Garda Vojske Srbije

Garda je jedinica Vojske Srbije, ranga brigade, neposredno potčinjena načelniku Generalštaba Vojske Srbije. Namenjena je za obezbeđenje vitalnih objekata sistema odbrane i za vojne počasti najvišim stranim, domaćim i vojnim zvaničnicima.

Garda Vojske Srbije
Komandant Garde Vojske Srbije, brigadni general Željko Furundzić
- Komandni bataljon
- Gardijski bataljon
- 25. bataljon vojne policije
- Logistički bataljon
- Objekti posebne namene
- Reprezentativni objekti

Za potrebe Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije, Garda obavlja poslove iz delokruga rada vojne policije i zadatke iz domena logističkog obezbeđenja.

Komandant Garde je brigadni general Željko Furundzić.

Zadaci Garde

Zadaci Garde Vojske Srbije jesu:

neposredno organizovanje i izvršavanje zadatka davanja vojnih počasti u okviru protokola državnih organa,
obezbeđenje objekata, pokretnih stvari i ljudstva,
logistička podrška organizacionih celina Ministarstva odbrane i Vojske Srbije,
održavanje i priprema objekata za komandovanje u ratu,
telekomunikaciono obezbeđenje određenih ličnosti kada se nalaze u objektima od posebnog značaja za Vojsku Srbije i odbranu Srbije, a po potrebi i u drugim objektima,
obuka komandi i jedinica za realizaciju zadataka i dostizanje propisanih standarda u obuci,
organizacija i realizacija reprezentativnih usluga u Reprezentativnim objektima,
upotreba Garde ili dela jedinice po naređenju načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

Tradicije Garde

Početkom 1830. godine, vrhovni knjaz Srbije Miloš Obrenović uputio je raspis starešinama ondašnjih nahija sa zahtevom da mu „iz zadružnih i imućnijih kuća, po stasu i ugledu, odaberu mladiće za njegovu gardu“.

Izdvajajući ih od „prostih vojnika“, knez je lično postavio uslove za odabir gardista: „Svi odreda da su zdravi, neoženjeni i u svakom pogledu primerni momci, nepijanice i nevetrogonje i, ako je mogućno, da budu pismeni“.

Knez je roditeljima budućih gardista pritom poručio: „Svaki otac ili srodnik za čest da drži, kome se sin ili srodnik u Gardu primi“.

Na Đurđevdan 1830. godine u Požarevcu je odabrana grupa od 73 naočita mladića, od kojih je formirana prva gardijska pešadijska četa i svi su upisani u Gardijsku školu kako bi se opismenili i vojno obučili.

Nešto kasnije, posle formiranja i druge gardijske čete, garda je objedinjena u Gardijski odred, na čije čelo je postavljen „glavni serdar voeni i šef Knjaževske garde“ Toma Vučić Perišić. Garda se potom preselila u Kragujevac, tadašnju prestonicu Kneževine Srbije.

S proleća 1831. godine u sastav kneževe garde ulazi i orkestar „Knjažesko-serbska banda“. Na čelu orkestra nalazio se kapelnik Josip Šlezinger, koga je u Kragujevac, zajedno sa muzičarima i instrumentima, knezu Milošu poslao njegov brat Jevrem, starešina šabačke nahije.

Na Sretenje Gospodnje 1835. godine, u Sabornoj crkvi u Kragujevcu, uz činodejstvo sveštenstva, svečano je proglašen novi srpski ustav, a čast da nosi državnu zastavu pripala je kneževom gardisti Jevremu Gavriloviću.

Tri godine kasnije, 12. maja 1838, osnivanje Garde ozakonjeno je donošenjem ukaza od strane kneza Miloša Obrenovića. Garda je tada prvi put dobila zvanično vojno obeležje, i taj datum će, od toga dana, biti zlatnom srmom izvezen na trobojnoj lenti, na vrhu koplja gardijske zastave.

Kada se Miloš Obrenović po drugi put našao na vlasti u Srbiji, 1861. godine, odlučio je da svoje gardiste obuče u „dušanke“, uniforme raskošno dekorisane po uzoru na ugarske ali i usklađene sa običajima odevanja koji su vladali u srednjovekovnoj Srbiji.

Na Cveti 1886. godine, na velikoj svečanosti u Beogradu organizovanoj u Gornjem gradu na Kalemegdanu, vojne zastave iz ruku kralja Milana Obrenovića primilo je petnaest komandanata pešadijskih pukova, pet komandanta konjičkih pukova, kao i kapetan druge klase Mihajlo Kumrijić, komandant gardijskog eskadrona. Usledila je plotunska paljba jedne gardijske čete, a kralj je potom rekao: „Predajući vam danas zastave, Ja vam predajem Čast, Ja vam predajem dostojanstvo i budućnost Srbije.“

Na zastavi Kraljeve garde zlatnom žicom je bilo izvezeno: „Za Veru, Kralja i Otačastvo Kraljeva Garda“.

Garda je bila upečatljiv simbol vojske i na krunisanju kralja Petra Karađorđevića, septembra 1904. godine, a u teškim danima Prvog svetskog rata ne samo njegova neposredna zaštita već i moralni oslonac i borbeno nadahnuće.

Tokom povlačenja vojske prema Grčkoj, u zimu 1915. i 1916. godine, gardisti su i bukvalno na rukama nosili svog ostarelog kralja preko albanskih gudura. Mnogi od njih su i stradali na tom golgotskom putu. U danima pobedonosne solunske ofanzive, i jurišnog oslobađanja domovine 1918. godine, mnogi gardisti su dali svoje živote.

Drugi svetski rat zatekao je Vojsku Kraljevine Jugoslavije nespremnu i nedovoljno moćnu i odlučnu da odgovori na pretnje koje su dolazile od sila Osovine. Nesrpska većina sastava vojske je dezertirala ili se masovno predavala u prvom kontaktu sa neprijateljem. Osakaćena unutrašnjom neslogom i izdajom, Vojska Kraljevine Jugoslavije nije ni mogla da pruži dugotrajniji otpor okupatoru.

Završetkom Aprilskog rata, u zarobljeništvo je odveden veliki broj uglavnom srpskih vojnika i oficira, koji su odbili da se predaju bez borbe. I Kraljeva garda doživela je sličnu sudbinu. Deo sastava koji je uspeo da izbegne zarobljavanje od okupatora, nastavio je da pruža otpor. Jedan deo oficira pridružio se pokretu Jugoslovenske vojske u otadzbini, u okviru kojeg je formirana Gorska garda Njegovog veličanstva kralja Petra Drugog Karađorđevića.

Sa druge strane, u okviru Glavnog štaba Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Jugoslavije, formirane su prateće jedinice Vrhovnog štaba, i to od Straže i Pratećeg voda, preko Prateće čete, sve do Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba, sa više od 600 boraca, od kojih je bezmalo stotinu dalo svoj život obavljajući ratne dužnosti. Osmorica pripadnika bataljona proglašeni su za narodne heroje.

Pri kraju rata, odlukom vrhovnog komandanta NOVJ Josipa Broza Tita, 1. novembra 1944. godine formirana je Gardijska brigada Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, s komandantom potpukovnikom Milanom Žeželjom na čelu.

U maju 1945. godine Gardijska brigada je dobila svoj orkestar sastavljen od 77 muzičara. Prva posleratna vojna počast ukazana je britanskom feldmaršalu Haroldu Aleksanderu, komandantu Savezničkih snaga za Sredozemlje.

Sledeće, 1946. godine, Gardijska brigada je narasla u rang divizije, da bi u martu 1948. od Gardijske divizije bila formirana Komanda Garde Jugoslovenske armije, kojom je komandovao general-major Milan Žeželj, a koja je bila u rangu armijske oblasti. Pored ostalih jedinica, u svom sastavu imala je i mornarički odred na Brionima i Odred gardijskih brodova na Dunavu. Sa takvom organizacijom ostala je do 1953. godine. To je ujedno i najviša formacija u istoriji gardijskih jedinica na našim prostorima.

U julu 1954. godine jugoslovenska Garda dobija nove uniforme, za doček imperatora Etiopije Haila Selasija, sa svetloplavom bluzom. One će ostati prepoznatljivo gardijsko obeležje više od pola veka, sve do današnjih dana.

Od te 1954. godine datira i gardijska zastava, koja je 1. septembra, na svečanosti upriličenoj na aerodromu u Zemunu, dodeljena 118. specijalnoj gardijskoj brigadi. Ova zastava, sa zlatom vezenom petokrakom i sloganom proleterske internacionale, biće korišćena pri vojnim počastima sve do raspada SFRJ, odnosno do 1992. godine.

Radi zaštite ustavnog poretka SFRJ, po naređenju vrhovne komande, Gardijska brigada je 1991. godine angažovana u borbi protiv pobunjenika i paravojnih formacija, i dala je pritom velike žrtve. Veliki broj oficira, podoficira, vojnika i dobrovoljaca poginuo je tokom borbenih dejstava, požrtvovano i profesionalno izvršavajući dodeljene zadatke, o čemu svedoče dokumenti i eksponati na Zidu sećanja spomen-sobe Garde.

Tokom 1999. godine, braneći otadzbinu od NATO agresije, poginulo je osam vojnika, pripadnika Garde.

Jedinica je odlikovana:

Ordenom belog orla petog reda – 6. maja 1898.
Ordenom narodnog heroja – 3. jula 1958.
Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem – 2. novembra 1975.
Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom – 3. novembra 1980.
Ordenom ratne zastave prvog stepena – 6. maja 2000.
Ordenom belog orla sa mačevima drugog reda – 6. maja 2015.

Za ova odlikovanja zaslugu nose gardisti koji su položili svoje mlade živote, za ovo što je Garda danas.

Ukazom predsednika Republike Srbije, 30. novembra 2006. godine, tadašnja Gardijska brigada preformirana je u Gardu Vojske Srbije. Na svečanosti upriličenoj tim povodom, komandantu pukovniku Goranu Radovanoviću uručena je vojna zastava jedinice.