Intervju načelnika Generalštaba dnevnom listu „Alo“
Sreda, 24.12.2008 | Intervjui
NEĆU MIRNO DA GLEDAM KAKO URUŠAVAJU VOJSKU
Načelnik Generalštaba general-potpukovnik Zdravko Ponoš kaže da je izostao sa novogodišnjeg prijema Ministarstva odbrane jer mu je to bilo jedino preostalo oružje da ukaže na propuste u funkcionisanju sistema odbrane Srbije.
U ekskluzivnom intervjuu za „Alo!“ Ponoš objašnjava da je pre toga prestao da dolazi na kolegijume ministra odbrane, a pošto ni to nije zabrinulo Dragana Šutanovca, odlučio je da bi prijem mogao da prođe i bez članova Generalštaba jer nije imalo šta da se slavi.
Prvi čovek Vojske kaže i da kao čovek od 46 godina želi da sa tog mesta ode kao neko ko je nešto uradio, a ne kao neko ko je mirno gledao kako se sistem urušava, iščekujući da uzme stan od nekoliko ari i ode.
Ponoš ističe i da nedolazak na prijem nije bio prvi gest kojim je ukazivao da reforma Vojske ne funkcioniše.
– To sam radio institucionalno kroz otvaranje tema na kolegijumima ministra, napise u stručnim vojnim časopisima, prepisku sa ministarstvom i javne istupe. Smatram da je reforma stala, da smo zaglavljeni i da je Vojska došla do limita svojih mogućnosti da nastavi sa reformom. Znam da moj potez nije standardan metod, ali to mi je jedino preostalo – kaže on.
Vi ste profesionalni vojnik. Da li vaš potez znači otkazivanje poslušnosti civilnoj vlasti?
– Ovo je bio gest koji ne narušava nikakvu liniju rukovođenja. Ovo je bilo odsustvo sa jednog protokolarnog događaja. Ovde je vojska imala zadatak da se bezbednosno i logistički omogući da se taj skup organizuje i to je profesionalno uradila.
Šta je pozadina problema?
– Vojska je prvu fazu reforme, reorganizaciju, završila sredinom 2007. Sad smo u drugoj fazi i ono što je u našoj nadležnosti smo završili. Ostalo što treba da se uradi odnosi se na modernizaciju, profesionalizaciju i socijalnu reformu, a za godinu i po malo je urađeno. Iscrpili smo normativni prostor za nastavak reforme, apelovao sam da se donesu zakoni o odbrani i vojsci i strategija nacionalne bezbednosti i strategija odbrane. Zakoni su doneti jer je to bio preduslov za predsedničke izbore, a strategije nisu donete i zbog toga ne možemo da usvojimo ni doktrinu. Normativno smo zaglavljeni i jedina smo vojska koja nema ključna dokumenta.
Vojska je za ovu godinu dobila veći budzet u odnosu na prethodne godine. Zar to nije za pohvalu?
– Ove godine smo imali solidan budzet od 860 miliona evra, sa tim može mnogo da se uradi. Došli smo u situaciju da te pare nisu ni potrošene, a imamo i te kako potrebe. Nijedna velika nabavka nije realizovana. Nabavka telekomunikacione opreme trebalo je da se finansira delom van vojnog budzeta, jer je vojska trebalo da izađe iz frekvencijskog spektra, a da deo para zbog toga dobije od novca koji je država dobila od prodaje licence trećem operateru. To se ove godine nije desilo i država nije izvršila svoju obavezu. Mnogi tenderi su rušeni, a nisu ponovo raspisivani na vreme, i to je veoma interesantno. Bilo bi dobro da se i funkcionisanje ministarstava podvrgne kontroli uglednih revizorskih kuća. Nije suština civilne kontrole u tome da imate civilno ministarstvo, a da njegovo poslovanje niko spolja ne kontroliše.
Hoćete da kažete da je bilo nedomaćinskog poslovanja?
– Zbog čega nismo naplaćivali i plaćali na vreme? Izgubili smo na kursnim razlikama oko 400 miliona dinara. Umesto da smo plaćali kada je kurs bio povoljan, ispod 80 dinara, plaćamo sada kada je kurs 87 dinara. To su ogromni gubici kojima ne treba da se ponosimo. Ove godine je trebalo da se izgrade 23 objekta u skladištima ubojnih sredstava, nijedan nije izgrađen. A imamo tempiranu bombu što se tiče tih skladišta koje su pretrpana. Trebalo je da se izgradi 73 vojna objekta, a izgrađeno je samo tri, 45 nije ni započeto. Imali smo potrebne pare, a jako malo je urađeno.
Ipak, poverenje u vojsku je vraćeno u decembru je odziv bio 98 odsto?
– To je velika farsa. Mi planiramo da nam u vojsku dođe 5.000 vojnika po uputnom roku, ali ministarstvo mora da pošalje 26.000 poziva da bi nam došlo 4.800 regruta. Onda kažu da imamo odziv 98 odsto. U situaciji kada treba da s ovim parama povećamo broj vojnika po ugovoru, ministarstvo uvlači u sistem vojnodohodovne ustanove i stavlja ih na budzet. To nas košta još 10,3 miliona evra.
Ali remontovali smo tolike letelice?
– Neke smo remontovali, ali mnogima ističu rokovi. Sada imamo više neispravnih letelica u „Momi Stanojloviću“ nego što ih imamo ispravnih zajedno i u Lađevcima i u Batajnici. To je pitanje odbrambene moći ove zemlje. Za to treba neko da odgovara.
Ne možemo reći da ništa nije urađeno – povećane su plate, dodeljeni stanovi, Cepotina nije završena, ali je pri kraju.
– Niko ne kaže da ništa nije urađeno, ali treba reći šta je bilo planirano da se uradi. Niko ne spori da je dobro što smo dobili povećanje plata, ali to je rezultat ušteda, smanjili smo broj garnizona za pola i zaveli domaćinsko poslovanje u vojsci. Dobro je što je rešeno 1.200 stambenih pitanja i nije važno što je 900 samo prenamena stanova u kojima su ljudi već stanovali jer su bili službeni, a sada im je data mogućnost da ih otkupe. Nije ni važno to što nije ni započeta gradnja nekih stanova, već se završavaju neki koji su davno započeti, pa smo im stavljali samo stolariju. To je sve dobro i to niko ne spori, ali mi nismo ministarstvo za stambenu gradnju ni za socijalna pitanja. Nije suština da nas građani plaćaju da bismo mi bili sretni sa svojim platama i stanovima. Mi treba da budemo sposobni da branimo zemlju, a to se ovakvim ponašanjem dovodi u pitanje.
Kako ministar Šutanovac reaguje na ove primedbe kada mu ih iznesete?
– Da je bilo primerene reakcije, ja ne bih morao da postupim na ovaj način.
Dakle on vas sasluša, ali ne radi ništa da reši problem?
– Pa nisam ja tu da mene ministar čini sretnim tako što me sasluša, nego insistiram da se posao uradi. Moj posao nije da budem slavan, nego želim da budem uspešan u svom mandatu i ja i svi ljudi oko mene. Nas građani plaćaju da štitimo zemlju.
Da li je predsednik Srbije upoznat sa ovim problemima?
– Ja ne znam šta predsednik zna, a šta ne.
Da li je on tek iz medija saznao da u sistemu odbrane nešto ne funkcioniše?
– Ubeđen sam da je predsednik svestan da će teško ići njegovo opredeljenje da Srbija ima 30.000 vojnika u situaciji kada je budzet smanjen i kada reorganizacija ministarstva nije ni započela. Sistem ima oko 39.000 ljudi, u Vojsci je oko 29.000, a 10.000 u Ministarstvu. Savremene vojske, pa i naša, se organizuju u snage za hitno reagovanje koje čine oko 25 odsto, a 75 odsto čine glavne odbrambene snage. Neka mi neko kaže gde da računamo svih 10.000 ljudi na plati u ministarstvu. Čemu služi 15 generalskih mesta u Ministarstvu odbrane?
Da li ste po izbijanju ovog sukoba u javnosti imali kontakt sa predsednikom ili nekim od njegovih saradnika?
– Mislim da to nije tema o kojoj treba da obaveštavam javnost.
Da li se vaši saradnici u Generalštabu slažu sa vama, da li imate podršku Vojske?
– Nije ovo pitanje podrške nekome lično, nego shvatanja da imamo problem i da je potrebno da se reši. Takvo razumevanje i te kako postoji. Ponižavajuće je kada neko kaže da su generali zadovoljni povećanim platama. Nismo mi tu da bismo bili zadovoljni platom.
– Ja trenutno živom u službenom stanu, a ne verujem da su vaši čitaoci previše zainteresovani kada će i da li će moje stambeno pitanje biti rešeno. Imaju oni svoje stambene probleme.
Ratko Femić “Alo“
U ekskluzivnom intervjuu za „Alo!“ Ponoš objašnjava da je pre toga prestao da dolazi na kolegijume ministra odbrane, a pošto ni to nije zabrinulo Dragana Šutanovca, odlučio je da bi prijem mogao da prođe i bez članova Generalštaba jer nije imalo šta da se slavi.
Prvi čovek Vojske kaže i da kao čovek od 46 godina želi da sa tog mesta ode kao neko ko je nešto uradio, a ne kao neko ko je mirno gledao kako se sistem urušava, iščekujući da uzme stan od nekoliko ari i ode.
Ponoš ističe i da nedolazak na prijem nije bio prvi gest kojim je ukazivao da reforma Vojske ne funkcioniše.
– To sam radio institucionalno kroz otvaranje tema na kolegijumima ministra, napise u stručnim vojnim časopisima, prepisku sa ministarstvom i javne istupe. Smatram da je reforma stala, da smo zaglavljeni i da je Vojska došla do limita svojih mogućnosti da nastavi sa reformom. Znam da moj potez nije standardan metod, ali to mi je jedino preostalo – kaže on.
Vi ste profesionalni vojnik. Da li vaš potez znači otkazivanje poslušnosti civilnoj vlasti?
– Ovo je bio gest koji ne narušava nikakvu liniju rukovođenja. Ovo je bilo odsustvo sa jednog protokolarnog događaja. Ovde je vojska imala zadatak da se bezbednosno i logistički omogući da se taj skup organizuje i to je profesionalno uradila.
Šta je pozadina problema?
– Vojska je prvu fazu reforme, reorganizaciju, završila sredinom 2007. Sad smo u drugoj fazi i ono što je u našoj nadležnosti smo završili. Ostalo što treba da se uradi odnosi se na modernizaciju, profesionalizaciju i socijalnu reformu, a za godinu i po malo je urađeno. Iscrpili smo normativni prostor za nastavak reforme, apelovao sam da se donesu zakoni o odbrani i vojsci i strategija nacionalne bezbednosti i strategija odbrane. Zakoni su doneti jer je to bio preduslov za predsedničke izbore, a strategije nisu donete i zbog toga ne možemo da usvojimo ni doktrinu. Normativno smo zaglavljeni i jedina smo vojska koja nema ključna dokumenta.
Vojska je za ovu godinu dobila veći budzet u odnosu na prethodne godine. Zar to nije za pohvalu?
– Ove godine smo imali solidan budzet od 860 miliona evra, sa tim može mnogo da se uradi. Došli smo u situaciju da te pare nisu ni potrošene, a imamo i te kako potrebe. Nijedna velika nabavka nije realizovana. Nabavka telekomunikacione opreme trebalo je da se finansira delom van vojnog budzeta, jer je vojska trebalo da izađe iz frekvencijskog spektra, a da deo para zbog toga dobije od novca koji je država dobila od prodaje licence trećem operateru. To se ove godine nije desilo i država nije izvršila svoju obavezu. Mnogi tenderi su rušeni, a nisu ponovo raspisivani na vreme, i to je veoma interesantno. Bilo bi dobro da se i funkcionisanje ministarstava podvrgne kontroli uglednih revizorskih kuća. Nije suština civilne kontrole u tome da imate civilno ministarstvo, a da njegovo poslovanje niko spolja ne kontroliše.
Hoćete da kažete da je bilo nedomaćinskog poslovanja?
– Zbog čega nismo naplaćivali i plaćali na vreme? Izgubili smo na kursnim razlikama oko 400 miliona dinara. Umesto da smo plaćali kada je kurs bio povoljan, ispod 80 dinara, plaćamo sada kada je kurs 87 dinara. To su ogromni gubici kojima ne treba da se ponosimo. Ove godine je trebalo da se izgrade 23 objekta u skladištima ubojnih sredstava, nijedan nije izgrađen. A imamo tempiranu bombu što se tiče tih skladišta koje su pretrpana. Trebalo je da se izgradi 73 vojna objekta, a izgrađeno je samo tri, 45 nije ni započeto. Imali smo potrebne pare, a jako malo je urađeno.
Ipak, poverenje u vojsku je vraćeno u decembru je odziv bio 98 odsto?
– To je velika farsa. Mi planiramo da nam u vojsku dođe 5.000 vojnika po uputnom roku, ali ministarstvo mora da pošalje 26.000 poziva da bi nam došlo 4.800 regruta. Onda kažu da imamo odziv 98 odsto. U situaciji kada treba da s ovim parama povećamo broj vojnika po ugovoru, ministarstvo uvlači u sistem vojnodohodovne ustanove i stavlja ih na budzet. To nas košta još 10,3 miliona evra.
Ali remontovali smo tolike letelice?
– Neke smo remontovali, ali mnogima ističu rokovi. Sada imamo više neispravnih letelica u „Momi Stanojloviću“ nego što ih imamo ispravnih zajedno i u Lađevcima i u Batajnici. To je pitanje odbrambene moći ove zemlje. Za to treba neko da odgovara.
Ne možemo reći da ništa nije urađeno – povećane su plate, dodeljeni stanovi, Cepotina nije završena, ali je pri kraju.
– Niko ne kaže da ništa nije urađeno, ali treba reći šta je bilo planirano da se uradi. Niko ne spori da je dobro što smo dobili povećanje plata, ali to je rezultat ušteda, smanjili smo broj garnizona za pola i zaveli domaćinsko poslovanje u vojsci. Dobro je što je rešeno 1.200 stambenih pitanja i nije važno što je 900 samo prenamena stanova u kojima su ljudi već stanovali jer su bili službeni, a sada im je data mogućnost da ih otkupe. Nije ni važno to što nije ni započeta gradnja nekih stanova, već se završavaju neki koji su davno započeti, pa smo im stavljali samo stolariju. To je sve dobro i to niko ne spori, ali mi nismo ministarstvo za stambenu gradnju ni za socijalna pitanja. Nije suština da nas građani plaćaju da bismo mi bili sretni sa svojim platama i stanovima. Mi treba da budemo sposobni da branimo zemlju, a to se ovakvim ponašanjem dovodi u pitanje.
Kako ministar Šutanovac reaguje na ove primedbe kada mu ih iznesete?
– Da je bilo primerene reakcije, ja ne bih morao da postupim na ovaj način.
Dakle on vas sasluša, ali ne radi ništa da reši problem?
– Pa nisam ja tu da mene ministar čini sretnim tako što me sasluša, nego insistiram da se posao uradi. Moj posao nije da budem slavan, nego želim da budem uspešan u svom mandatu i ja i svi ljudi oko mene. Nas građani plaćaju da štitimo zemlju.
Da li je predsednik Srbije upoznat sa ovim problemima?
– Ja ne znam šta predsednik zna, a šta ne.
Da li je on tek iz medija saznao da u sistemu odbrane nešto ne funkcioniše?
– Ubeđen sam da je predsednik svestan da će teško ići njegovo opredeljenje da Srbija ima 30.000 vojnika u situaciji kada je budzet smanjen i kada reorganizacija ministarstva nije ni započela. Sistem ima oko 39.000 ljudi, u Vojsci je oko 29.000, a 10.000 u Ministarstvu. Savremene vojske, pa i naša, se organizuju u snage za hitno reagovanje koje čine oko 25 odsto, a 75 odsto čine glavne odbrambene snage. Neka mi neko kaže gde da računamo svih 10.000 ljudi na plati u ministarstvu. Čemu služi 15 generalskih mesta u Ministarstvu odbrane?
Da li ste po izbijanju ovog sukoba u javnosti imali kontakt sa predsednikom ili nekim od njegovih saradnika?
– Mislim da to nije tema o kojoj treba da obaveštavam javnost.
Da li se vaši saradnici u Generalštabu slažu sa vama, da li imate podršku Vojske?
– Nije ovo pitanje podrške nekome lično, nego shvatanja da imamo problem i da je potrebno da se reši. Takvo razumevanje i te kako postoji. Ponižavajuće je kada neko kaže da su generali zadovoljni povećanim platama. Nismo mi tu da bismo bili zadovoljni platom.
MOJ STAN NIJE PROBLEM
Vi još živite u stanu od oko 50 kvadrata. Kao general-potpukovnik i načelnik GŠ-a sleduje vam komforniji stan. Da li ćete uskoro da rešite to pitanje?– Ja trenutno živom u službenom stanu, a ne verujem da su vaši čitaoci previše zainteresovani kada će i da li će moje stambeno pitanje biti rešeno. Imaju oni svoje stambene probleme.
Ratko Femić “Alo“
