Obuka rezervnog sastava Drugog pontonirskog bataljona
Petak, 8.6.2018 | Obuka
U dva ovogodišnja petnaestodnevna ciklusa obuku na vodnom nivou u Drugom pontonirskom bataljonu Rečne flotile prošao je veći broj pripadnika rezervnog sastava, a rezervisti su saglasni – i odziv na vojnu vežbu je patriotizam.
Završen ovogodišnji ciklus obuke rezervnog sastava Drugog pontonirskog bataljona Rečne flotile
U dva ovogodišnja petnaestodnevna ciklusa obuku na vodnom nivou u Drugom pontonirskom bataljonu Rečne flotile prošao je veći broj pripadnika rezervnog sastava, a rezervisti su saglasni – i odziv na vojnu vežbu je patriotizam.
Složenom i zahtevnom individualnom i kolektivnom obukom pontonirskih specijalnosti – vozača i poslužilaca pontonskog mosta, poslužilaca remorkera i vanbrodskih motora rukovodile su iskusne starešine Drugog pontonirskog bataljona kapetan Miroslav Milutinović, komandir pontonirske čete, poručnik Miloš Prodana, komandir voda, i vodnik Nenad Srdić, komandir skele. Nakon kraćeg teoretskog dela, pontoniri su najviše sadržaja obuke izvodili praktično, na skelama nosivosti 60 tona, na Dunavu u blizini Novog Sada.
Sa rezervnim sastavom rame uz rame, vršena je i obuka vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka u ovoj jednici, pa spoj iskustva i mladosti daje vidljivo dobre rezultate, ocenjuju starešine bataljona. Nakon završene obuke izvedene su i taktičke vežbe vodnog nivoa.
Svi pripadnici rezervnog sastava oduševljeni su prijemom u jedinici, odnosom i stručnošću starešina. Kažu kako nešto tako ipak nisu očekivali, te da im ništa nije teško, a prisetili su se drugarstva i davnih dana vojnikovanja.
– Valja ova obuka, jer ko zna kada će stečeno vojničko znanje zatrebati, a pontoniri su tu kad god je narodu zatrebalo, tvrde, podsećajući, između ostalog, na ne tako davne poplave koje su zahvatile deo Srbije i na danonoćno i besprekorno angažovanje vojske, posebno pontonira, u spasavanju života i imovine.
– Vojni rok sam služio u Šapcu pre petnaest godina, pontonir. Razmišljam, nisam baš nešto mnogo zaboravio od obuke, a prvi put sam pozvan u rezervu. Prija mi ova promena, rano ustajanje, obroci na vreme, malo jutarnje fiskulture, obuka. Iskreno, preporodio sam se, reči su Dejana Bulića, novinara jednog portala. Ekipa je odlična, a na vojnike na dobrovoljnom služenju vojnog roka gledamo kao na svoju decu, kaže Bulić.
I njegov kolega Radivoj, poslužilac remorkera, ne štedi reči hvale. Pre šesnaest godina odslužio je vojni rok, pa iako inžinjerac, brzo se prilagodio pontonirima. – Neverovatno je lepo biti i raditi na vodi uz ovakve starešine i društvo, kaže.
Rezervisti su jednoglasni u mišljenju da je korisno i da treba povremeno dolaziti na obuku, vojne vežbe i obnavljanje znanja. Ljudi su različiti, ali treba se držati rodoljublja, patriotizma, a to se iskazuje i u ovakvim prilikama, odzivom na vojne nežbe.
Budimir M. Popadić, MC Odbrana
