Egzercir Garde

Prvi zvanični prikaz uvežbanosti strojevih radnji – egzercira realizovan je na Đurđevdan 1924. godine na hipodromu „Careva ćuprija“ u Beogradu, na svečanosti povodom obeležavanja Dana osnivanja Garde i pukovske slave. Tim povodom pa sve do početka Drugog svetskog rata egzercir se tradicionalno izvodio svake godine.

egzercir-garde-vojske-srbije.jpg
U obimnom letopisu Garde, zabeleženi su brojni istorijski događaji koji su predstavljali povod za davanje vojnih počasti, sprovođenje svečanih parada, ceremonija i prikaza egzercira.

Po završetku Drugog svetskog rata, tokom posleratnih godina, Garda je delila sudbinu brzih i čestih promena formacije koje je doživljavala vojska. Vremena za uvežbavanje i prikaz egzercira kao jedne kompleksne radnje, nije bilo pa je vremenom iščezao iz obuke gardijskih jedinica.

Tradicija prikaza egzercira obnovljena je i nastavljena 6. maja 2010. godine u Požarevcu na svečanosti povodom obeležavanja 180 godina od formiranja Garde.

Pre početka učenja i uvežbavanja egzercira neophodno je ispuniti nekoliko preduslova za uspešan rad sa puškom u mestu i u kretanju, a to su:
  • da su  vojnici izuzetno dobro strojevo izgrađeni,
  • da sve strojeve radnje izvode pravilno, brzo i skladno,
  • da su spretni i okretni i
  • da ulažu maksimalan trud i rad za postizanje krajnjeg cilja, odnosno vrhunske uvežbanosti.
Najbitniji uslov da bi vojnici mogli da izvode ovakve radnje je da su maksimalno motivisani za rad, da žele da budu deo gardijskog stroja.

Uvežbavanje i izvođenje radnji pri prikazu egzercira izuzetno je opasno jer je poluautomatska puška 7,62 mm M 59/66, s kojom gardisti prikazuju egzercir, teška 4,1 kilogram i sa rasklopljenim nožem duga 1,32 metra.

Od proslave Dana Vojske Srbije u Kruševcu 2013. godine u izvođenju egzercira učestvuju i žene.