INTERVJU NAČELNIKA GENERALŠTABA GENERAL-POTPUKOVNIKA ZDRAVKA PONOŠA AGENCIJI FONET
Nedelja, 9.12.2007 | Intervjui
Vojska Srbije pažljivo prati situaciju na Kosovu i jugu centralne Srbije i ima razrađene planove za različite scenarije, izjavio je načelnik Generalštaba VS, general-potpukovnik, Zdravko Ponoš u intervjuu FoNetu i naglasio da u ovom momentu, međutim, nema uslova da se aktivira bilo koji od njih.
Vojska Srbije pažljivo prati situaciju na Kosovu i jugu centralne Srbije i ima razrađene planove za različite scenarije, izjavio je načelnik Generalštaba VS, general-potpukovnik, Zdravko Ponoš u intervjuu FoNetu i naglasio da u ovom momentu, međutim, nema uslova da se aktivira bilo koji od njih.
„Politička percepcija ljudi koji vode politiku zemlje nije takva da se predviđa takva ozbiljna vrsta angažovanja Vojske koja bi trebalo da zabrine građane Srbije. To, naravno, nije isključeno“, istakao je Ponoš i napomenuo da je posao VS da „bude spremna za različite varijante“.
Podsećajući da se u demokratijama vojske ne opredeljuju šta, nego kako će da urade ono što im je naredio onaj ko ima politički mandat da to naredi, Ponoš je, povodom mogućnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, odgovorio da u ovom momentu Vojska nije dobila naređenje za takav slučaj koji bi podrazumevao borbeno angažovanje.
„Vojska još nije dobila zadatak ni da ga izvrši, ni isplanira, a koji ne bi mogla da izvrši“, dodao je Ponoš i precizirao da u ovom trenutku nema indikatora koji bi ukazivali da je bezbednost zemlje ugrožena u onom segmentu za koji je Vojska nadležna da štiti i da je potrebno njeno puno angažovanje.
Ističući da se situacija na jugu centralne Srbije i u Kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu drži pod kontrolom, Ponoš je najavio da će, ako bude indikatora narušavanja bezbednosti, jedinice na tom području reagovati odlučno, „na isti način kako se očekuje da će KFOR reagovati s druge strane administrativne linije u sličnim situacijama“.
Prema njegovim rečima, VS je razradila pravila upotrebe u Kopnenoj zoni bezbednosti, zasnovana na iskustvima nekih evropskih zemalja, koje u sličnim situacijama nisu optužene za prekomernu upotrebu sile, poput Velike Britanije, prilikom vojnog angažovanja u Severnoj Irskoj.
Govoreći o situaciji na Kosovu, Ponoš je ocenio da je ona relativno mirna i stabilna, ali da postoji opasnost da može vrlo brzo da eskalira, što potvrđuju događaji od pre nekoliko godina.
„Situacija je takva da može da bude promenjena vrlo brzo i da je onda teško kontrolisati“, ukazao je on, i dodao da postoje uveravanja KFOR-a da se preduzimaju sve preventivne mere.
Prema rečima Ponoša, izjave pojedinih političara ili pisanje medija u kojima se „zvecka oružjem“, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, ne utiču na Vojsku, koja ima uređen sistem subordinacije i komandovanja.
„Vojska ne reaguje na dnevne izjave u štampi“, rekao je Ponoš i, istovremeno, negirao mogućnost i stranačkog uticaja na Vojsku, jer je u uređenim demokratijama nedopustivo da se partije bave „dnevnim upravljanjem Vojskom, shodno svojim interesima“, čega je ranije bilo.
„Moje mišljenje je da je Vojska proteklih godina izašla iz te vrste uticaja, ne što je Vojska to htela, nego što se politička situacija sredila na taj način da to nije više moguće“, objasnio je Ponoš.
Govoreći o evroatlantskim integracijama, on je izrazio zadovoljstvo saradnjom sa NATO-om na profesionalnom planu, u okviru koji VS ima na raspolaganju Program Partnerstvo za mir (PZM).
Ponoš je, međutim, izrazio žaljenje što taj okvir nije u potpunosti iskorišćen, jer nepostojanje bezbednosnog i sporazuma o razmeni podataka sa NATO-om onemogućavaju VS da u punoj meri koristi pogodnosti koje joj pruža PZM.
Upitan o pristupanju NATO-u, Ponoš je istakao da je, u ovom trenutku, opredeljenje političkog rukovodstva Srbije da je zemlja u tom nivou evroatlantskih integracija koji podrazumeva PZM, i da je to tema koju rešava država, a ne Vojska.
Kada je reč o razvijenoj vojnoj saradnji sa SAD, Ponoš je konstatovao da postoji političko-pravni okvir u vidu sporazuma SOFA, koji VS maksimalno koristi u cilju dostizanja visokih profesionalnih standarda.
Kroz program saradnje sa Nacionalnom gardom Ohaja, koji traje nešto više od godinu dana, ocenio je Ponoš, obe strane imale su dobra iskustva, profesionalan odnos i poverenje.
„Naš profesionalni interes je da sarađujemo sa onima koji su najbolji“, istakao je Ponoš i rekao da „Amerikanci u vojnom pogledu definitivno imaju visok standard“.
Što se tiče Haškog tribunala, Ponoš je podsetio da je Vojska nosila hipoteku iz prethodnih godina, ali da je dosadašnjim odnosom, akcijama i učešćem u radu državnog Akcionog tima, otklonila svaku sumnju da na bilo koji način štiti haške begunce.
Iz Haškog tribunala više ne dolaze nikakve optužbe na račun Vojske, koja je, prema rečima Ponoša, preduzela više tehničkih mera, među kojima i pretrese mnogih svojih objekata, uključujući i one napuštene, u želji da otkloni svaku sumnju da se neko od haških optuženika nalazi u njima.
Govoreći o planovima VS u 2008. godini, Ponoš je rekao da se ne planiraju nikakvi radikalni rezovi, niti otpuštanja profesionalnih pripadnika, pogotovo ne ona linearna.
U Vojsci ubuduće neće biti otpuštanja prema godinama i prema činovima, nego će kriterijum biti sposobnost i odnos prema poslu, objasnio je Ponoš i ukazao da je vojna profesija u Srbiji prilično degradirana.
„Imamo osećaj da je Vojska neželjeno dete u društvu, kome roditelji daju dzeparac da ga više ne gledaju“, ilustrovao je Ponoš i naglasio da je VS u proteklom periodu mnogo uradila „i to u nemogućoj misiji“.
Za 13 do 14 meseci i to iz postojećeg budzeta obavila je ogroman posao na transformaciji, „bez kukanja da nemamo para za to“, rekao je Ponoš i naglasio da „sada sledi socijalna reforma“.
U sledećoj godini, može mnogo da se uradi i u sistemu obuke, ali i na planu modernizacije, rekao je Ponoš i, kao novu bitnu stvar u reformi VS, najavio uvođenje podoficirskog kora, budući da su podoficiri kičma Vojske i ljudi koji nose obuku.
Ponoš se založio i za uvođenje koncepta aktivne rezerve i objasnio da je ideja da VS ima profesionalno jezgro, ali i ugovorni odnos sa izvesnim brojem ljudi iz civilnih profesija, koji su spremni da se, na poziv Vojske, odazovu u vrlo kratkom roku.
„Ništa gore nego velika, stajaća i slabo plaćena vojska. To onda postaje rizik za društvo“, upozorio je Ponoš.
Govoreći o vojnom budzetu i izdvajanjima za vojsku, Ponoš je napravio poređenje sa susednom Hrvatskom, koja godišnje po glavi vojnika izdvoji 40.000 evra, a Srbija efektivno manje od 14.000 evra, ako bi se na samu vojsku i u 2008. godini, kao 2006. godine, trošilo samo 46 odsto vojnog budzeta.
Kako je objasnio, izuzetno je važna unutrašnja struktura, inače solidnog vojnog budzeta u Srbiji, koji je za 2008. godinu projektovan u iznosu od 812,5 miliona evra.
Ponoš je, u nastavku, ocenio da nije sve u brojnom stanju i količini tehnike i odbacio kritike zbog smanjenja broja tenkova.
Vojska Srbije se, precizirao je Ponoš, opredelila za četiri tenkovska bataljona sa po 53 tenka M 84, od kojih u ovom trenutku niko u regionu nema bolje, dok bi, pored njih, u remontnoj rezervi, bili ruski T 72, a zastareli T 55 bili bi izbačeni iz upotrebe.
„Srbija s tih 212 tenkova ima više nego Mađarska, Austrija, Hrvatska i nekoliko manjih zemalja oko nas sve zajedno“, precizirao je Ponoš i podsetio da je čak i Velika Britanija odlučila da broj svojih tenkova spusti na manje od 400.
Kao veliki bezbednosni problem i potencijalnu opasnost, Ponoš je označio vojna skladišta, koja su preopterećena suvišnim i zastarelim ubojnim sredstvima.
Problem uništavanja viškova i potrebe za novim skladištima Vojska ne može da reši iz redovnog budzeta i u kratkom roku. Zato je to ne samo vojna, nego stvar državnog značaja, rekao je Ponoš.
Izražavajući zadovoljstvo velikim odzivom regruta na služenje vojnog roka, koji je u decembru bio više od 98 odsto, Ponoš je na kraju odbacio „glasine“ o mobilizaciji i objasnio da je reč o reorganizaciji VS i drugačijem načinu popune jedinica, sa mnogo manje rezervnog sastava.
„Politička percepcija ljudi koji vode politiku zemlje nije takva da se predviđa takva ozbiljna vrsta angažovanja Vojske koja bi trebalo da zabrine građane Srbije. To, naravno, nije isključeno“, istakao je Ponoš i napomenuo da je posao VS da „bude spremna za različite varijante“.
Podsećajući da se u demokratijama vojske ne opredeljuju šta, nego kako će da urade ono što im je naredio onaj ko ima politički mandat da to naredi, Ponoš je, povodom mogućnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, odgovorio da u ovom momentu Vojska nije dobila naređenje za takav slučaj koji bi podrazumevao borbeno angažovanje.
„Vojska još nije dobila zadatak ni da ga izvrši, ni isplanira, a koji ne bi mogla da izvrši“, dodao je Ponoš i precizirao da u ovom trenutku nema indikatora koji bi ukazivali da je bezbednost zemlje ugrožena u onom segmentu za koji je Vojska nadležna da štiti i da je potrebno njeno puno angažovanje.
Ističući da se situacija na jugu centralne Srbije i u Kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu drži pod kontrolom, Ponoš je najavio da će, ako bude indikatora narušavanja bezbednosti, jedinice na tom području reagovati odlučno, „na isti način kako se očekuje da će KFOR reagovati s druge strane administrativne linije u sličnim situacijama“.
Prema njegovim rečima, VS je razradila pravila upotrebe u Kopnenoj zoni bezbednosti, zasnovana na iskustvima nekih evropskih zemalja, koje u sličnim situacijama nisu optužene za prekomernu upotrebu sile, poput Velike Britanije, prilikom vojnog angažovanja u Severnoj Irskoj.
Govoreći o situaciji na Kosovu, Ponoš je ocenio da je ona relativno mirna i stabilna, ali da postoji opasnost da može vrlo brzo da eskalira, što potvrđuju događaji od pre nekoliko godina.
„Situacija je takva da može da bude promenjena vrlo brzo i da je onda teško kontrolisati“, ukazao je on, i dodao da postoje uveravanja KFOR-a da se preduzimaju sve preventivne mere.
Prema rečima Ponoša, izjave pojedinih političara ili pisanje medija u kojima se „zvecka oružjem“, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, ne utiču na Vojsku, koja ima uređen sistem subordinacije i komandovanja.
„Vojska ne reaguje na dnevne izjave u štampi“, rekao je Ponoš i, istovremeno, negirao mogućnost i stranačkog uticaja na Vojsku, jer je u uređenim demokratijama nedopustivo da se partije bave „dnevnim upravljanjem Vojskom, shodno svojim interesima“, čega je ranije bilo.
„Moje mišljenje je da je Vojska proteklih godina izašla iz te vrste uticaja, ne što je Vojska to htela, nego što se politička situacija sredila na taj način da to nije više moguće“, objasnio je Ponoš.
Govoreći o evroatlantskim integracijama, on je izrazio zadovoljstvo saradnjom sa NATO-om na profesionalnom planu, u okviru koji VS ima na raspolaganju Program Partnerstvo za mir (PZM).
Ponoš je, međutim, izrazio žaljenje što taj okvir nije u potpunosti iskorišćen, jer nepostojanje bezbednosnog i sporazuma o razmeni podataka sa NATO-om onemogućavaju VS da u punoj meri koristi pogodnosti koje joj pruža PZM.
Upitan o pristupanju NATO-u, Ponoš je istakao da je, u ovom trenutku, opredeljenje političkog rukovodstva Srbije da je zemlja u tom nivou evroatlantskih integracija koji podrazumeva PZM, i da je to tema koju rešava država, a ne Vojska.
Kada je reč o razvijenoj vojnoj saradnji sa SAD, Ponoš je konstatovao da postoji političko-pravni okvir u vidu sporazuma SOFA, koji VS maksimalno koristi u cilju dostizanja visokih profesionalnih standarda.
Kroz program saradnje sa Nacionalnom gardom Ohaja, koji traje nešto više od godinu dana, ocenio je Ponoš, obe strane imale su dobra iskustva, profesionalan odnos i poverenje.
„Naš profesionalni interes je da sarađujemo sa onima koji su najbolji“, istakao je Ponoš i rekao da „Amerikanci u vojnom pogledu definitivno imaju visok standard“.
Što se tiče Haškog tribunala, Ponoš je podsetio da je Vojska nosila hipoteku iz prethodnih godina, ali da je dosadašnjim odnosom, akcijama i učešćem u radu državnog Akcionog tima, otklonila svaku sumnju da na bilo koji način štiti haške begunce.
Iz Haškog tribunala više ne dolaze nikakve optužbe na račun Vojske, koja je, prema rečima Ponoša, preduzela više tehničkih mera, među kojima i pretrese mnogih svojih objekata, uključujući i one napuštene, u želji da otkloni svaku sumnju da se neko od haških optuženika nalazi u njima.
Govoreći o planovima VS u 2008. godini, Ponoš je rekao da se ne planiraju nikakvi radikalni rezovi, niti otpuštanja profesionalnih pripadnika, pogotovo ne ona linearna.
U Vojsci ubuduće neće biti otpuštanja prema godinama i prema činovima, nego će kriterijum biti sposobnost i odnos prema poslu, objasnio je Ponoš i ukazao da je vojna profesija u Srbiji prilično degradirana.
„Imamo osećaj da je Vojska neželjeno dete u društvu, kome roditelji daju dzeparac da ga više ne gledaju“, ilustrovao je Ponoš i naglasio da je VS u proteklom periodu mnogo uradila „i to u nemogućoj misiji“.
Za 13 do 14 meseci i to iz postojećeg budzeta obavila je ogroman posao na transformaciji, „bez kukanja da nemamo para za to“, rekao je Ponoš i naglasio da „sada sledi socijalna reforma“.
U sledećoj godini, može mnogo da se uradi i u sistemu obuke, ali i na planu modernizacije, rekao je Ponoš i, kao novu bitnu stvar u reformi VS, najavio uvođenje podoficirskog kora, budući da su podoficiri kičma Vojske i ljudi koji nose obuku.
Ponoš se založio i za uvođenje koncepta aktivne rezerve i objasnio da je ideja da VS ima profesionalno jezgro, ali i ugovorni odnos sa izvesnim brojem ljudi iz civilnih profesija, koji su spremni da se, na poziv Vojske, odazovu u vrlo kratkom roku.
„Ništa gore nego velika, stajaća i slabo plaćena vojska. To onda postaje rizik za društvo“, upozorio je Ponoš.
Govoreći o vojnom budzetu i izdvajanjima za vojsku, Ponoš je napravio poređenje sa susednom Hrvatskom, koja godišnje po glavi vojnika izdvoji 40.000 evra, a Srbija efektivno manje od 14.000 evra, ako bi se na samu vojsku i u 2008. godini, kao 2006. godine, trošilo samo 46 odsto vojnog budzeta.
Kako je objasnio, izuzetno je važna unutrašnja struktura, inače solidnog vojnog budzeta u Srbiji, koji je za 2008. godinu projektovan u iznosu od 812,5 miliona evra.
Ponoš je, u nastavku, ocenio da nije sve u brojnom stanju i količini tehnike i odbacio kritike zbog smanjenja broja tenkova.
Vojska Srbije se, precizirao je Ponoš, opredelila za četiri tenkovska bataljona sa po 53 tenka M 84, od kojih u ovom trenutku niko u regionu nema bolje, dok bi, pored njih, u remontnoj rezervi, bili ruski T 72, a zastareli T 55 bili bi izbačeni iz upotrebe.
„Srbija s tih 212 tenkova ima više nego Mađarska, Austrija, Hrvatska i nekoliko manjih zemalja oko nas sve zajedno“, precizirao je Ponoš i podsetio da je čak i Velika Britanija odlučila da broj svojih tenkova spusti na manje od 400.
Kao veliki bezbednosni problem i potencijalnu opasnost, Ponoš je označio vojna skladišta, koja su preopterećena suvišnim i zastarelim ubojnim sredstvima.
Problem uništavanja viškova i potrebe za novim skladištima Vojska ne može da reši iz redovnog budzeta i u kratkom roku. Zato je to ne samo vojna, nego stvar državnog značaja, rekao je Ponoš.
Izražavajući zadovoljstvo velikim odzivom regruta na služenje vojnog roka, koji je u decembru bio više od 98 odsto, Ponoš je na kraju odbacio „glasine“ o mobilizaciji i objasnio da je reč o reorganizaciji VS i drugačijem načinu popune jedinica, sa mnogo manje rezervnog sastava.
