Intervju načelnika Generalštaba za „Večernje novosti“

O BEZBEDNOSNIM PRETNjAMA I STANjU U SISTEMU ODBRANE

Potpisivanjem tehničkog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine bezbednosna situacija na severu KiM je poboljšana, ali je i dalje osetljiva. Smanjen je broj incidenata u kojima se ugrožava lična i imovinska sigurnost ljudi. S druge strane, sprovođenje briselskog sporazuma može da izazove reakcije nezadovoljnih interesnih i ekstremističkih grupa.

Ovako u intervjuu za „Novosti“, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković skenira trenutnu bezbednosnu situaciju u zemlji.

Postoji li opasnost od prelivanja tenzija sa Kosova na jug Srbije?

– Opredeljenost za rešavanje spornih pitanja putem dijaloga i saradnja sa međunarodnim bezbednosnim snagama na Kosovu umanjuju mogućnost prelivanja tenzija na jug centralne Srbije, gde je bezbednosna situacija stabilna. Vojska Srbije profesionalno i odgovorno izvršava sve svoje zadatke u Kopnenoj zoni bezbednosti, gde je faktor stabilnosti. Svoje dužnosti izvršavamo zarad bezbednosti svih građana, onako kako to dolikuje vojsci sa dugom i bogatom tradicijom. 

Ima li naša vojska plan za eventualne nove nestabilnosti na severu KiM?

– U narednom periodu ne očekuje se značajnija promena bezbednosne situacije. Mada je rešavanje pitanja KiM u domenu politike, VS kao i sve druge vojske na svetu, planira kako da na adekvatan način odgovori na potencijalne krize. Imamo sve potrebne planove i sposobni smo da odgovorimo na sve bezbednosne izazove.

Amerika poručuje da neće povlačiti svoj kontingent u okviru Kfora sa Kosova. Imate li kontakte i sa drugim državama čiji su vojnici tamo?

– U sastavu Kfora angažovani su pripadnici 30 zemalja, od kojih su 22 članice NATO. Nije tajna da planovi zemalja čiji su vojnici angažovani u sastavu Kfora zavise od međunarodnog i nacionalnog političkog okvira, budzetskih sredstava za međunarodne operacije i od političko-bezbednosne situacije na KiM. Najvažnije je da se budući koraci preduzimaju prema dobrim procenama političko-bezbednosne situacije, jer je to u interesu svih, a najviše u interesu svih građana pokrajine.

„MIGOVI“ NA PISTI DO JESENI Ministar odbrane Aleksandar Vučić potvrdio je da će Srbija kupiti šest ruskih aviona „mig 29 M2“. Kada će biti dogovoreni svi detalji ovog posla? – Opremanje avionima „mig 29 M2“ je krupan korak u tom pravcu i izuzetno je značajno za naše vojno vazduhoplovstvo i Srbiju u celini. Zajedno sa ruskim partnerima činimo sve da se nabavka obavi što je pre moguće, u skladu sa propisanim procedurama. Verujem da će svi detalji biti usaglašeni do posete ministra odbrane Ruske Federacije Sergeja Šojgua ove jeseni. Ne razgovaramo samo o avionima, vode se razgovori i o nabavci sistema za PVO. Time rešavamo kontrolu vazdušnog prostora za narednih nekoliko decenija.

Kako ocenjujete saradnju VS i KFOR-a?

– Ta saradnja sprovodi se u sakladu sa Vojnotehničkim sporazumom. Ona je u potpunosti u funkciji jačanja bezbednosti. Sa Kforom imamo korektan i profesionalan odnos, koji odlikuje visok stepen poverenja i razumevanja.

Nedavno ste se vratili iz Moskve gde ste dogovarali oko zajedničkih projekata. O čemu se konkretno radi?

– Vojna saradnja Srbije i Rusije nije bila na nivou na kom smo želeli da bude, ali u poslednje vreme je poboljšana. Novi impuls dalo je i potpisivanje Deklaracije o strateškom partnerstvu dveju država. Ovaj akt otvara puteve veće saradnje u svim oblastima. Sa ruskim načelnikom Generalštaba generalom Gerasimovim razgovarao sam o zajedničkoj obuci naših pripadnika, prisustvu na vežbama, jačanju vojnoekonomske i vojnoobrazovne i saradnje u oblasti Vazduhoplovstva i PVO. Saglasili smo se oko svih bitnih pitanja.

Kako odgovarate na komentare da je jačanje vojne saradnjeb sa Moskvom još jedan od dokaza da Srbija pravi zaokrete u spoljnoj i odbrambenoj politici? Smeta li to NATO?

– Saradnja sa ruskim oružanim snagama nije prepreka za saradnju sa oružanim snagama država članica NATO. Aktivni smo u Partnerstvu za mir i intenzivno sarađujemo sa članicama NATO i partnerskim državama. Jedna saradnja ne sputava drugu. Srbija ima bilateralnu vojnu saradnju sa oko 60 država, među kojima se po značaju saradnje izdvajaju Kina, SAD, Ruska Federacija, Norveška, zemlje EU i regiona.

Kakav je dosadašnji efekat profesionalizacije VS i da li su se uložena sredstva isplatila?

– Na osnovu dvogodišnjeg iskustva možemo da kažemo da je profesionalizacija pozitivno uticala na operativne i funkcionalne sposobnosti VS. Troškovi obuke vojnika na služenju vojnog roka bili su visoki, a njihov doprinos operativnim sposobnostima bio je relativno mali. Profesionalizacijom smo dobili bolje obučeno i spremnije ljudstvo, koji bolje rukuje naoružanjem i opremom. Uložena sredstva su se isplatila, jer smo dobili i jedinice koje su operativno sposobne. I dalje ćemo procenjivati i predlagati najbolja rešenja. Ni vojni rok nije u potpunosti zamrznut.

OČUVAĆEMO STANDARD VOJNIKA Može li država više da učini za poboljšanje standarda pripadnika VS? Hoće li u skorije vreme biti povećanja plata, boljih uslova rada, rešavanja stambenih pitanja? – Pripadnici VS dobro znaju kakve su ekonomske prilike u našoj zemlji. Znamo da je teško očekivati značajnije povećanje plata i podizanje standarda profesionalnih vojnika, podoficira, oficira i civilnih lica, ali jedan od naših prioriteta je da očuvamo standard na nivou na kome je sada.

Vlada priprema plan ušteda u javnom sektoru. Da li će time biti obuhvaćeni i zaposleni u sistemu odbrane?

– Prosečna plata zaposlenih u sistemu odbrane iznosi 44.154 dinara i za 5,4 odsto je niža od aprilske prosečne zarade u Republici. Vojnici moraju da budu spremni da daju život u izvršavanju zadataka u ratu, ne mogu da biraju mesto službovanja, imaju prekomande, vežbe na ternu, a izvesna prava su im ograničena... Zato ne treba zamrzavati ili smanjivati plate zaposlenih u VS. To ne znači da Vojska neće ni na koji način doprineti uštedama. Od januara do maja, potrošili smo osam odsto manje u odnosu na isti period lane. Reorganizovali smo obuku, a najvišpe smo uštedeli na energentima, gorivu, transportu... Nije problem što nas je ove godine rebalans budzeta lišio nekih ulaganja u opremanje. Problem je što dve decenije nije ulagano u značajnije opremanje vojske, iako je bilo mogućnosti.

Rade DRAGOVIĆ
Danijela MILINKOVIĆ