Intervju načelnika Generalštaba za Politiku

Migovi 29 dogodine u Srbiji

Mnogi pripadnici Vojske Srbije predstojeće jesenje i zimske mesece, kako stvari stoje, provešće na terenu – osim u Kopnenoj zoni bezbednosti, angažovani su, zajedno s policijom, i na zaštiti granica Srbije zbog migrantske krize. Ipak, to se neće odraziti na redovne zadatke Vojske koja bi tokom naredne godine trebalo da dobije i dugonajavljivana savremena tehnička sredstva, od višecevnih bacača raketa do lovačkih aviona. O ovim i drugim temama, uključujući i sve češće pominjanje vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, za „Politiku” govori general Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba VS.

Poslednjih nedelja svedoci smo zategnutih odnosa u regionu. Postoji li u ovom trenutku vojni rizik po Srbiju, imajući u vidu zbivanja u Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, kao i na Kosovu i Metohiji?

Vojni rizik po Srbiju je malo verovatan. Faktore ugrožavanja bezbednosti uglavnom predstavljaju nevojne pretnje, karakteristične za sve zemlje Balkana: ilegalne migracije, albanski i islamski ekstremizam i međunarodna mreža organizovanog kriminala. Povišene političke i međuetničke tenzije u pojedinim delovima regiona nesumnjivo nepovoljno utiču na položaj srpske zajednice u BiH i Hrvatskoj. Bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji ugrožavaju albanski ekstremisti, neprihvatanje obaveza Briselskog sporazuma, visok nivo korupcije i organizovanog kriminala i nedostatak vladavine prava. Ne treba potceniti ni delovanje radikalnih islamista na Kosovu i Metohiji, pa ni pritisak na lokalne hodze koje se suprotstavljaju ekstremistima, što nije nepoznato. O tome je pisao „Njujork tajms”.

Da li vas brine naoružavanje Hrvatske, kao što je nabavka nemačkih samohodnih haubica i američkih borbenih helikoptera?

Svako jačanje vojnih potencijala suseda izaziva povećanu medijsku pažnju, oprez i pitanje o namerama. S druge strane, legitimno je pravo svake zemlje, pa tako i Republike Hrvatske, da razvija i oprema svoje oružane snage. Građani Srbije, međutim, nemaju razloga za strah i brigu. Projektovane sposobnosti sistema odbrane naše zemlje su realne i omogućavaju punu zaštitu nacionalnih interesa, oslanjajući se na sopstvene razvojne i proizvodne kapacitete, nabavku savremenih sistema naoružanja i vojne opreme, kao i jačanje saradnje s partnerskim državama. Mišljenja sam da preterana militarizacija i vojna rivalstva vode slabljenju ekonomija i smatram da to u našem regionu nije prihvatljivo.

Svojevremeno ste govorili o sporom pomirenju u regionu, za razliku od situacije u Evropi posle strahota Drugog svetskog rata. Kako to objašnjavate?

Zapadni Balkan je oduvek bio region gde su se preklapali interesi velikih sila i stiče se utisak i da je brzina procesa pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije u dobrom delu van uticaja nas koji ovde živimo. Na nama je da radimo na pomirenju, iskreno, otvoreno, ali i oprezno i bez preteranog uključivanja emocija. Svedoci smo da teško načinjeni korak napred u procesu pomirenja neka nepromišljenost može da vrati dva koraka unazad. Vojska Srbije, u skladu s državnom politikom, veliki značaj pridaje regionalnim odnosima i saradnji. Mi gledamo u budućnost, naravno ne zaboravljajući prošlost, i trudimo se da održimo dobre i partnerske odnose sa svim armijama u regionu. „Proces pomirenja”, kako ga nazivaju, ne sme ići na štetu samo jedne države — on treba biti u korist svih država i građana koji u njima žive.

Ima li VS kapaciteta da štiti granice od ilegalnih migracija i istovremeno obavlja druge zadatke?

Vojska Srbije je spremna i sposobna da izvršava sve zadatke koji su joj Ustavom i zakonima Republike Srbije dodeljeni, pa i zadatke u okviru snaga formiranih na osnovu Zakona o odbrani radi zaštite državne granice i borbe protiv ilegalnih migracija i krijumčara ljudima. Iako je za zaštitu državnih granica odgovorna policija, što je standard u svim razvijenim zemljama, Vojska Srbije je prethodnih meseci pokazala da ima kapacitete i sposobnosti da obavlja i te zadatke. I pored povećanog angažovanja dela jedinica u sastavu zajedničkih vojnih i policijskih snaga, obuka, vežbe i realizacija drugih zadatka u Vojsci Srbije teku redovno.

Sve češće se u Srbiji, ali i Evropi, čuju glasovi da treba preispitati ukidanje obaveznog služenja vojnog roka pod oružjem. Šta mislite o tome?

Pitanje obaveznog služenja vojnog roka je među nama vojnicima česta tema. Mogu vam reći da, u razgovoru s kolegama iz inostranstva, većina njih ističe pozitivna iskustva s redovnim služenjem vojnog roka.

Sve države sveta prate stanje bezbednosti i u skladu sa svojim procenama i mogućnostima donose odgovarajuće odluke, ključne za sistem odbrane. Zanimljivo je da Švedska ponovo uvodi obavezno služenje vojnog roka, a da pri tome nije imala oružanih sukoba na svojoj teritoriji poslednja dva veka. Takođe, i Austrija je na referendumu odbacila mogućnost ukidanja obaveznog služenja vojnog roka.

I mi pratimo situaciju i za sada stručne procene govore da trenutni koncept dobrovoljnog služenja vojnog roka, koji stalno dograđujemo, zadovoljava naše potrebe. Isto tako, ukoliko procene budu drugačije, Narodna skupština može da odluči i da ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka. Naša iskustva s dobrovoljnim služenjem vojnog roka su pozitivna i zadovoljni smo interesovanjem mladih ljudi.

Vojska Srbije trenutno ima potreban broj vojnih obveznika, ali da bismo osigurali da i u godinama pred nama imamo dobru popunu ratnih jedinica moramo naći način da obučimo dovoljan broj građana Srbije za rezervni sastav naše vojske.

Šta je istina o nabavci novih lovačkih aviona tipa mig-29, da li ćemo kupovati još helikoptera Mi-17?

Opremanje RV i PVO, kao tehnološki sofisticiranog vida koji značajno utiče na ukupne operativne sposobnosti Vojske Srbije, predstavlja jedan od prioriteta Generalštaba. Razmatramo više mogućnosti za poboljšanje stanja u našoj avijaciji. Nabavili smo dva višenamenska transportna helikoptera Mi-17 V-5, a u planu je nabavka još dva. Vodimo i razgovore s Ruskom Federacijom o eventualnoj nabavci aviona mig-29, koja treba da se realizuje tokom 2017. Očekujemo do kraja godine uvođenje u upotrebu školskih aviona „lasta”, a planiramo i modernizaciju aviona „orao” i G-4. Takođe, remont helikoptera „gazela” rešavamo s inopartnerom i na dobrom smo putu po tom pitanju.

Opremanje Vojske Srbije zahteva finansijska sredstva koja su znatna i za mnogo veće države od naše, ali sam optimista u tom pogledu, budući da imamo razumevanje za naše potrebe i od predsednika Republike Srbije i od premijera. Mislim da je od velikog značaja to što je država Srbija u praksi pokazala da joj je stalo do svoje vojske, do Ratnog vazduhoplovstva i do bezbednosti vazdušnog prostora, što do sada nije uvek bio slučaj.

Šta će od domaće nove tehnike uskoro ući u naoružanje VS?

Očekujem da će narednih meseci u upotrebu ući školski avioni „lasta”. Već sledeće godine u naoružanje će biti uveden lanser raketa samohodni višecevni modularni (LRSVM) „morava”, čije je završno ispitivanje upravo započelo u Tehničkom opitnom centru. Reč je o složenom, potpuno automatizovanom borbenom sistemu, koji može lansirati sve vrste raketa koje se nalaze u naoružanju Vojske Srbije. Do kraja sledeće godine uvešćemo i haubičku municiju 122 mm povećanog dometa.

Proizvođač samohodne top-haubice 155 mm NORA B52 M15 „Jugoimport SDPR” još nije prijavio ovo sredstvo za verifikaciono ispitivanje, koje prethodi uvođenju u naoružanje VS. Ispitivanja će obaviti Tehnički opitni centar, a realno je očekivati da se ovaj artiljerijski sistem nađe u operativnoj upotrebi u prvoj polovini 2017. godine. Uvođenjem „nore” u naoružanje, Vojska Srbije će biti opremljena i novom artiljerijskom municijom, dometa 40 kilometara, kao i savremenim optoelektronskim uređajima.

Kakav je obim ovogodišnjih vežbi sa državama NATO-a, a kakav sa Rusijom, možete li reći nešto opširnije o vežbi ruskih i srpskih padobranaca i pilota?

U 2016. godini Vojska Srbije je učestvovala na 11 međunarodnih vežbi, i to sa 11 zemalja regiona i sveta kao i partnerskih zemalja koje su članice NATO-a, a do kraja godine očekujemo učešće na još najmanje 10 vežbi, među kojima su i dve vežbe sa oružanim snagama Ruske Federacije.

Na vežbi „Slovensko bratstvo 2016“ planirano je učešće pripadnika oružanih snaga Ruske Federacije, oružanih snaga Republike Belorusije i Vojske Srbije. Planirano je da se vežba izvede u prvoj polovini novembra i to na aerodromima „Batajnica“ i „Kovin“ i na intervidovskom poligonu „Pasuljanske livade“. Na vežbi se očekuje učešće do 180 pripadnika oružanih snaga Ruske Federacije sa transportnim vazduhoplovima i opremom, oko 60 pripadnika oružanih snaga Republike Belorusije koji će tokom vežbe koristiti naoružanje i opremu Vojske Srbije i do 330 pripadnika Vojske Srbije.

Vežba „BARS 2016“ izvešće sa na aerodromu „Batajnica“ ove nedelje uz učešće 20 pripadnika oružanih snaga Ruske Federacije. Vežba će biti izvedena na vazduhoplovima Vojske Srbije, a piloti oružanih snaga Ruske Federacije i Vojske Srbije realizovaće letačke zadatke u sastavu mešovitih posada. Vojska Srbije planira da na vežbi prevashodno angažuje avione MiG-29 i nove helikoptere Mi-17.

Šta nam još možete reći o predstojećim aktivnostima Vojske Srbije?

Planiramo da 22. oktobra, povodom Dana oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu, u saradnji s pokrajinskom vladom Vojvodine i Gradom Novim Sadom, organizujemo manifestaciju na kojoj ćemo prikazati deo svojih sposobnosti i deo naoružanja i vojne opreme kojima raspolažemo kao i sredstva u razvoju.