Vojna policija

Organizaciju vojne policije Vojske Srbije čine organi i jedinice vojne policije. Organi vojne policije nalaze se u sastavima Ministarstva odbrane, Generalštabu Vojske Srbije, komandama i jedinicama Vojske Srbije. Oni obavljaju vojnopolicijske i poslove opšte bezbednosti iz svoje nadležnosti.  

Jedinice vojne policije namenjene su za obavljanje izvršnih poslova vojne policije i poslova opšte bezbednosti. U Upravi vojne policije Generalštaba Vojske Srbije, Kopnenoj vojsci i Gardi jedinice vojne policije su ranga bataljona, različite su namene i organizacijsko-formacijske strukture. U Komandi za obuku i Komandi Vazduhoplovstva i PVO formirani su vodovi vojne policije.

Poslovi koje obavlja vojna policija definisani su odredbama člana 53 Zakona o Vojsci Srbije. 

Poslovi Vojne policije Vojske Srbije su:

  

Na osnovu Zakona o Vojsci Srbije izrađeno je više normativnih dokumenata kojima je regulisan rad vojne policije, od kojih su najznačajniji Uredba o ovlašćenjima, izgledu, korišćenju i uništenju službene legitimacije i značke ovlašćenih službenih lica vojne policije i Pravilnik o ovlašćenim službenim licima i načinu primene ovlašćenja i obavljanja poslova i zadataka vojne policije. Kao i za ostale jedinice Vojske Srbije, i za jedinice vojne policije obaveze i zadaci definisani su i drugim aktima specifičnim za vojnu organizaciju.

Profesionalni pripadnici vojne policije imaju pravo i obavezu primene službenih ovlašćenja, ali  i odgovornost za zakonito postupanje pri njihovoj primeni.

Kao organ unutrašnjih poslova u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, u skladu sa zakonima i vojnim propisima, ovlašćena službena lica vojne policije prvenstveno postupaju po službenoj dužnosti. Nalozi i zahtevi državnih organa koji se bave suzbijanjem kriminaliteta (tužilaštva i sudovi) su obavezujuća akta na osnovu kojih vojna policija primenjuje propisana ovlašćenja, prikuplja podatke i povratno izveštava organ koji je njeno angažovanje faktički naredio.

Osnov za postupanje su i zahtevi drugih državnih organa sa kojima vojna policija ima razvijenu funkcionalnu saradnju, prvenstveno Vojnobezbednosna agencija i MUP Republike Srbije. Ne treba zaboraviti ni postupanje po prijavama pravnih ili fizičkih lica o šteti koja im je naneta od strane pripadnika Vojske, izvršenim nezakonitim radnjama u Ministarstvu odbrane ili radnjama kojima je  Ministarstvu odbrane naneta šteta. Poslednji osnov, ali ne po značaju i obimu izvršenih zadataka, čini postupanje po naređenjima vojnih starešina u sistemu komandovanja.

Poslovi i zadaci dati u nadležnost vojnoj policiji osnov su za definisanje sposobnosti koje ona mora da dostigne. Drugim rečima, vojna policija mora biti sposobna da efikasno izvrši zakonom, drugim propisima i naređenjima komandanata date poslove i zadatke u svim uslovima i u sve tri misije Vojske.

Iskustva iz višegodišnjeg efikasnog delovanja vojne policije ukazuju da temelje uglavnom zaokruženog i relativno stabilnog okvira delovanja vojne policije nije potrebno menjati. Promene u društvu i evolucija postojećih i identifikacija novih izazova, rizika i pretnji bezbednosti po Republiku Srbiju i njenu vojsku, svakako će u narednom periodu iziskivati izgradnju novih sposobnosti vojne policije.

Usled većeg broja raznorodnih poslova i zadataka za koje je nadležna, u vojnoj policiji je zastupljeno 5 specijalnosti koje su manje ili više vidljive u organizacijsko-formacijskoj strukturi jedinica.  Uglavnom je u bataljonima obezbeđena zastupljenost svih specijalnosti koje su neophodne za izvršenje predviđenih zadataka i to:

Jedinice vojne policije opremljene su savremenim sredstvima i naoružanjem domaće i strane proizvodnje.

Ovlašćenja vojne policije su:

Vojna policija u srpskoj vojsci ima dugu tradiciju, koja datira od postanka Srbije kao savremene evropske države. Pisane izvore iz istorije Srbije na osnovu kojih se mogu prepoznati začeci vojne policije nalazimo u 1876. godini, kada su naredbom knjaza Milana Obrenovića formirana „policijska odeljenja“ u komandama brigada srpske vojske.  Ova odeljenja su bila sastavljena od izabranih žandarma i vojnika, delovala su samo u ratno vreme i predstavljaju preteču današnje vojne policije. 

Vojna policija je u savremenoj  istoriji formirana kao posebna celina u okviru vojske  14. septembra 1955. godine. To su bile jedinice ranga samostalnog odeljenja i voda,  sa relativno malim brojnim stanjem, koje su izvršavale zadatke iz oblasti kontrole vojnog reda i discipline, a delimično i poslove iz oblasti bezbednosti. U daljem su jedinice  vojne policije brojčano i tehnički ojačane,  razvijane su u okviru službe bezbednosti i, pored navedenih zadataka, obučavane i za izvršavanje poslova bezbednosti i zaštite, kontrole i regulisanja vojnog saobraćaja i suzbijanja kriminaliteta.

U periodu od 1955. do 2004. godine vojna policija je u funkcionalnom smislu bila potčinjena Upravi bezbednosti. Krajem 2004. godine, u okviru organizacijskih promena, izvršeno je razdvajanje bezbednosnih i vojnopolicijskih poslova, kada je u Generalštabu Vojske Srbije formirano Odeljenje za vojnopolicijske poslove, kao samostalna celina za planiranje, organizaciju i rukovođenje vojnopolicijskim zadacima. Odeljenje je preformirano u Upravu vojne policije 2006. godine.