Intervju generala Mojsilovića za Politiku
Nedelja, 30.9.2018 | Intervjui
U razgovoru za Politku načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Milan Mojsilović govori o modernizaciji, opremanju, saradnji sa Kforom, vojnom roku...
Obavezni vojni rok je budućnost naše vojske
Sredinom novembra na više lokacija održaće se vežba Kopnene vojske, vazduhoplovstva i Rečne flotile, na kojoj će učestvovati oko dve hiljade vojnika. – Nabavljamo nova sredstva PVO, uvođenje transportera „lazar 3” u upotrebu pitanje dana
Sudbina je htela da general-potpukovnik Milan Mojsilović, odnedavno načelnik Generalštaba Vojske Srbije, u rat krene samo tri sata pošto je završio Vojnu akademiju. Tadašnji potporučnik je, tog ratnog leta 1991. godine, u 12 časova na promociji u prvi oficirski čin bacio šapku uvis, a već u 15 časova je poslat u Banjaluku, a odatle u Hrvatsku.
Kasnije se vratio u Banjaluku, baš pred početak rata u BiH, odakle se povukao s Jugoslovenskom armijom. Nekoliko godina kasnije još jedan rat – NATO agresija, koju je sagovornik „Politike” proveo na Kosmetu kao starešina 243. mehanizovane brigade. Nije ga mimoišao ni sukob na jugu Srbije.
Obavljao je niz rukovodećih dužnosti višeg nivoa, bio je šef Vojnog predstavništva pri misiji Srbije u NATO-u, a po povratku iz Brisela i pomoćnik ministra odbrane za politiku odbrane. Ipak, osim engleskog, tečno govori i ruski jer je deo rane mladosti proveo u Moskvi, tamo je završio osnovnu i pošao u srednju školu.
U šali kaže da je prvi profesionalni vojnik u porodici. Mojsilovići su, kaže, ranije bili vojnici po pozivu, pradeda današnjeg načelnika Generalštaba je bio učesnik Prvog svetskog rata, a otac Drugog svetskog rata.
Najavljena je vežba povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata. Po kakvom scenariju će se i gde održati vežba, koliko vojnika iz kojih jedinica će biti angažovano?
Da, vežba će se održati povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, odnosno Dana primirja, mada bi mi u Srbiji taj dan trebalo da slavimo kao Dan pobede jer je Srbija pobedila u Velikom ratu. Vek kasnije Vojska Srbije je, kao što je to bila srpska vojska u Prvom svetskom ratu, spremna da u slučaju potrebe odgovori na savremene izazove i mi ćemo to predstojećom vežbom pokazati. Planiranje vežbe koja će se održati sredinom novembra je u toku, scenario se razrađuje, u vežbi će učestvovati vojnici iz oba vida, Kopnene vojske i Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, na više lokacija širom Srbije.
Sve aktivnosti će se odvijati istovremeno, angažovaćemo oko dve hiljade vojnika, građani će videti obučenost pešadijskih, oklopno-mehanizovanih, artiljerijskih, specijalnih i drugih jedinica Vojske Srbije, kao i pilota aviona i helikoptera i pripadnika Rečne flotile. Vežba će se odnositi na prvu misiju Vojske Srbije, odbranu zemlje od spoljnog napada. Izvodiće se bojeva gađanja na za to namenjenim poligonima.
Zalažete se za ponovno uvođenje obaveze služenje vojnog roka. Da li ova obaveza može biti ono što je nekad bila?
Za mene ovo nije pitanje za ili protiv obaveze služenja vojnog roka, već potreba da se obezbedi model za funkcionisanje vojske na dugoročnom planu, i neophodnost u uslovima vojne neutralnosti. Napominjem da vraćanje obaveze vojnog roka nije nešto što se može sprovesti preko noći. Do konačne odluke po tom pitanju, nastavljamo s modelom dobrovoljnog služenja vojnog roka, reč je o četiri uputna roka tokom godine. Većina njih želi da se zaposli u vojsci. Kao sistem, vojska mora da prati ekonomski napredak Srbije, moramo biti primamljiv poslodavac za mlade i obrazovane ljude. U poslednje vreme uradilo se, i radi se, dosta na poboljšanju materijalnog položaja pripadnika vojske, taj trend će se nastaviti. Imamo dovoljno slobodnih mesta i ovom prilikom pozivam sve zainteresovane da se jave na konkurse koji su otvoreni.
Imamo li, po vašem mišljenju, dovoljno vojnika u rezervnom sastavu, nije li paradoks da su jedni obveznici služili vojni rok i kao rezervisti idu na obuku, a drugi nemaju obavezu ni vojni rok da odsluže?
Imamo dovoljno i aktivnih vojnika i vojnih obveznika. Naravno da želimo i kvantitativno unapređenje. Naime, obaveza uvođenja u vojnu evidenciju i danas postoji, međutim muškarci koji nisu odslužili vojni rok nisu osposobljeni za odbranu zemlje, iako su uvedeni u vojnu evidenciju. S druge strane, moramo uzeti u obzir i to da se s protokom godina rezervna komponenta vojske, a ovde govorim o onima koji su služili vojsku, kruni. Ako ne nađemo način da širi sloj građana obučimo za odbranu zemlje, za izvesno vreme možemo doći u situaciju da nećemo imati dovoljno veliki obučeni rezervni sastav.
U skladu s mogućnostima, trudimo se da vojne obveznike koji su već obučavani za određene specijalnosti pozivamo na vežbe kako bi osvežili svoja znanja i upoznali ih s novim naoružanjem i opremom. U sadašnjim okolnostima bilo bi neracionalno da obučavamo vojnike koji nemaju nikakvog iskustva, možda ćemo u budućnosti naći model koji bi to mogao da prevaziđe.
Zbog čega toliko dugo traje proces uvođenja u naoružanje VS oklopnih transportera „lazar 3” i samohodnih haubica „nora B-52”? Kada će ova sredstva postati deo arsenala VS?
Uvođenje složenih sredstava i sistema u naoružanje i opremu Vojske Srbije je dugotrajan proces tokom kog se moraju zadovoljiti zahtevi taktičkih nosilaca, kada je reč o procedurama, mi smo složen sistem. Samo tako vojska može dobiti najbolja moguća sredstva koja zadovoljavaju postavljene zahteve i našim vojnicima omogućavaju uspešno izvršavanje zadataka. Kada je reč o transporterima „lazar 3”, njihovo uvođenje je pitanje dana, što se tiče samohodnih haubica „nora B-52” očekujem da one budu uvedene u vojsku do kraja godine.
Po specijalnosti ste tenkista. Pretpostavljam da će tenkovi M-84 još dugo biti okosnica oklopno-mehanizovanih jedinica, da li će biti modernizovani?
Svi već dobro znaju da je tenk M-84 pouzdano i efikasno sredstvo. I to u svetskim okvirima, na primer, reč je o tenku s najnižom siluetom – svega 219 centimetara. U planu je remont i modernizacija ovih tenkova kako bi, uz izvesna poboljšanja, mogli da odgovore uslovima na savremenom bojištu. To se pre svega odnosi na poboljšanje oklopne zaštite, zaštitu od napada iz vazdušnog prostora, opto-elektroniku, daljinsko rukovanje spoljnim mitraljezom na kupoli... Uskoro ćemo dobiti 30 tenkova T-72 iz ruske donacije. Ovi tenkovi, za razliku od naših M-84, imaju termoviziju, jači motor i mogućnost gađanja raketom iz cevi topa. Trenutno imamo 212 tenkova, s ovih 30 biće to više nego respektabilna snaga vojske.
O nabavkama lovačkih aviona i helikoptera se dosta govorilo. Povremeno se pominjala nabavka sredstava PVO, možete li nam reći nešto konkretnije o tim planovima?
S našim inostranim partnerima pregovaramo i o nabavci naprednijih PVO sistema. Vojska je iskazala određene potrebe i zahteve i uveren sam da će država naći načina da u bliskoj budućnosti ojačamo i taj segment naše vojske. Ne mogu detaljnije da govorim na ovu temu. Svaka poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića državama koje proizvode ove složene sisteme, zemljama s kojima smo uspostavili strateško partnerstvo, korak je u rešavanju ovog pitanja.
Da li će i kada biti vraćen radar na Kopaonik?
Vraćanje radara na Kopaonik, što je za nas izuzetno važno, opterećeno je brojnim preprekama. Uveren sam da ćemo s našim partnerima na Zapadu naći zajednički jezik i interes i da će radar u dogledno vreme ponovo biti instaliran na Kopaoniku.
Šta očekujete od saradnje s Kforom, da li ćete biti njihov gost u Prištini?
Vojska Srbije ima dobru i profesionalnu saradnju s Kforom, koji je jedini garant bezbednosti za sve građane na Kosovu i Metohiji, a posebno za nealbansko stanovništvo.
Očekujem da će ta saradnja i ubuduće biti na istom nivou, a da li ću biti gost Kfora u Prištini ostaje da se vidi. Nema razloga da se s komandantom Kfora ne sretnem i tamo. Inače, na ranijim dužnostima radio sam na saradnji s Kforom, bio u prilici da tim povodom boravim na Kosovu i Metohiji, i to kao srpski oficir, u uniformi.
Brine li vas mogućnost da, poput vašeg prethodnika, ostanete bez američke vize ako, recimo, budete gost na nekoj velikoj vojnoj vežbi u Rusiji?
Ne brine me. Moj rad na dužnosti načelnika Generalštaba biće vođen time da imamo čvrstu, sposobnu i jaku vojsku, a ne da li ću za nešto biti uskraćen ili ću dobiti.
Šta nam možete reći o periodu rane mladosti koji ste proveli u Rusiji i neuobičajenoj oficirskoj biografiji – prvo ste odslužili redovni vojni rok, a tek zatim upisali Vojnu akademiju?
Osnovnu školu i prvi razred srednje škole završio sam u Rusiji, gde je moj otac, koji se bavio metalurgijom, službovao pri ambasadi SFRJ. Boravak u Rusiji bilo je svakako veliko i značajno iskustvo za mene. Tamo sam stekao kvalitetno obrazovanje i bio u prilici da bliže upoznam ruski narod i kulturu.
Što se odlaska na Vojnu akademiju tiče, rekao bih da je to bio jedini racionalan sled stvari nakon uspešno odsluženog vojnog roka i uz sugestiju mojih tada pretpostavljenih starešina koji su u meni videli određene kvalitete za vojni poziv.
Kako ste, kao oficir, prošli kroz teška vremena raspada SFRJ i NATO agresije?
Kao vojnik, kao oficir, koji se školovao za rat imao sam potrebu da to svoje znanje pokažem u odbrani otadzbine i zaista sam se trudio da uvek dam celog sebe. Mogu da kažem da sam ponosan na svoje učešće u borbenim dejstvima, ali da duboko žalim za palim saborcima koji su za odbranu otadzbine dali svoje živote.
Autor Milan Galović, Politika
Objavljeno u listu Politika 30. septembra 2018. godine
