora Uprave za snabdevanje Ministarstva odbrane, komisionarima je predato oko 56.000 komada pešadijskog naoružanja, 1.500 komada ubojnih sredstava, 266 motornih vozila, 1.600 inžinjerijskih sredstava, 304 tehnička, 170 intendantskih i 15 sanitetskih sredstava. Na taj način jedinice Vojske su rasterećene dela suvišnih sredstava, a ostvaren je i prihod od oko 73 miliona dinara i 7,5 miliona dolara.
Prodajom rashodovanih sredstava u sabirno-prodajnim centrima Vojske, u Zemunu i Nišu, ostvarili smo prihod u visini od oko 183 miliona dinara, od toga smo 50 miliona iskoristili za kupovinu guma i akumulatora, 30 za remont i pripremu 197 termoenergentskih postrojenja za grejnu sezonu. Ostatak novca koristili smo kako bismo finansirali logističke zadatke za koje nije bilo dovoljno budzetskih sredstava.
Za 20 do 30 odsto poboljšano je i stanje funkcionalne ispravnosti borbene tehnike, naročito borbenih vozila, vazduhoplova, radarskih i raketnih sistema. Kupljeno je 65 novih putničkih vozila, 31 terensko vozilo, 22 dostavna vozila i šest sredstava integralnog transporta. Realizovana je i preregistracija više od 16.000 vojnih motornih vozila.
– Na prvom mestu jeste personal. Zato su naši prioriteti u narednom vremenu školovanje, usavršavanje i kursiranje kadra, ali i odgovarajuće vođenje u službi.
Drugi, ne manje značajan zadatak jeste poboljšanje organizacije sistema logističke podrške radi povećanja efikasnosti i efektivnosti, te da bi se poslovalo sa manjim gubicima i racionalnijim utroškom ljudskih i materijalnih kapaciteta.
Zatim slede oslobađanje od neperspektivnih i suvišnih sredstava, konverzija vojnih nepokretnosti, unapređenje informatičke podrške i razvoj jedinstvenog informacionog sistema logistike. Nezaobilazna je i međunarodna vojna saradnja. Uz sve to, neophodna nam je i nova normativna regulativa.
Kao i u fudbalu, o kome svi obično sve znaju, mnogi veruju da se razumeju u logistiku. Najčešće su to ideje koje nije moguće realizovati. Dobro je što pretpostavljeni imaju razumevanja i sluha za poslove logistike, jer logistiku treba uskladiti sa realnim potrebama i mogućnostima, koje nikada nisu idealne. Trenutno se više bavimo prošlošću jer smo nasledili brojne probleme – infrastrukturu, viškove – što predstavlja teškoće za savremenu organizaciju.
Vladimir Počuč
Snimio Darimir BANDA
– Logistika Vojske Srbije nema jedinstven informacioni sistem, što predstavlja problem prilikom realizacije zadataka. Postoje pojedinačni programi – za praćenje motornih vozila, vođenje operativne evidencije, izradu proračuna ratnih materijalnih rezervi i brojni projekti, koji nisu međusobno povezani. Krajem prošle godine, Vojska je, uz podršku Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane i Tehničkog remontnog zavoda u Kragujevcu, uvela i informacioni sistem za praćenje kvantitativnog i kvalitativnog stanja ubojnih sredstava.
U proteklom periodu posebno nas je mučilo stanje pešadijskog naoružanja. Zato je Uprava za logistiku razvila programski paket za praćenje naoružanja i vojne opreme, odnosno podataka o tome gde se koje sredstvo nalazi i u kojim količinama, a takođe i o njegovim bitnim karakteristikama – skladišnim i fabričkim brojevima i ispravnosti. Program prati i promenu stanja sredstava kod korisnika. Nadležni su ga verifikovali i instalirali, a pripadnici operativnih sastava osposobili su se za korišćenje. U okviru popisa sredstava u jedinicama Vojske i Ministarstva odbrane planirano je da se evidentira pešadijsko naoružanje, prema fabričkim brojevima, tako da do aprila 2009. godine imamo ažuriranu bazu podataka. Pomenuti program može biti osnova za izradu informacionog sistema logistike, koji će biti kompatibilan ostalim programima i integrisan u jedinstven informacioni sistem Vojske Srbije.
VOJNI BUDžET
Smanjen je vojni budzet za 2009. godinu. Hoće li se to odraziti na zadatke koje logistika izvršava?
– Projekcija budzeta za 2009. realno je manja u odnosu na 2008. godinu, što znači da će se smanjiti i mogućnosti za finansiranje zadataka logistike. U tim okolnostima nije realno očekivati veća ulaganja u razvojne zadatke, što nameće potrebu da se definišu prioriteti nužni za operativnu sposobnost Vojske, odnosno zadaci koji su u Generalštabu prepoznati kao najvažniji. U njih svakako spadaju i zadaci logistike, čija realizacija obezbeđuje potrebne uslove za život, rad i delovanje jedinica Vojske. Prilikom raspodele dodeljenih finansijskih sredstava dobro će nam doći iskustva iz ranijih vremena, kada smo pretežno rešavali prioritetne potrebe.
– Trenutno se sistem logističke podrške oslanja na postojeća uputstva i pravila iz vremena pozadinskog obezbeđenja, koji nisu u skladu sa aktuelnom organizacijom Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Još nisu doneti doktrinarni dokumenti logistike. Neodgovarajući dokumenti iz oblasti materijalnog poslovanja, kojima se regulišu postupci i nadležnosti za raspolaganje sredstvima, predstavljaju dodatnu teškoću.
U Generalštabu se trenutno rade studije razvoja rodova i službi, u okviru čega je Uprava za logistiku nadležna za studiju Koncept razvoja službi logistike. Studija treba da opiše postojeće stanje i definiše šta se u oblasti logističke podrške Vojske želi postići do 2011, odnosno 2015. godine. Na osnovu toga definisaće se poslovi i zadaci pojedinih logističkih službi i ponuditi model za dostizanje željenog cilja. Studiju ćemo okončati do kraja januara, a biće polazna osnova za kreiranje naših planova remonta, opremanja i razvoja sredstava logistike, ali i usavršavanja logističkog kadra.
Funkcionisanje sistema logističke podrške Vojske Srbije, zasnovanog na logističkim funkcijama, započelo je 2005. godine. Poslednje organizacijske promene u logistici okončane su prošle godine. Uspostavljena je funkcionalna organizacija, usklađena prema realnim potrebama Vojske. Šta to, zapravo, znači?
– Promene u sistemu logistike odvijale su se istovremeno sa promenama u jedinicama Vojske, što je bio poseban izazov, jer smo podržavali novine u organizaciji Vojske i reorganizovali svoje sastave.
Primili smo sva sredstva u jedinu bazu, koju imamo i koja je pravni sledbenik svih prethodnih pozadinskih i logističkih baza. Povlačenje viškova tehničkih sredstava nije bilo jednostavno. Količini te, delom istrošene i zastarele tehnike, koja više nije bila za upotrebu, bila je ogromna. Rasformirana je nekadašnja Komanda logistike, a u sastav Uprave za logistiku ušli su nastavni centri za obuku vojnika logistike, od kojih je 2007. godine formiran Centar za obuku logistike, sastavni deo Komande za obuku.
Reorganizacijom smo želeli da stvorimo jedinstven sistem logističke podrške Vojske, čijim se resursima i kapacitetima upravlja iz jednog mesta. Danas u Generalštabu imamo Upravu za logistiku, koju čine pet odeljenja – za operativno-logističke i opšte poslove, snabdevanje, održavanje, saobraćaj i transport, odnosno za ostale logističke funkcije. Odsek za opštu logistiku i referati za infrastrukturu i zdravstvo nalaze se u Odeljenju za ostale logističke poslove. U sastavu Uprave su i izvršne jedinice – Centralna logistička baza i 64. logistički bataljon.
Centralna logistička baza jeste najveća logistička jedinica u Vojsci, prvenstveno namenjena za realizaciju zadataka u okviru funkcije snabdevanja jedinica i ustanova Ministarstva odbrane i Vojske. Ima četiri skladišna bataljona, čija su skladišta raspoređena na celoj teritoriji Republike Srbije. Od nekadašnje 46. logističke brigade nastao je 64. logistički bataljon, koji logistički podržava Ministarstvo odbrane, Generalštab Vojske Srbije i deo jedinica i ustanova u Beogradu.
Promene u logistici usklađene su sa smanjenim brojem garnizona i garnizonih mesta. Taj posao još nije završen do kraja, a u narednom periodu ćemo pokušati da logistiku još više organizujemo na teritorijalnom principu. Logistička podrška na operativnom nivou u nadležnosti je Kopnene vojske, ViPVO i Komande za obuku, a realizuju je logistički sastavi u njihovim jedinicama.
Prilikom uspostavljanja sistema logističke podrške rukovodili smo se zahtevom da Vojsci treba racionalno i efikasno organizovan sistem, koji nije sam sebi svrha. Imperativ logistike jeste da zadovolji sve materijalne, zdravstvene i infrastrukturne potrebe Vojske u obuci i svakodnevnom radu, ali i budućem angažovanju u mirovnim misijama.
Sastavi logistike zadatke izvršavaju u okviru funkcija, jer je logistička podrška organizovana na funkcionalnom principu. Snabdevanje je, za razliku od nekadašnjeg pozadinskog obezbeđenja, objedinilo sve zadatke u toj oblasti – popunu osnovnim naoružanjem i vojnom opremom, ubojnim sredstvima, pogonskim gorivom, artiklima hrane, lekovima, odećom i opremom, a u funkciju snabdevanja je, zbog specifičnosti zadataka, uvršteno i održavanje ubojnih sredstava i pogonske opreme.
Sledeća funkcija logistike jeste održavanje. Obuhvata osnovno održavanje i remont, a treba da obezbedi ispravnost i pouzdanost sredstava u sistemu odbrane, značajnih za operativnu sposobnost Vojske. Realizacija održavanja je kompleksna, jer je Vojska uglavnom popunjena sredstvima starije generacije. Boljem stanju u toj oblasti doprinela su izdvojena novčana sredstva u protekle dve godine.
Funkcija opšte logistike obuhvata zadovoljenje osnovnih potreba pripadnika Vojske, a čine je odevanje, ishrana, vodosnabdevanje, snabdevanje energentima i različite usluge.
Saobraćajem i transportom, još jednom logističkom funkcijom, obezbeđuju se pokret i manevar. Otežana je realizacija transporta jer raspolažemo zastarelim vozilima, različitih vrsta i tipova, ali su nabavke novih vozila u 2008. godini donekle poboljšale stanje.
Zdravstvo je funkcija logistike koja se posebno oslanja na medicinske kapacitete zemlje. Težnja je da se vojno zdravstvo integriše u sistem zdravstva Republike Srbije, te da se penzioneri i članovi porodica vojnih osiguranika usmere na civilne zdravstvene ustanove.
Izgradnja, održavanje i upravljanje nepokretnostima datim Vojsci na korišćenje, čini sadržaje logističke funkcije – infrastruktura. Ona treba da obezbedi povoljne uslove za život, rad i izvršavanje zadataka jedinica, ali i realizaciju ostalih funkcija logistike. Veliki broj kasarni i kompleksa, koje Vojska ne koristi, predstavlja poseban problem – sastavi ih obezbeđuju i za njih izdvajaju znatna novčana sredstva.
Pored osnovnih funkcija logistike, Uprava realizuje i operativno-logističke poslove, od kojih su najbitniji planiranje, kadrovska i pravna pitanja iz oblasti logistike, poslovi zaštite resursa – zaštita na radu, protivpožarna zaštita i zaštita životne sredine, te učešće u razvoju informacionih sistema i međunarodnoj vojnoj saradnji.
Koliko se logistika Vojske Srbije oslanja na nacionalnu logistiku? Da li je izmenjen nekadašnji model čuvanja ratnih materijalnih rezervi?
– Sistem ešeloniranja predstavlja ozbiljan zadatak Vojske. Propisano je stvaranje određenih materijalnih rezervi, na koje se možemo osloniti u pojedinim situacijama. Uprava za logistiku i Centralna logistička baza bave se vantrupnim rezervama, onima koje su izvan rezervi u jedinicama, kojima se obezbeđuje autonomnost Vojske u određenom periodu.
Delimično je izmenjena regulativa o strukturi, sadržaju i količini materijalnih rezervi, a prilagođene su misijama i zadacima Vojske Srbije. Ratne materijalne rezerve moraju se pravovremeno obnavljati, posebno one koje imaju ograničen rok čuvanja. Postoji i problem čuvanja, trošenja i zanavljanja sanitetskih kompleta i lekova, te je potrebno propisati novu strukturu rezervi.
Odlukom Vlade Republike Srbije o određivanju pravnih lica od značaja za odbranu zemlje, stvoreni su uslovi za formiranje liste radnih organizacija koje se bave proizvodnjom, prometom i pružanjem usluga značajnim za odbranu zemlje, a koje traba da obezbede i čuvaju deo rezervi za potrebe sistema odbrane. Za sada nisu određena takva preduzeća, pa smo zadržali model iz ranijeg vremena, što ne narušava operativne sposobnosti Vojske.
Uprava za logistiku trenutno ima 85 ugovora sa civilnim preduzećima o održavanju sredstava na nivou lakog i srednjeg remonta. U prošloj godini su Uprava za zdravstvo i Uprava za snabdevanje Ministarstva odbrane sklopile 159 ugovora, od kojih su 54 za lečenje, a 105 za snabdevanje u apotekarskim ustanovama. Ugovori su trajnog karaktera, te je rešeno zdravstveno zbrinjavanje i snabdevanje lekovima u garnizonima gde Vojska nema kapacitete.
Ideja je, da u sistemu logističke podrške Vojska ne razvija sve potrebne kapacitete, pogotovo u manjim garnizonima, pa je planirano da se za deo poslova i zadataka osloni na civilne strukture, koje u pojedinim oblastima imaju kapacitete i za vojne potrebe, prvenstveno u održavanju, transportu i zdravstvu. Međutim, one još nisu prepoznate i precizno određene u aktuelnim uslovima prestrukturisanja preduzeća i njihove vlasničke transformacije.
Kakva je danas situacija sa skladištenjem i čuvanjem ubojnih sredstava? Kako sprečiti događaje poput onih na Paraćinskim utrinama?
– Odavno postoji problem skladištenja i čuvanja ubojnih sredstava, njihovog viška i zanavljanja. Vojska trenutno oko 6.800 tona različite municije čuva na otvorenom. Ona se, za razliku od ostalih sredstava i vojne opreme, mora održavati i kada je višak, jer predstavlja potencijalnu opasnost. Skladišta u kojima se ubojna sredstva čuvaju izgrađena su pre mnogo godina, a njihove zone sigurnosti i pirotehničke bezbednosti narušene su naknadnom izgradnjom okolnih civilnih objekata.
Znamo koliko nam ubojnih sredstava treba, prema naoružanju koje imamo u Vojsci Srbije, a sve ostalo proglašeno je suvišnim. Problem viška sredstava može se rešiti na nekoliko načina, najpre prodajom. Ona se odvija, ali su rezultati znatno lošiji od očekivanih, zbog slabog interesovanja na tržištu. Drugi način jeste rashodovanje i delaboracija, odnosno uništavanje ubojnih sredstava. Za to su potrebna znatna novčana ulaganja i kapaciteti koje imaju Tehnički remontni zavod u Kragujevcu i namenska industrija. Međutim, oni nisu dovoljni da se sva suvišna ubojna sredstva delaborišu u željenom roku. Tako ozbiljan problem dodatno opterećuje i to što u Srbiji ne postoje odgovarajuće tehnologije za delaboraciju pojedinih vrsta ubojnih sredstava, prvenstveno specijalne i dimne municije. U tim okolnostima preduzeli smo dodatne mere za poboljšanje bezbednosti, odnosno obavili smo kontrolno-tehničke preglede ubojnih sredstava u svim skladištima. Prošle godine jedanaest timova logistike neprekidno je kontrolisalo stanje uskladištenih ubojnih sredstava – protivavionskih i protivoklopnih raketa, ubojnih sredstva na trupnom i vantrupnom nivou i ubojnih sredstava Rečne flotile. Izdvojena su, i na delaboraciju i uništavanje predata ona sredstva koja nisu bila bezbedna za čuvanje.
Treći, a u našim uslovima najveći doprinos poboljšanju bezbednog čuvanja ubojnih sredstava, bio bi da se izgrade novi skladišni kompleksi i objekti u postojećim skladištima, čime bi se omogućilo uslovno i bezbedno čuvanje ubojnih sredstava, a izbeglo čuvanje na otvorenom prostoru. Planira se izgradnja dva nova skladišna kompleksa i 23 objekta u perspektivnim skladištima, ali to zahteva velike investicije koje trenutno nisu obezbeđene u potpunosti. Jedno od rešenja moglo bi biti i finansiranje iz Nacionalnog investicionog plana.
Šta je obeležilo logističku podršku u protekloj godini?
– U protekloj godini obezbedili smo neprekidnost u funkcionisanju logističke podrške.
Kupovinom 11.100 tona pogonskog goriva realizovano je snabdevanje za redovnu potrošnju, a delom i poboljšana popuna vantrupnih rezervi. Oko 4.200 tona goriva nabavljeno je za Vazduhoplovstvo, a efekti se ogledaju u povećanom broju naleta naših pilota. Nabavkom oko 3.100 pneumatika, 5.500 akumulatora i 1.730 raznih cerada i navlaka, ublažili smo probleme koji su opterećivali jedinice Vojske. Za to smo izdvojili znatna finansijska sredstva, a realizovanim nabavkama obezbedili smo bolju ispravnost i sigurnost motornih vozila, artiljerijskih oruđa i borbenih vozila.
Na osnovu potreba, jedinicama je isporučeno 14.000 tona mazuta, 2.000 tona lož-ulja, 8.300 tona uglja, te sedamnaest miliona kubnih metara gasa i 6.000 prostornih metara drva. Nije bilo prekida u snabdevanju energentima. Zalihe na nivou Vojske, početkom januara, bile su u proseku za oko 80 dana. U vreme gasne krize bilo je problema samo u jednoj pančevačkoj kasarni, ali su kao alternativa blagovremeno postavljene 34 peći za grejanje na čvrsto gorivo i obezbeđene dovoljne količine ogrevnog drveta.
Jedinicama Vojske podeljeno je oko 11.000 tona vanskladišnih artikala hrane i oko 3.000 tona skladišnih artikala hrane, čime je obezbeđena redovna potrošnja i popuna rezervi hrane na nivou od 96 odsto. Ukupno je pripremljeno i podeljeno oko 3.300.000 dnevnih obroka hrane i oko 4.000.000 raznih dopuna u hrani. Od 1. januara primenjuje se novi Plan ishrane, koji uvažava specifičnosti u ishrani mladih ljudi. Prošle godine obukli smo 16.831 regruta. Rezerve uniforme su nedovoljne, tako da je u 2009. potrebno realizovati nove nabavke. Završeno je i preoznačavanje uniformi svih pripadnika Vojske.
Sektor za materijalne resurse ugovorio je predaju opasnih materija iz kasarni i magacina Vojske ovlaštenim preduzećima – predate su oko 552 tone rabljenih ulja, koja nastaju u procesu održavanja, oko 470.000 kilograma furde od rashodovanih olovnih akumulatora i oko 6.000 kilograma od nikl-kadmijumskih akumulatora. Pored toga, predato je i oko 23.000 litara opasnih materija iz rashodovanih ABH sredstava.
Uništeno je oko 4.500 tona različitih neperspektivnih i suvišnih ubojnih sredstava i delaborisano oko 30 odsto viškova protivtenkovskih mina. Remontnom zavodu u Kragujevcu predali smo i 32 tone ubojnih sredstava sa nestabilnim barutnim punjenjem.
Prošle godine osposobljeno je 56 pripadnika logistike Vojske Srbije za skladištenje i čuvanje ubojnih sredstava, 32 za uništavanje zaostalih neeksplodiranih ubojnih sredstava, 14 pirotehničara za humanitarno razminiravanje, prema međunarodnim standardima, a 10 pripadnika završilo je kurseve u inostranstvu.
Na osnovu ugovora Uprave za snabdevanje Ministarstva odbrane, komisionarima je predato oko 56.000 komada pešadijskog naoružanja, 1.500 komada ubojnih sredstava, 266 motornih vozila, 1.600 inžinjerijskih sredstava, 304 tehnička, 170 intendantskih i 15 sanitetskih sredstava. Na taj način jedinice Vojske su rasterećene dela suvišnih sredstava, a ostvaren je i prihod od oko 73 miliona dinara i 7,5 miliona dolara.
Prodajom rashodovanih sredstava u sabirno-prodajnim centrima Vojske, u Zemunu i Nišu, ostvarili smo prihod u visini od oko 183 miliona dinara, od toga smo 50 miliona iskoristili za kupovinu guma i akumulatora, 30 za remont i pripremu 197 termoenergentskih postrojenja za grejnu sezonu. Ostatak novca koristili smo kako bismo finansirali logističke zadatke za koje nije bilo dovoljno budzetskih sredstava.
Za 20 do 30 odsto poboljšano je i stanje funkcionalne ispravnosti borbene tehnike, naročito borbenih vozila, vazduhoplova, radarskih i raketnih sistema. Kupljeno je 65 novih putničkih vozila, 31 terensko vozilo, 22 dostavna vozila i šest sredstava integralnog transporta. Realizovana je i preregistracija više od 16.000 vojnih motornih vozila.
– Na prvom mestu jeste personal. Zato su naši prioriteti u narednom vremenu školovanje, usavršavanje i kursiranje kadra, ali i odgovarajuće vođenje u službi.
Drugi, ne manje značajan zadatak jeste poboljšanje organizacije sistema logističke podrške radi povećanja efikasnosti i efektivnosti, te da bi se poslovalo sa manjim gubicima i racionalnijim utroškom ljudskih i materijalnih kapaciteta.
Zatim slede oslobađanje od neperspektivnih i suvišnih sredstava, konverzija vojnih nepokretnosti, unapređenje informatičke podrške i razvoj jedinstvenog informacionog sistema logistike. Nezaobilazna je i međunarodna vojna saradnja. Uz sve to, neophodna nam je i nova normativna regulativa.
Kao i u fudbalu, o kome svi obično sve znaju, mnogi veruju da se razumeju u logistiku. Najčešće su to ideje koje nije moguće realizovati. Dobro je što pretpostavljeni imaju razumevanja i sluha za poslove logistike, jer logistiku treba uskladiti sa realnim potrebama i mogućnostima, koje nikada nisu idealne. Trenutno se više bavimo prošlošću jer smo nasledili brojne probleme – infrastrukturu, viškove – što predstavlja teškoće za savremenu organizaciju.
Vladimir Počuč
Snimio Darimir BANDA
STANjE NAORUŽANjA
Ima li Vojska Srbije jedinstven informacioni sistem logistke?– Logistika Vojske Srbije nema jedinstven informacioni sistem, što predstavlja problem prilikom realizacije zadataka. Postoje pojedinačni programi – za praćenje motornih vozila, vođenje operativne evidencije, izradu proračuna ratnih materijalnih rezervi i brojni projekti, koji nisu međusobno povezani. Krajem prošle godine, Vojska je, uz podršku Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane i Tehničkog remontnog zavoda u Kragujevcu, uvela i informacioni sistem za praćenje kvantitativnog i kvalitativnog stanja ubojnih sredstava.
U proteklom periodu posebno nas je mučilo stanje pešadijskog naoružanja. Zato je Uprava za logistiku razvila programski paket za praćenje naoružanja i vojne opreme, odnosno podataka o tome gde se koje sredstvo nalazi i u kojim količinama, a takođe i o njegovim bitnim karakteristikama – skladišnim i fabričkim brojevima i ispravnosti. Program prati i promenu stanja sredstava kod korisnika. Nadležni su ga verifikovali i instalirali, a pripadnici operativnih sastava osposobili su se za korišćenje. U okviru popisa sredstava u jedinicama Vojske i Ministarstva odbrane planirano je da se evidentira pešadijsko naoružanje, prema fabričkim brojevima, tako da do aprila 2009. godine imamo ažuriranu bazu podataka. Pomenuti program može biti osnova za izradu informacionog sistema logistike, koji će biti kompatibilan ostalim programima i integrisan u jedinstven informacioni sistem Vojske Srbije.
VOJNI BUDžET
Smanjen je vojni budzet za 2009. godinu. Hoće li se to odraziti na zadatke koje logistika izvršava?– Projekcija budzeta za 2009. realno je manja u odnosu na 2008. godinu, što znači da će se smanjiti i mogućnosti za finansiranje zadataka logistike. U tim okolnostima nije realno očekivati veća ulaganja u razvojne zadatke, što nameće potrebu da se definišu prioriteti nužni za operativnu sposobnost Vojske, odnosno zadaci koji su u Generalštabu prepoznati kao najvažniji. U njih svakako spadaju i zadaci logistike, čija realizacija obezbeđuje potrebne uslove za život, rad i delovanje jedinica Vojske. Prilikom raspodele dodeljenih finansijskih sredstava dobro će nam doći iskustva iz ranijih vremena, kada smo pretežno rešavali prioritetne potrebe.
NORMATIVNA REGULATIVA
Na kojim normativnim dokumentima počiva naš sistem logistike?– Trenutno se sistem logističke podrške oslanja na postojeća uputstva i pravila iz vremena pozadinskog obezbeđenja, koji nisu u skladu sa aktuelnom organizacijom Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Još nisu doneti doktrinarni dokumenti logistike. Neodgovarajući dokumenti iz oblasti materijalnog poslovanja, kojima se regulišu postupci i nadležnosti za raspolaganje sredstvima, predstavljaju dodatnu teškoću.
U Generalštabu se trenutno rade studije razvoja rodova i službi, u okviru čega je Uprava za logistiku nadležna za studiju Koncept razvoja službi logistike. Studija treba da opiše postojeće stanje i definiše šta se u oblasti logističke podrške Vojske želi postići do 2011, odnosno 2015. godine. Na osnovu toga definisaće se poslovi i zadaci pojedinih logističkih službi i ponuditi model za dostizanje željenog cilja. Studiju ćemo okončati do kraja januara, a biće polazna osnova za kreiranje naših planova remonta, opremanja i razvoja sredstava logistike, ali i usavršavanja logističkog kadra.
