Civilno-vojna saradnja u Vojsci Srbije
Prateći promene u operativnom okruženju i projektujući svoje sposobnosti za prilagođavanje novim bezbednosnim i vojnim izazovima, Vojska Srbije razvija funkciju civilno-vojne saradnje radi pružanja podrške komandovanju.
Za razliku od većine oružanih snaga razvijenih zemalja, koje civilno-vojnu saradnju primenjuju samo u multinacionalnim operacijama, Vojska Srbije je definisala funkciju civilno-vojne saradnje radi primene u sve tri misije, koje su definisane Strategijom odbrane Republike Srbije. To znači da se funkcija ne odnosi samo na aktivnosti tokom učešća u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu, već i na aktivnosti civilno-vojne saradnje u službi odbrane države od oružanog ugrožavanja spolja, kao i na aktivnosti podrške civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti.
Verovatnoća uspeha vojne operacije značajno se uvećava ukoliko su usklađeni vojni ciljevi u operaciji sa ciljevima društvene zajednice na čijoj teritoriji se izvodi operacija. Uslovi u kojima Vojska izvodi svoje aktivnosti za nju predstavljaju operativno okruženje. Radi planiranja upotrebe vojnih snaga u operaciji, starešine za civilno-vojnu saradnju predlažu aktivnosti iz svoje nadležnosti, na osnovu praćenja uslova i procene činilaca civilnog okruženja: stanovništva, organa vlasti, privrednih subjekata, međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija, religijskih organizacija i pokreta.
Civilno-vojna saradnja podrazumeva saradnju i koordinaciju zajedničkog angažovanja između vojnih snaga i činilaca civilnog okruženja, kojom se na određenom prostoru i planiranim resursima doprinosi izvršenju misije jedinice u miru, vanrednom i ratnom stanju.
Civilno-vojna saradnja se ostvaruje realizacijom njenih osnovnih sadržaja: uspostavljanjem i održavanjem civilno-vojne veze, podrškom komandovanju i podrškom operativnom okruženju.
Uspostavljanje i održavanje civilno-vojne veze je sadržaj CVS kojim se ostvaruje kontakt predstavnika vojnih snaga i predstavnika činilaca civilnog okruženja. Organi CVS uspostavljaju i održavaju civilno-vojne veze sa svim činiocima civilnog okruženja koji su od interesa za izvršenje u dodeljenoj zoni operacije/misije ili na teritoriji funkcionalne nadležnosti. Uspeh u uspostavljanju i održavanju civilno-vojne veze postiže se i adekvatnim i blagovremenim informisanjem javnosti o realizaciji CVS i postignutim rezultatima u ovoj oblasti. U multinacionalnim operacijama uspešno uspostavljena civilno-vojna veza je osnov i za pridobijanje poverenja i podrške stanovništva i raznih organizacija koje deluju u zoni operacije. Pravilno razvijena civilno-vojna veza osnovni je preduslov uspeha CVS u svim operacijama i pruža osnov za realizaciju druga dva sadržaja civilno-vojne saradnje.
Podrška komandovanju ostvaruje se kroz (1) procenu operativnog okruženja po elementima civilno-vojne saradnje i predlaganje angažovanja resursa Vojske za aktivnosti realizacije civilno-vojne saradnje u zoni odgovornosti jedinice i (2) koordinaciju zajedničkog angažovanja sa činiocima civilnog okruženja radi korišćenja obostrano raspoloživih resursa. Koordinacija angažovanja civilnih i vojnih resursa omogućava smanjenje prekomerne i neplanirane upotrebe vojnih resursa.
Podrška činiocima civilnog okruženja predstavlja angažovanje kapaciteta Vojske za potrebe činioca civilnog okruženja u uslovima kada druge snage i sredstva sistema zaštite i spasavanja nisu dovoljni za zaštitu i spasavanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od katastrofa izazvanih uticajem elementarnih nepogoda i drugih nesreća i u drugim situacijama kada postoji potreba za angažovanjem kapaciteta Vojske, o čemu se donosi odluka u skladu sa nadležnostima. Pružanje podrške civilnom okruženju najčešće se realizuje na zahtev činilaca civilnog okruženja. Inicijatori podrške mogu biti komande i jedinice Vojske u skladu sa svojim planovima i mogućnostima. Realizuju je jedinice samostalno ili u saradnji sa drugim strukturama društva. U pružanju podrške činiocima civilnog okruženja angažuju se različiti vojni resursi: informacije, ljudski i materijalni resursi, kapciteti za obuku, ekspertize vojnih stručnjaka u raznim oblastima i drugi resursi u skladu sa konkretnom aktivnosšću CVS. U multinacionalnim operacijama ova podrška se realizuje najčešće u okviru projekata CVS jedinice ili pripadnika Vojske Srbije koji izvršavaju misiju i kao aktivnost CVS koju realizuju namenske snage za realizaciju sadržaja CVS (lekari, veterinari, inžinjerci i drugi specijalisti koji realizuju aktivnosti u ime pripadnika VS, za potrebe misije).
Civilno-vojna saradnja u Vojsci Srbije organizuje se na strategijskom, operativnom i taktičkom nivou do nivoa brigade. Zavisno od zadataka jedinica i vrste operacije koju Vojska izvodi, CVS se može organizovati i na nivou bataljona.
Uzimajući u obzir strana iskustva i sopstvene okolnosti, po uvođenju funkcije „civilno-vojna saradnja“ u Vojsku Srbije, kao model praktične primene civilno-vojne saradnje u svakodnevni život i rad Vojske Srbije, projektovan je i u praksi zaživeo rad Kancelarije za civilno-vojnu saradnju.
Ovaj naziv je u potpunosti kompatibilan CIMIC centru, prisutnom u praksi savremenih vojski pri realizaciji CVS u multinacionalnim operacijama, ali pošto se radi o formiranju takvog centra na teritoriji sopstvene države, što predstavlja kuriozitet u dotadašnjem poimanju CVS, onda se smatralo da je primerenije da se nazove Kancelarija za civilno-vojnu saradnju.
Višegodišnje neprekidno prisustvo pripadnika Vojske Srbije na položajima u Kopnenoj zoni bezbednosti, multietnička i multinacionalna zastupljenost stanovništva, prisustvo nevladinih i vladinih međunarodnih i državnih organizacija, kao i prisustvo snaga Kfora, bio je opredeljujući faktor za projekat Kancelarije za civilno-vojnu saradnju. Ovakvo okruženje pruža realne uslove za rad organa civilno-vojne saradnje.
Uz pomoć vlada Norveške i Holandije, 12. jula 2007. godine otpočela je sa radom Kancelarija za civilno-vojnu saradnju u Četvrtoj brigadi Kopnene vojske, u garnizonu Vranje. Tako je stvorena mogućnost svakodnevne praktične primene znanja stečenih na kursevima, vežbama i drugim usavršavanjima u zemlji i inostranstvu u radu organa civilno-vojne saradnje na terenu.
Kancelarija je postala glavno mesto saradnje, koordinacije, razgovora i razmene informacija sa civilima. To je doprinelo uspostavljanju prisnijeg odnosa između vojske i civilnog sektora i izgradnji međusobnog poverenja. Pored Kancelarije za civilno-vojnu saradnju u Vranju, koja predstavlja model centra za civilno-vojnu saradnju koji se nalazi u kasarni, u Kraljevu je 9. septembra 2008. godine formirana i tzv. Kancelarija za civilno-vojnu saradnju na „otvorenom“, koja predstavlja model centra za civilno-vojnu saradnju koji se nalazi van kasarne, kakvi su u načelu CIMIC centri (Civil-military cooperation) koje formiraju savremene vojske pri svojim misijama u multinacionalnim operacijama.
Kancelarije za civilno-vojnu saradnju na sopstvenoj teritoriji daju veoma dobre rezultate u implementaciji funkcije civilno-vojne saradnje u komandama i jedinicama Vojske Srbije. One su ujedno i mesto za obuku oficira koji su postavljeni ili se planiraju za postavljenje na dužnosti organa CVS u Vojsci Srbije.
Verovatnoća uspeha vojne operacije značajno se uvećava ukoliko su usklađeni vojni ciljevi u operaciji sa ciljevima društvene zajednice na čijoj teritoriji se izvodi operacija. Uslovi u kojima Vojska izvodi svoje aktivnosti za nju predstavljaju operativno okruženje. Radi planiranja upotrebe vojnih snaga u operaciji, starešine za civilno-vojnu saradnju predlažu aktivnosti iz svoje nadležnosti, na osnovu praćenja uslova i procene činilaca civilnog okruženja: stanovništva, organa vlasti, privrednih subjekata, međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija, religijskih organizacija i pokreta.
Civilno-vojna saradnja podrazumeva saradnju i koordinaciju zajedničkog angažovanja između vojnih snaga i činilaca civilnog okruženja, kojom se na određenom prostoru i planiranim resursima doprinosi izvršenju misije jedinice u miru, vanrednom i ratnom stanju.
Civilno-vojna saradnja se ostvaruje realizacijom njenih osnovnih sadržaja: uspostavljanjem i održavanjem civilno-vojne veze, podrškom komandovanju i podrškom operativnom okruženju.
Uspostavljanje i održavanje civilno-vojne veze je sadržaj CVS kojim se ostvaruje kontakt predstavnika vojnih snaga i predstavnika činilaca civilnog okruženja. Organi CVS uspostavljaju i održavaju civilno-vojne veze sa svim činiocima civilnog okruženja koji su od interesa za izvršenje u dodeljenoj zoni operacije/misije ili na teritoriji funkcionalne nadležnosti. Uspeh u uspostavljanju i održavanju civilno-vojne veze postiže se i adekvatnim i blagovremenim informisanjem javnosti o realizaciji CVS i postignutim rezultatima u ovoj oblasti. U multinacionalnim operacijama uspešno uspostavljena civilno-vojna veza je osnov i za pridobijanje poverenja i podrške stanovništva i raznih organizacija koje deluju u zoni operacije. Pravilno razvijena civilno-vojna veza osnovni je preduslov uspeha CVS u svim operacijama i pruža osnov za realizaciju druga dva sadržaja civilno-vojne saradnje.
Podrška komandovanju ostvaruje se kroz (1) procenu operativnog okruženja po elementima civilno-vojne saradnje i predlaganje angažovanja resursa Vojske za aktivnosti realizacije civilno-vojne saradnje u zoni odgovornosti jedinice i (2) koordinaciju zajedničkog angažovanja sa činiocima civilnog okruženja radi korišćenja obostrano raspoloživih resursa. Koordinacija angažovanja civilnih i vojnih resursa omogućava smanjenje prekomerne i neplanirane upotrebe vojnih resursa.
Podrška činiocima civilnog okruženja predstavlja angažovanje kapaciteta Vojske za potrebe činioca civilnog okruženja u uslovima kada druge snage i sredstva sistema zaštite i spasavanja nisu dovoljni za zaštitu i spasavanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od katastrofa izazvanih uticajem elementarnih nepogoda i drugih nesreća i u drugim situacijama kada postoji potreba za angažovanjem kapaciteta Vojske, o čemu se donosi odluka u skladu sa nadležnostima. Pružanje podrške civilnom okruženju najčešće se realizuje na zahtev činilaca civilnog okruženja. Inicijatori podrške mogu biti komande i jedinice Vojske u skladu sa svojim planovima i mogućnostima. Realizuju je jedinice samostalno ili u saradnji sa drugim strukturama društva. U pružanju podrške činiocima civilnog okruženja angažuju se različiti vojni resursi: informacije, ljudski i materijalni resursi, kapciteti za obuku, ekspertize vojnih stručnjaka u raznim oblastima i drugi resursi u skladu sa konkretnom aktivnosšću CVS. U multinacionalnim operacijama ova podrška se realizuje najčešće u okviru projekata CVS jedinice ili pripadnika Vojske Srbije koji izvršavaju misiju i kao aktivnost CVS koju realizuju namenske snage za realizaciju sadržaja CVS (lekari, veterinari, inžinjerci i drugi specijalisti koji realizuju aktivnosti u ime pripadnika VS, za potrebe misije).
Civilno-vojna saradnja u Vojsci Srbije organizuje se na strategijskom, operativnom i taktičkom nivou do nivoa brigade. Zavisno od zadataka jedinica i vrste operacije koju Vojska izvodi, CVS se može organizovati i na nivou bataljona.
Kancelarija za civilno-vojnu saradnju
Uzimajući u obzir strana iskustva i sopstvene okolnosti, po uvođenju funkcije „civilno-vojna saradnja“ u Vojsku Srbije, kao model praktične primene civilno-vojne saradnje u svakodnevni život i rad Vojske Srbije, projektovan je i u praksi zaživeo rad Kancelarije za civilno-vojnu saradnju.
Ovaj naziv je u potpunosti kompatibilan CIMIC centru, prisutnom u praksi savremenih vojski pri realizaciji CVS u multinacionalnim operacijama, ali pošto se radi o formiranju takvog centra na teritoriji sopstvene države, što predstavlja kuriozitet u dotadašnjem poimanju CVS, onda se smatralo da je primerenije da se nazove Kancelarija za civilno-vojnu saradnju.
Višegodišnje neprekidno prisustvo pripadnika Vojske Srbije na položajima u Kopnenoj zoni bezbednosti, multietnička i multinacionalna zastupljenost stanovništva, prisustvo nevladinih i vladinih međunarodnih i državnih organizacija, kao i prisustvo snaga Kfora, bio je opredeljujući faktor za projekat Kancelarije za civilno-vojnu saradnju. Ovakvo okruženje pruža realne uslove za rad organa civilno-vojne saradnje.
Uz pomoć vlada Norveške i Holandije, 12. jula 2007. godine otpočela je sa radom Kancelarija za civilno-vojnu saradnju u Četvrtoj brigadi Kopnene vojske, u garnizonu Vranje. Tako je stvorena mogućnost svakodnevne praktične primene znanja stečenih na kursevima, vežbama i drugim usavršavanjima u zemlji i inostranstvu u radu organa civilno-vojne saradnje na terenu.
Kancelarija je postala glavno mesto saradnje, koordinacije, razgovora i razmene informacija sa civilima. To je doprinelo uspostavljanju prisnijeg odnosa između vojske i civilnog sektora i izgradnji međusobnog poverenja. Pored Kancelarije za civilno-vojnu saradnju u Vranju, koja predstavlja model centra za civilno-vojnu saradnju koji se nalazi u kasarni, u Kraljevu je 9. septembra 2008. godine formirana i tzv. Kancelarija za civilno-vojnu saradnju na „otvorenom“, koja predstavlja model centra za civilno-vojnu saradnju koji se nalazi van kasarne, kakvi su u načelu CIMIC centri (Civil-military cooperation) koje formiraju savremene vojske pri svojim misijama u multinacionalnim operacijama.
Kancelarije za civilno-vojnu saradnju na sopstvenoj teritoriji daju veoma dobre rezultate u implementaciji funkcije civilno-vojne saradnje u komandama i jedinicama Vojske Srbije. One su ujedno i mesto za obuku oficira koji su postavljeni ili se planiraju za postavljenje na dužnosti organa CVS u Vojsci Srbije.