Intervju načelnika Generalštaba Vojske Srbije za B92

B92: U naredna dva dana šefovi diplomatija NATO-a razgovaraće o Kosovu. Kako je rekao portparol NATO-a, o inicijativi Srbije da se izmeni Kumanovski sporazum, potpisan '99. godine, za sada nije bilo razgovora, ali su šefovi NATO-a sa tim upoznati. Ideju za reviziju Kumanovskog sporazuma koji se tumači kao kapitulacija posle NATO bombardovanja smo čuli prvi put pre nekoliko dana, prvo od načelnika Generalštaba, a potom i od predsednika Tadića. Kako je objašnjeno, reč je o ukidanju kopnene i vazdušne zone bezbednosti. Zašto i koji bi efekat bio ukidanja tampon zone ključno je pitanje za gosta Kažiprsta gospodina Zdravka Ponoša. Dobro jutro, hvala što ste ovde. Gospodine Ponoš, Džejms Apaturaj nije direktno rekao da će šefovi diplomatija razgovarati o reviziji Kumanovskog sporazuma, to jest o inicijativi Srbije da se taj sporazum izmeni u nekim delovima. Očekujete li vi da će ipak o tome biti reči u naredna dva dana?

Ponoš: Ja sam pitanje revizije Kumanovskog sporazuma pokrenuo pre desetak dana u Briselu i detaljnije ga razrađivao prošle nedelje na sastanku sa admiralom Ficdzeraldom u Napulju. Sve skupa desetak dana nije vreme gde može da se očekuje reakcija na ministarskom nivou i izmena dnevnog reda njihovih sastanaka, tako da ne bih bio optimista po tom pitanju da će to već biti jedna od tema na sastanku tog nivoa. Ali u svakom slučaju važno je da je inicijativa registrovana, da je ušla u sistem i sad je naravno potrebno da se obave i političke konsultacije. Moj zadatak i moja ideja je bila da pokrenem to pitanje na vojničkom nivou, odnosno sa ljudima s kojima ja imam komunikaciju, a to su bili komandant NATO snaga u Evropi general Kredok i komandant južnog kraja NATO-a general Ficdzerald.

B92: Mogli smo pročitati da ste rekli da postoji indicija da eksperti već sednu i razgovaraju u naredne dve nedelje. Koji eksperti?

Ponoš: Ja sam to predložio generalu Kredoku, da je najbolji način da krenemo u taj proces tako da će da sednu eksperti sa obe strane i porazgovaraju o tome šta bi imalo smisla da se menja i što bi bilo vojnički utemeljeno i prihvatljivo za obe strane. Znači, ja računam na vojne strukture NATO-a i Šejpa iz Monsa i na oficire iz Generalštaba Vojske Srbije.

B92: Čija ideja je u stvari to bila a revizija sporazuma, ko je inicijator te ideje ovde?

Ponoš: To je tema koja je prisutna u Generalštabu, u stručnim krugovima kao problem koji treba da se otvori, jer jednostavno je stanje bilo neodrživo. Pitanje je bilo podesnog političkog momenta, naravno, vojska ne može da lansira neku temu samostalno nego da predlaže onome ko ima ovlašćenja i političku moć da kaže - sad je vreme.

B92: A ko je procenio kada je taj politički momenat?

Ponoš: Predsednik Srbije, naravno.

B92: I onda ste vi tu ideju izneli zvanično?

Ponoš: Tako je, zato što ja imam ovlašćenja da razgovaram sa vojnim strukturama NATO-a i to sam učinio. Moj put u Brisel nije bio na tu temu, ja sam tamo prisustvovao sednici vojnog komiteta evroatlantskog partnerstva i tamo sam imao i prezentaciju na temu saradnje vojske Srbije i Kfora. To je bila prilika da ukažem šta je bilo dobro svih ovih godina, od '99., a šta je i loše i da ukažem da u nekim stvarima se srećemo sa kontrolom štete. Kad to kažem mislim na činjenicu da je Kfor ušao u jedan proces izgradnje ili asistencije u građenju takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga i ukazao sam na potrebu da se neke stvari menjaju na terenu, u ovom slučaju uz administrativnu liniju sa naše strane.

B92: Mi nismo čuli šta u NATO-u misle o toj ideji, ali kada ste im vi tu ideju iznosili, pretpostavljam na sastancima, jesu li klimali glavama, jesu li se saglasili?

Ponoš: Generali su imali razumevanja zato što sam ja koristio vojničku argumentaciju, tako da kažem. Argumentacija je da se stanje na terenu dosta promenilo, hajde da kažem...

B92: Šta?

Ponoš:... administrativne linije Kosova i Metohije. Imamo činjenicu da je prihvaćen izveštaj Ban Ki-Muna i da imamo sad rekonfiguraciju Unmika, da imamo dolazak Euleksa, da imamo novu bezbednosnu konstelaciju u tom smislu. Imamo činjenicu da se formiraju takozvane bezbednosne snage Kosova uz učešće NATO-a. Pojavljuje se jedan novi bezbednosni entitet koji nije bio predviđen u momentu kada je pisan Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244. Imamo situaciju da svih ovih prethodnih godina smo mi, odnosno Vojska Srbije, pre toga Vojska Srbije i Crne Gore i Vojska Jugoslavije, uspela da izgradi jedan odnos poverenja sa snagama NATO-a na Kosovu i Metohiji, odnosno sa snagama Kfora. Od momenta '99. kad su to bile dve suprotstavljene, zaraćene strane, došli smo do pre par godina u situaciju da smo imali sportske susrete, da smo izvodili zajedničke patrole. To je sve ukazivalo na visok nivo poverenja i razumevanja, to je taj deo priče šta se dešavalo na terenu. Ako je to tako, zar stvarno treba da postoji nekakva tampon zona između takvih snaga?

B92: Dobro, ali kakve veze ima tampon zona, na primer, konkretno, sa formiranjem Euleksa?

Ponoš: Pa, Euleks nije bio predviđen, niti se o njemu govorilo ni u momentu kada je potpisivan Kumanovski sporazum, ni kad je potpisana Rezolucija 1244, u stvari kad je prihvaćena. Govorim o promeni bezbednosne konstalacije u ovih prethodnih 10 godina, mnogo toga se promenilo. Promenila se percepcija Srbije na Zapadu, promenila se verovatno i percepcija Zapada u Srbiji. Mi se suočavamo sa kontrolom emocija, a oni se suočavaju sa potrebom da kontrolišu inerciju politike koja je bila prisutna svih tih godina. Politički deo cele priče je činjenica da je Srbija u međuvremenu ušla u Partnerstvo za mir. Partneri ne bi trebalo da imaju vojne tampon zone jedni između drugih.

B92: Ali vi ste rekli da mi više nemamo partnerski odnos sa NATO-om kakav smo imali.

Ponoš: Ja sam rekao da ne mogu da promovišem partnerski odnos sa komandantom Kfora u situaciji kad Kfor izvršava zadatak koji po našem viđenju nije u skladu sa Rezolucijom 1244. I zato sam i prekinuo sastanke na tom nivou sa komandom Kfora, ali s druge strane, mnogo je važno da shvatimo da se situacija na terenu menja, da se tamo ipak nešto dešava, da se formiraju te bezbednosne snage Kosova. Mi se ljutimo, ali ta ljutnja ne sme da bude na našu štetu.

B92: Da li vi te bezbednosne snage Kosova shvatate kao opasnost po Srbiju?

Ponoš: Ne, u ovom momentu sve što podrazumeva, koliko je nama poznato, formiranje tih bezbednosnih snaga, 2.500 lako naoružanih, moglo bi se više reći snaga tipa žandarmerije nego vojske, ali sa mogućnošću ako se to bude radilo u skladu sa Ahtisarijevim planom u dogledno vreme to naraste i na 5.000 i da evolvira u nešto što svakako ne bi bilo prihvatljivo. Nije naravno ni ovo...

B92: Šta nije prihvatljivo?

Ponoš: Pa, nije prihvatljivo da se formiraju neke nove bezbednosne snage u regionu kakve ne predviđa nikakav regionalni sporazum o kontroli naoružanja ili nekakav širi kontekst kontrole naoružanja u regionu, bez obzira da li je to kalibar 5,56, 7,62 ili neki veći, ali pojavljuje se neka formacija koja nosi uniforme...

B92: Dobro, to znači da vi praktično ne verujete da bi NATO, odnosno Kfor, odnosno međunarodne snage sprečile formiranje armije Kosova?

Ponoš: Mi ne možemo da se bavimo nagađanjem šta će biti kad bude. U ovom momentu imamo problem koji je politički za Srbiju neprihvatljiv, jer nije u saglasju Srbije, za razliku od misije Euleksa, koja dolazi u saglasju sa Srbijom. U stvari imamo dva procesa, ovaj proces rekonfiguracije Unmika i dolaska Euleksa je rađen tako da je Srbija participirala u tom procesu, dala je svoje mišljenje, ono je uvaženo, ono je na liniji Rezolucije 1244, ali formiranje takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga nije rađeno uz konsultacije sa Srbijom, nego je rađeno na bazi Ahtisarijevog plana. Za Srbiju to nije prihvatljivo i mi non-stop ukazujemo da se tako ne gradi partnerstvo.

B92: U redu, i sada vi tražite ukidanje tampon zone. Koji je efekat toga, šta to znači?

Ponoš: Želimo da imamo aktivnu ulogu u celom tom procesu, ovo je deo te aktivne uloge.

B92: Šta znači aktivna uloga?

Ponoš: Aktivna uloga je da, kao što rekoh, priča u kojoj se mi protivimo tome, ljutimo se, situacija se ipak razvija u tom smeru, a mi samo i dalje statiramo i ljutimo se, nije jednostavno politički mudra, zato idemo sa aktivnim pristupom i kažemo - tamo se nešto dešava 10 godina posle rata, mi mislimo da su se stvorili uslovi da se menjaju odredbe sporazuma koji je regulisao režim ponašanja sa druge strane administrativne linije. Ja ne znam da li su naši građani svesni činjenice da mi u stvari ne da nemamo pun suverenitet nad južnom pokrajinom, nad Kosovom i Metohijom koja nosi izvestan procenat teritorije Srbije, mi u punom smislu nemamo čak ni suverenitet nad još toliko teritorije kad se pogleda koliko obuhvata vazdušna zona bezbednosti, jer u toj zoni bezbednosti naši borbeni avioni ne mogu da lete. Nakon svih relaksacija i dalje je taj režim ostao, mi možemo samo da uvedemo helikopter do 5 km, a i tada to može da bude samo lako naoružan, 7,62 i čak i kad ide sanitetski helikopter komandant Kfora mora da da saglasnost. To jednostavno posle 10 godina, 10 godina posle rata je neodrživ režim, ne može politički da se opravda i partnerski ne može da se tumači.

B92: U vojnom smislu šta je efekat ukidanja tampon zone? Šta praktično to znači?

Ponoš: U vojnom smislu za nas to znači punu slobodu kretanja i suvereniteta nad tim delom teritorije Srbije.

B92: Znači do granice, do administrativnog prelaza?

Ponoš: To nije... do administrativne linije, tako je, da.

B92: Što znači šta, vi ćete...?

Ponoš: To znači da mi možemo da raspoređujemo vojne snage, da se krećemo, da letimo našim vazduhoplovima do te linije bez traženja bilo kakve saglasnosti komandanta Kfora, jer, složićete se, nije normalno da 10 godina posle rata komandant Kfora ima ingerencije ne samo unutar administrativne linije, odnosno na teritoriji Kosova i Metohije, nego i van te linije do dubine od 25 km.

B92: Dobro, to smo potpisali '99, je li tako?

Ponoš: To je bilo u momentu završetka rata i neprijateljstava, 10 godina posle toga sve se promenilo. Zamislite Evropu '55. godine da su se primenjivale i dalje neke odredbe nekih sporazuma kad je rat završavao ili činjenicu da uporedite ovlašćenja komandanta Kfora danas, 10 godina posle rata sa ovlašćenjima, ne znam, generala Mekartura u Japanu par godina posle rata, to jednostavno nema smisla.

B92: Zašto je u bezbednosnom smislu važno da vi imate kontrolu u toj tampon zoni?

Ponoš: Pa, zato što je to rovito područje, opšte je poznato da ne postoje bezbednosni problemi na Kosovu i Metohiji ili sa naše strane administrativne linije, koji ostanu začaureni sa te strane. Uvek kad imamo neku bezbednosnu turbulenciju ona se preliva, na kraju krajeva, priroda tih bezbednosnih problema je takva, to nisu klasične vojne pretnje, to je organizovani kriminal, verski i druge vrste ekstremizma. A uz granice, pa i uz administrativne linije uvek se razvijaju i legalni i nelegalni biznisi. Važno je da su institucije Srbije u stranju da kontrolišu...

B92: A da li je to posao vojske da kontroliše organizovani kriminal i to?

Ponoš: Posredno, kao druga linija odbrane, da, kao što je i posao Kfora na Kosovu da se suprotstavlja svim rizicima onda kada, do sada Unmik, a od sada dalje i Euleks, nisu u stanju da izađu na kraj sa tim. Mi smo imali, na kraju krajeva, tu situaciju 2000. godine kad smo imali pobunu u kopnenoj zoni bezbednosti, kad je na kraju krajeva tadašnja naša vojska dobila ovlašćenje da uđe u kopnenu zonu bezbednosti, jer je drugoj strani, odnosno NATO-u bilo jasno da je varijanta u kojoj postoji jedan pojas koji ne kontrolišu vojne snage nego samo lako naoružane policijske snage veliki rizik za bezbednost i sa druge strane administrativne linije. Ja mislim da mi imamo dobru ponudu i za drugu stranu, mi nudimo saradnju, na kraju krajeva...

B92: Ko je druga strana u ovom slučaju, Kfor?

Ponoš: Kfor, naravno.

B92: Koja je ponuda za njih?

Ponoš: Ponuda za njih je da podignemo nivo saradnje, a to ćemo uraditi tako da se ne gledamo sa distance od 5 ili 10 ili 25 km, da tražimo saglasnost da možemo da vršimo pokrete naših snaga u toj zoni. To naravno ne implicira direktno našu nameru da dovedemo tamo pet bataljona, nemamo potrebe za tim, ali jednostavno, nije normalno 10 godina posle rata da imamo ograničenje u toj zoni.

B92: Da, ali kažete da je bezbednost rovita, ali je relativno mirna, je li tako, da Srbiju drugačije percipiraju sa Zapada nego što je to bilo '99. godine. Koje su vaše projekcije, ako je vama važno da izađete na tu administrativnu granicu? Kakve su prognoze ili projekcije vojske, ako vam je važno da izađete sa vojskom na administrativnu granicu?

Ponoš: Nama je naravno jako važno da Vojska Srbije može da kontroliše teritoriju Srbije, u ovom slučaju politička mudrost, razum, odmerenost ukazuju da je to do administrativne linije. To je pitanje i suvereniteta.

B92: Ali zašto to nije 2007. traženo?

Ponoš: Verovatno politički nije moguće u tom momentu, nismo imali takav politički zamah. Mi verujemo da smo svih ovih godina strpljivo gradili svoju poziciju, kvalitetno i pouzdano partnerima u odnosu sa evropskim i evroatlantskim institucijama, u oba slučaja sa Briselom naravno. I svuda smo pokazali u praksi da mi poštujemo preuzete međunarodne obaveze. Ove četiri godine sa naše strane administrativne linije nije bila nijedna čak ni nenamerna povreda te linije, sa strane Kfora bilo je, ali mi imamo čak i razumevanja za to, oni menjaju snage svakih 6 meseci, dolaze neki novi kontigenti.

B92: Dobro, ali kakva je vaša bezbednosna procena?

Ponoš: Moguće je kontrolisati bezbednosno stanje na Kosovu i Metohiji, ja sam ukazao upravo koji su to bezbednosni izazovi koje ja vidim tamo. Verovatno ste uočili da nisam video nijedan direktno vojni ni potrebu da ga vojska rešava, bilo koja, čak ni Kfor unutar Kosova i Metohije, jer stvari mogu da se drže pod kontrolom politički i angažovanjem bezbednosnih agencija i policijskih snaga, jer je to takva vrsta problema. Tako može da bude i sa ove strane, međutim, ako politički nekome bude unosno da izazove problem, onda taj problem može da eskalira u nešto mnogo veće. Imamo na kraju krajeva takvo iskustvo. Ako u dogledno vreme dođe do svesti da samoproglašena nezavisnost posle 10 meseci ili 12 meseci običnom čoveku nije donela nikakvu promenu u kvalitetu života, nezavisnost se ne jede. Da institucije nisu profunkcionisale, da je i dalje visok stepen nezaposlenosti, nije isključeno na kraju krajeva, imamo takva iskustva ne samo u tom regionu, nego u mnogim regionima u svetu, da politička vlast preusmeri pažnju običnog sveta na nekakav bezbednosni problem izazivajući ga, da bi odvukla...

B92: Jesu li to vaše vojne procene?

Ponoš: To je jedna od mogućnosti i mi ukazujemo na to i mnogo je važno da se međunarodnim snagama i civilnim i vojnim faktorima na Kosovu i Metohiji sarađujemo potpuno i otvoreno i da kontrolišemo te stvari.

B92: Kako, na koji način bi vojska kontrolisala taj teren, da li bi ulazila na sever Kosova ili ne bi?

Ponoš: U ovom momentu naravno to nije predmet razgovora, mi treba, kao što rekoh, da budemo odmereni u ovom momentu i da budemo politički realni. Šta možemo u ovom momentu da uradimo? Ako vratimo, mada je to možda velika i krupna reč, suverenitet, pun suverenitet nad tim delom naše teritorije od 25 km u dubinu južnog dela centralne Srbije do same admnistrativne linije, i to je već veliki korak, 10 godina ni tu nismo imali pun suverenitet.

B92: Dobro, sada je na 5 km, koliko razumem.

Ponoš: Pa, da, ali komandant Kfora i dalje ima ovlašćenja da kaže da nešto neće dozvoliti ili da sve vrati na početne pozicije. Kao što rekoh, čak ni u tih 25 km naše vazduhoplovne snage ne mogu da lete.

B92: Kakvu vi komunikaciju sada imate sa komandantima Kfora, odnosno, sa čelnicima NATO-a, s obzirom na to da je nivo komunikacije smanjen posle odluke...?

Ponoš: Mislim da je došlo do nerazumevanja, ja sam obustavio sastanke na visokom nivou sa komandantom Kfora, to je bila direktna poruka zbog angažovanja Kfora. Naši odnosi su kompleksni, to nije samo odnos sa Kforom, nego je i naše članstvo u Partnerstvu za mir. Zbog toga sam ja i dalje........ na sastanku u Briselu, zbog toga sam držao komunikaciju sa šefom Vojnog komiteta NATO-aadmiralom Di Paulom, sa komandantom NATO snaga generalom Kredokom, sa komandantom južnog krila generalom Ficdzeraldom, ali sa komandantom Kfora ne. Ipak, mi imamo i dalje tehničke mogućnosti za komunikaciju, imamo uspostavljene zaštićene veze iz mog kabineta do njegovog i svaki put ako se desi neki problem mi možemo da podignemo telefon i razgovaramo.

B92: Znači, vaš odlazak u Brisel je deo redovnih aktivnosti, ali to nije vraćanje komunikacije na raniji nivo?

Ponoš: Ali moj odlazak u Napulj nije bio deo redovnih aktivnosti i zato sam ja pihvatio sastnak sa šefom komandanta Kfora, admiralom Ficdzeraldom, a tom sastanku je prisustvovao komandant Kfora.

B92: Dobro, ali kako mislite da razgovarate o ovoj ideji o kopnenoj zoni bezbednosti ako nemate komunikaciju?

Ponoš: Pa, naravno da imam, kao što rekoh, pozvao sam ekspertski tim iz komande NATO-a za Evropu da dođu, dva nivoa iznad Kfora.

B92: Rekli ste da vojska pravi bezbednosne procene o tome šta se može desiti, i da vi sada imate takvo predviđanje do 2015. godine. Da li u tom predviđanju do 2015. godine postoji projekcija o tome da bi bezbednosne snage Kosova mogle da prerastu u armiju?

Ponoš: Postoje bezbednosne procene koje govore o tome da će stanje na Kosovu i Metohiji i oko Kosova i Metohije ostati rovito dug naredni period, da je neophodno prisustvo vojnih međunarodnih snaga da to drže pod kontrolom, da je nama značajno da sa tim vojnim snagama imamo partnerski odnos i dobar odnos kako ne bi došlo do toga da lokalne snage se izrode u nešto što bi bilo teško kontrolisati i što bi bilo nešto što bi narušilo bezbednost u celom regionu. Ništa što bi se desilo tu ne bi moglo da ostane začaureno samo unutar administrativne linije. O čemu se radi? Jednostavno, bezbednosni problemi uglavnom se izrode iz nekih socijalnih problema. Nije realno očekivati da će nivo standarda, stabilizacija bilo kakvih lokalnih institucija, nivo obrazovanja, međuetnička tolerancija na Kosovu i Metohiji tako brzo da se promeni.

B92: Šta je zapravo strategija, u vojno-političkom smislu, inicijative da se ukine ta tampon zona? Šta je konačni cilj?

Ponoš: Mi ne treba da govorimo o konačnim ciljevima, na kraju krajeva, ništa nije konačno. Govorimo o smeru, ja mislim da mi imamo dobar smer.

B92. A u kom smeru to ide?

Ponoš: Smer je građenje naših dobrih odnosa sa Evropom, sa Briselom, u ovom slučaju i sa NATO-om, ne samo sa Evropskom unijom, kroz to partnerstvo za koje smo stekli reference dosadašnjim ponašanjem u toku 10 godina i deljenjem odgovornosti za bezbednosnu situaciju na terenu. Želimo da igramo aktivnu ulogu u tome imamo pravo na to, radi se o našim životima, o našim sudbinama, radi se o našem pravu...

B92: Ali kako mislite da stičete poverenje kada vi sami nemate poverenja u NATO, jer on pomaže stvaranju bezbednosnih snaga na Kosovu?

Ponoš: Ovde se radi o tome da oni rade nešto što mi mislimo da nije u skladu sa Rezolucijom 1244 i mi na to ukazujemo...

B92: U čemu je razlika između...?

Ponoš: Pa, mi smo insistirali, insistiramo i dalje na transparentnosti toga što se radi, čak i ako je to u suprotnosti sa našim stavovima, da to uopšte ima smisla da se radi i da ima legalnog osnova da to bude rađeno. Nije rešenje u tome da mi stojimo po strani, kao što rekoh, i da kažemo - samo to nije u redu, mi želimo da znamo šta se radi da bi mogli da se ponašamo u skladu sa tim. Očekujemo tu transparentnost od NATO-a jer se mi ponašamo transparentno.

B92: Da li je jedino što tražite da se izmeni u Kumanovskom sporazumu -ukidanje kopnene zone ili mislite da predložite da se izmene još neki delovi sporazuma?

Ponoš: Imamo dve zone, imamo i kopnenu i vazdušnu zonu i vrlo široka ovlašćenja komandanta Kfora da može da vrati stvari na početnu poziciju '99. godine, to je ozbiljan problem. Naravno, postoje stvari koje se tiču i bezbednosti civilnih letova, pitanje kontrole civilnih letova nad teritorijom i južnog dela centralne Srbije i nad teritorijom Kosova i Metohije. Mi smo pre rata imali radar na Kopaoniku koji je uništen u toku borbenih dejstava, i dalje taj radar nije vraćen tu, nije bilo dosad razumevanja iz NATO-a i ukazujemo da je to.... To nije vojničko pitanje, to je pitanje političke dobre volje.

B92: A da li su ovlašćenja komandanta NATO-a političko ili vojničko pitanje?

Ponoš: I jedno i drugo, NATO je više od vojne organizacije.

B92: Vi tražite u tome faktički da se ukinu ta ovlašćenja koja smo mi potpisali?

Ponoš: Ne radi se o ukidanju ovlašćenja nego o reviziji delova sporazuma koji 10 godina posle rata više nemaju smisla.

B92: Znači, nema smisla više da komandant Kfora...

Ponoš: Da uređuje, ima ikakva ovlašćenja sa ove strane administrativne linije. Naravno, to je naša početna pozicija, videćemo dokle ćemo doći kroz razgovore, ja ne mogu da prejudiciram kakvi će biti rezultati tih razgovora, ali mislim da postoji, bar u vojnom delu NATO-a svest da su naši zahtevi utemeljeni, razumni, opravdani. Videćemo da li će u političkim strukturama NATO-a postojati dobra volja i svest o tome.

B92: Ako Vojska Srbije želi da se ukinu vazdušna i kopnena zona bezbednosti i da izađe do administrativne linije i da sama uređuje svoje ponašanje i snage na tom delu, znači li to da vi imate procenu ili nekakvu projekciju ili ideju o tome da nama preti po bezbednost zemlje odande nekakva opasnost?

Ponoš: To bi bilo kao kad bi me pitali šta će nam suverenost i slobodno ponašanje u skladu sa međunarodnim standardima Vojske Srbije uz Drinu ili uz granicu sa Rumunijom ili sa Bugarskom, da li to znači da nam preti opasnost odatle. Ne znači to, to direktno ne implicira to, ali to je pitanje suvereniteta bilo koje zemlje.

B92: Ali zašto je to važno za vas kao vojnika?

Ponoš: Zato što tamo to nemamo, posao vojnika je da na vojnom planu obezbedi suverenitet svoje zemlje u delu gde ga trenutno nema. U ovom momentu razumno je da to tražimo uz administrativnu liniju.

B92: Dobro. Šta je sa povećanjem broja vojnika, koje je bilo najavljeno, da li to koincidira sa snagama bezbednosti Kosova koje se stvaraju ili je to ideja koja nema veze ni sa kakvim okolnostima?

Ponoš: Ima veze i s tim naravno.

B92: Kakve veze ima sa tim?

Ponoš: Pa, kao što sam već ukazao, formiranje bilo kakve vojne strukture, mada kao što rekoh, nije to ozbiljna vojna struktura, je remećenje nekog regionalnog balansa snaga i to je stvar koju je trebalo svakako raditi ili konsultovati Srbiju, pitati je za mišljenje da li je to u redu. Na kraju krajeva, za nas je potpuno neprihvatljivo da se to radi na bazi Ahtisarijevog plana, to je jednostavno politički i pravno neprihvatljiv okvir za nas da se tako nešto radi.

B92: U redu, ali Kosovo je priznato od nekoliko zemalja i ono pravi svoju unutrašnju organizaciju. Zašto je...?

Ponoš: To što je priznato od nekoliko zemalja još uvek ne znači da...

B92: 52.

Ponoš: Da, nije dobilo stolicu u Ujedinjenim nacijama, ali to sad ostavimo po strani. Formiranje takvih snaga nema tako veliki vojni značaj koliko nosi političku poruku...

B92: Kakvu?

Ponoš: Pa, da je to država, da ima institucije, jedno od obeležja države je i to da ima monopol nad upotrebom sile. Koliko je to paradoksalna situacija biće jasno iz toga da će se ta sila nekakva formirati, a ta takozvana država neće imati monopol nad upotrebom te sile, nego će ključ nad upotrebom ipak držati neko van Prištine.

B92: Dobro, ali kakva je to poruka za vas kao vojnika?

Ponoš: Govorim i o političkim... na kraju krajeva, nije moja odluka da povećavamo vojsku nego je stvar političke procene predsednika Republike. Kao što je ovo bila politička poruka da se tamo formiraju nekakve bezbednosne snage, i ovo je politička poruka da Srbija može da reaguje, da će igrati aktivnu ulogu i u situaciji kada bude pitana i kad participira u nečemu, ali i onda kada ne participira. Kao što rekoh, u slučaju rekonfiguracije Unmika Srbija je bila aktivna u tom procesu, a ovde je Srbija ostavljena po strani.

B92: Dobro. Kakvu mi političku poruku šaljemo kada povećavamo broj vojnika? Videla sam u jednoj od vaših ocena da mi šaljemo između ostalog i poruku.

Ponoš: Šaljemo poruku da će Srbija u svakoj varijanti, i kad je učesnik u političkom procesu, procesu razgovora i onda kad je isključena igrati aktivnu ulogu, da će brinuti o svojoj sudbini.

B92: A šta znači aktivna uloga u vojnom smislu?

Ponoš: Aktivna uloga znači, na kraju krajeva, i kontekst neutralnosti koji je sada na neki način politička platforma Srbije na spoljnopolitičkom planu ili na vojnom planu, podrazumeva da ne možete da se oslonite na saveznike, to znači da morate da imate svoje resurse sami. Ne možete da gradite takozvane NIŠ sposobnosti gde imate nešto, a za nešto drugo ćete se osloniti za saveznike. Mi nemamo u ovom momentu saveznika, to jednostavno nije zvanična politika. Ako to nemate, morate sve da imate sami, to nosi cenu, cena toga je i povećanje broja vojnika.

B92: Da li u toj projekciji toga šta bi moglo da se dešava u bezbednosnom smislu do 2015. godine, tretirate podelu Kosova i mogućnost podele Kosova ili učešće vojske u tome?

Ponoš: Dok to nije zvanična državna politika ni vojska ne može da radi planove u skladu sa nečim što nije zvanična državna politika. Svi naši planovi su bazirani na zvaničnoj državnoj politici, kao što znate, podela Kosova nije zvanična politika.

B92: Ali ja pitam o projekciji a ne o zvaničnoj politici, da li postoji ta mogućnost?

Ponoš: Vojska je van spoljne politike i mi se bavimo predviđanjem šta će da rade drugi, a ne šta će da radi vlast u Srbiji.

B92: Dobro.

Ponoš: To što radi vlast u Srbiji to treba da znamo.

B92: Je l' znate?

Ponoš: Podrazumeva se.

B92: Da, gospodine Ponoš, u političkim krugovima se poslednjih nedelja jako mnogo pominje podela Kosova koja se dovodi u vezu sa Euleksom, čak i ova revizija Kumanovskog sporazuma se na Kosovu smešta u taj kontekst. Međutim, pročitali smo u novinama ocene nekoliko političara iz regiona da bi podela Kosova mogla da znači rat. Kao vojnika vas pitam, da li mislite da bi to moglo između ostalog i to da znači?

Ponoš: Pa, svaka varijanta u kojoj ja treba da se bavim nagađanjem šta bi moglo da znači jednostavno je neprihvatljiva za moju poziciju u ovom momentu. Da sam profesor na akademiji, onda bih mogao da prihvatim takvu vrstu razgovora.

B92: Gospodine Ponoš, rebalans budzeta je smanjio sredstva za vojsku za 3 milijarde. Kakve informacije imate, koliki će budzet biti za vojsku, jer se predviđa opšta štednja?

Ponoš: Prognoze nisu optimistične, ima najave i pojavilo se već u nekim medijima da će to biti negde oko 71 milijarda, odnosno kad se to prevede u nekakav iznos u evrima to je oko 806 miliona evra, to je za 60 i nešto miliona evra manje nego što smo imali u budzetu za 2008. godinu i to nije dobro svakako.

B92: A kako mislite da povećate vojsku sa budzetom koji je umanjen?

Ponoš: Pa, ja bih voleo to da znam kako možemo to da uradimo sa manjim budzetom.

B92: A šta vam to kao vojniku, kao načelniku Generalštaba govori, kako ćete se ponašati u narednom periodu, koje će biti vaše mogućnosti?

Ponoš: To je zadatak koji verovatno neće moći da se izvrši, mi ćemo morati da se snađemo sa ovim što imamo. To je na kraju krajeva stvar i političkih procena i odluke. Vojska ne pravi budzet vojska se ne bavi prioritetima gde pare treba da idu. Mi smo u prethodnih par godina uradili mnogo da izvučemo maksimum iz onoga što dobijemo i kao što sam već negde rekao, mi smo praktično i povećanje plata koje je vojska imala posle duže suše bazirali na unutrašnjim uštedama, na domaćinskom poslovanju. Budzet nije bio toliko veći da bi se plate toliko povećale. Mnogo toga je urađeno, tu su se mogućnosti gotovo iscrpile. Sa manjim budzetom verovatno će nivo personalnih troškova ostati dosta veliki u tom kolaču. Na kraju krajeva, rast vojnih penzija koji je deo vojnog budzeta, odnosno budzeta odbrane i nije više pod kontrolom Ministarstva odbrane, nego je vezan za rast penzija u građanstvu. Nivo operativnih troškova mora da raste zato što jednostavno nema smisla da držimo vojsku po kasarnama, da dolazi na posao i odlazi po podne kući, govorim o oficirima ili vojnicima gde ništa ne rade. To jednostavno je neprihvatljivo, na kraju krajeva, investicije će opet najviše da pretrpe štetu. Nećemo moći da investiramo, da kupujemo novu opremu koja nam je neophodna posle toliko godina neulaganja i neobnavljanja opreme.

B92: Koliko sam razumela, vojni rok neće biti ukinut 2010. kako je bilo predviđeno.

Ponoš: Ja sam samo ukazao da to nije realno, da ne možemo da idemo na povećanje broja profesionalnih vojnika, zapošljavanje, a mogli bismo u narednih par godina da zaposlimo nekoliko hiljada ljudi sa pristojnom platom, prosečnom platom da smo radili profesionalizaciju. Znači, budzet koji sistem odbrane dobije i vraća se privredi, jer upošljava ljude. Moraćemo da ostanemo, verovatno, sa tako smanjenim budzetom, na regrutnoj obavezi. Varijanta je to u kojoj mi trošimo pare, obučavamo vojnike šest meseci, a onda ih šaljemo kući, praktično nemamo vraćanje tog uloženog kao što bismo imali u slučaju potpune profesionalizacije. Jednostavno, kao što sam isto tako već negde rekao, politička vlast treba da se opredeli šta hoće, vojska može da se snađe i u jednoj i u drugoj varijanti, teže ili lakše. Na kraju krajeva, mi nemamo mnogo mogućnosti izbora da budemo pitani, ali je važno konačno da znamo šta se to u stvari hoće, jer ne može i jedno i drugo, ne može sa manjim budzetom i kvalitetnija i veća vojska.

B92: Je l' vama jasno šta oni hoće od vojske?

Ponoš: Da li je vama?

B92: Da, ali bitno je da li je vama, ja sam novinar.

Ponoš: Pa, mislim da postoji pomalo konfuzije i na kraju krajeva, jasno je da u jednom tranzicionom društvu postoji niz prioriteta, postoji u koalicionoj Vladi, postoji vučenje na razne strane šta je kome važno, svesni smo mi toga. Mi samo želimo da ukažemo da imamo ozbiljnu društvenu ulogu, da vojska nije više neka začaurena institucija gde se dešavaju neke stvari za koje niko ne zna. Mislim da smo jedna od najotvorenijih, najtransparentnijih institucija u Srbiji u ovom momentu, da može lako da se vidi gde trošimo pare, na šta trošimo, šta to radimo, bar u ovom delu što Generalštab kontroliše, to mogu potpuno da garantujem. Verujem da je tako i u Ministarstvu, i onda da jednostavno kažemo, ako imamo te pare možemo da uradimo to i to, ako nemamo onda ne možemo. Kao što sam non-stop naglašavao, nije na vojsci da kaže šta treba da radi nego kako, to je pitanje struke. Ako dobijemo manje para, onda i mi treba da kažemo politici - taj deo ne možemo da uradimo sa toliko para.

B92: A šta vi ne možete da uradite sad sa ovim novcem?

Ponoš: Ne možemo da uradimo profesionalizaciju.

B92: Što znači - do koje godine će regruti ići u vojsku?

Ponoš: Čekajte da vidimo kakav će na kraju biti budzet za ovu godinu, na kraju krajeva, biće i 2010. i 2011, videćemo kako će to prolaziti, to je jednostavno nekakav okvir u kome se mi krećemo.

B92: Videla sam da ste raspisali konkurs za dve hiljade i nešto radnih mesta u vojsci. Da li će se taj manji budzet odraziti i na to?

Ponoš: To su vojnici po ugovoru.

B92: Da li će se odražavati na njihove prihode, na to koliko ljudi koji ćete moći da primite?

Ponoš: Svakako, to je proces koji je lepo krenuo, ova kampanja je lepo krenula. Mi sad imamo oko 1.700 kandidata koji su se prijavili, par stotina žena je konkurisalo za prijem u vojnu službu, da nosi uniformu i da radi taj posao. Mislim da je to lepo krenulo zato što smo bili na putu da menjamo imidz vojske, da vojnu profesiju opet učinimo atraktivnijom. Biće jasno ako su plate manje da će to ići teško.

B92: Poslednjih nedelja se ponovo aktualizovalo pitanje ubistva vojnika u Topčideru, imali smo i novi izveštaj i koliko sam razumela gospodina Zorića pokrenuće se ponovo istraga. Koliko vojska, koliko vi kao načelnik Generalštaba insistirate na tome da se taj slučaj reši, jer je taj slučaj zaista je nešto što opterećuje vojsku? Na kraju krajeva, videla sam dosta objašnjenja da mnogo ljudi i zbog tog slučaja ne želi da ide da služi vojni rok nego ide na civilnu službu, jer roditelji brinu.

Ponoš: Načelnik Generalštaba nije u poziciji da insistira u takvim stvarima na bilo čemu, jer je to stvar koja je u nadležnosti pravosuđa, nikakvi interni vojni organi više tu ne mogu da se bave tim, nemaju jednostavno nadležnosti. Ali budite uvereni da posle roditelja tih stradalih mladića verujem da nema niko ko je više zainteresovan da se tu konačno dođe do istine od vojske, zato što mi nosimo taj teret, mi koji smo sad u vojsci. To je jednostavno nešto, ako se ne razreši, ako se ne sazna puna istina, to će nas opterećivati uvek i u javnosti, i u pravu ste kad kažete da to opterećuje i ljude koji treba da dođu da služe vojni rok. To im je negde prisutno kao problem koji je ostao nerazrešen. Mnogo nam je važno da se to reši, voleo bih da se to desi što pre.

B92: Da.

Ponoš: Samo istina je nešto što je rešenje, a ovo što sada imamo, razna tumačenja, igre advokata, bivših sudija, to ništa ne rešava. Imamo temu koja se pojavljuje s vremena na vreme u javnosti, a nemamo istinu.

B92: Na završetku emisije da se vratimo ptanju s početka. Kada očekujete da bi eksperti mogli da sednu i razgovaraju o inicijativi da se Kumanovski sporazum eventualno revidira?

Ponoš: Ja sam predložio generalu Kredoku da bi bilo dobro da za par nedelja on uputi ekipu u Beograd. U međuvremenu smo imali i neke tehničke komunikacije u kojima sam ja obnovio taj predlog, nadam se da će to biti moguće za par nedelja, da dođe ekipa ovde. Naravno, verovatno će i general Kredok morati da dobije politički mandat za nešto takvo. Ja politički mandat već imam da krenem u tu vrstu razgovora. Znači, mi smo se dogovorili da treba da počnemo da razgovaramo, dokle ćemo stići videćemo, ne mogu ni vremenski da kažem kad ćemo postići rezultate, koliko će to trajati, koji je domet tih razgovora. Ali postoji volja, spremnost NATO-a i razumevanje da su naši zahtevi vojnički razumljivi i prihvatljivi.

B92: Koliko je na tu ideju o reviziji Kumanovskog sporazuma, o ukidanju tampon zona uticala i bezbednost na samom jugu Srbije?

Ponoš: Pa, sve je to kompleksno pitanje, to je samo jedan deo te scenografije. Ja sam na početku našeg razgovora ukazao da se mnogo toga promenilo, promenili su se... neki novi igrači su se pojavili sa druge strane administrativne linije. Naši odnosi sa NATO-om su evoluirali svih ovih godina. Bezbednosna situacija nije lošija sad nego što je bila 2000, rekao bih da je mnogo bolja, tada smo imali pobunu, imali smo podozrenje između nas i NATO snaga, više to nemamo. Prisutni smo u Briselu, uskoro ćemo otvoriti misiju, potpisali smo sporazum o bezbednosti informacija, idemo na NATO vežbe. Iduće godine biće velika NATO vežba i u Srbiji, doduše medicinskog tipa. Sve to ukazuje na jedan novi kvalitet odnosa, ne možemo da budemo okrenuti samo ka prošlosti, mnogo toga se promenilo.

B92: Hvala što ste bili u „Kažiprstu“. Čuli ste „Kažiprst“ Radija B92 i načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša. „Kažiprst“ su radili Robert Klajn i Danica Vučenić. Prijatno.

Novinarka: Danica Vučenić
Tekst za sajt pripremila: Tijana Tomanić