Интервју генерала Поноша за Кажипрст
Уторак, 2.12.2008 | Интервјуи
Генерал-потпуковник Здравко Понош рекао је у емисији Б92 Кажипрст да је важно и то што је иницијатива Србије о ревизији Кумановског споразума регистрована у структурама НАТО иако, како каже, није оптимиста по питању њеног разматрања на састанку шефова дипломатија Алијансе, који данас почиње у Бриселу
Генерал-потпуковник Здравко Понош рекао је у емисији Б92 Кажипрст да је важно и то што је иницијатива Србије о ревизији Кумановског споразума регистрована у структурама НАТО иако, како каже, није оптимиста по питању њеног разматрања на састанку шефова дипломатија Алијансе, који данас почиње у Бриселу.
Понош је подсетио да је пре 10-так дана у разговору са високим војним званичницима НАТО покренуо иницијативу о ревизији Кумановског споразума, али да је то кратак период у коме може да се чује мишљење на министарском нивоу НАТО-а.
Он је навео да је сада потребно да се обаве политичке консултације и додао да је његов задатак био да покрене то питање на војничком нивоу с људима са којима комуницира.
Понош је додао да је предложио званичницима НАТО да се крене у тај процес тако што ће експерти с обеју страна разговарати о ревизији Кумановског споразума и о томе шта би имало смисла да се мења и шта би било војнички утемељено и прихватљиво за обе стране.
Понош је објаснио да је та идеја присутна у Генералштабу Војске Србије као проблематика која треба да се отвори јер је стање на терену било неодрживо, додајући да је питање покретања иницијативе зависило од подесног политичког момента.
Начелник Генералштаба је навео да Војска Србије не може да лансира нове иницијативе, већ да их предлаже ономе ко има овлашћења и политичку моћ да каже када је време за то, додајући да је председник Србије Борис Тадић то проценио.
Понош је рекао да има овлашћења да разговара са војним структурама НАТО и да су генерали из Алијансе имали разумевање јер је у разговору са њима користио војничку терминологију о стању на терену, које се доста променило.
До тих промена је дошло, како је Понош објаснио, зато што је Кфор ушао у процес изградње такозваних "Косовских безбедносних снага", чему се Србија противи, као и доношење одлуке о распоређивању мисије Еулекс на Косово, уз сагласност Србије.
Понош је додао да такозване "Безбедносне снаге Косова", са око 2.500 људи, не представљају претњу Србији, указујући истовремено да се ствара оружана формација која није дозвољена ни по једном регионалном и међународном споразуму.
Он је подсетио да се 10 година по окончању сукоба на Косову стање у копненој зони безбедности, као и у односу Војске Србије и међународних снага у Покрајини у великој мери променило на боље и да сада постоји висок ниво разумевања и поверења.
Понош је рекао да и сада командант КФОР-а има право да у копненој зони безбедности врати Војску Србије на стање у ком је била после 1999. године, а да у ваздушној зони безбедности и сада важе ограничења за коришћење српских летелица.
За Војску Србије укидање ограничења у копненој зони безбедности значи пуну слободу кретања до административне линије са Косовом и Метохијом, истакао је Понош и указао да је подручје зоне са безбедносног аспекта "ровито подручје".
Редефинисање Кумановског споразума, којим је установљена и копнена зона безбедности дуж административне линије централне Србије и Косова и Метохије, подржао је председник Србије указавши да треба да се мења Кумановски споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије који је потписан 9. јуна 1999. године.
Извор: Б92, ФоНет, Танјуг
Понош је подсетио да је пре 10-так дана у разговору са високим војним званичницима НАТО покренуо иницијативу о ревизији Кумановског споразума, али да је то кратак период у коме може да се чује мишљење на министарском нивоу НАТО-а.
Он је навео да је сада потребно да се обаве политичке консултације и додао да је његов задатак био да покрене то питање на војничком нивоу с људима са којима комуницира.
Понош је додао да је предложио званичницима НАТО да се крене у тај процес тако што ће експерти с обеју страна разговарати о ревизији Кумановског споразума и о томе шта би имало смисла да се мења и шта би било војнички утемељено и прихватљиво за обе стране.
Понош је објаснио да је та идеја присутна у Генералштабу Војске Србије као проблематика која треба да се отвори јер је стање на терену било неодрживо, додајући да је питање покретања иницијативе зависило од подесног политичког момента.
Начелник Генералштаба је навео да Војска Србије не може да лансира нове иницијативе, већ да их предлаже ономе ко има овлашћења и политичку моћ да каже када је време за то, додајући да је председник Србије Борис Тадић то проценио.
Понош је рекао да има овлашћења да разговара са војним структурама НАТО и да су генерали из Алијансе имали разумевање јер је у разговору са њима користио војничку терминологију о стању на терену, које се доста променило.
До тих промена је дошло, како је Понош објаснио, зато што је Кфор ушао у процес изградње такозваних "Косовских безбедносних снага", чему се Србија противи, као и доношење одлуке о распоређивању мисије Еулекс на Косово, уз сагласност Србије.
Понош је додао да такозване "Безбедносне снаге Косова", са око 2.500 људи, не представљају претњу Србији, указујући истовремено да се ствара оружана формација која није дозвољена ни по једном регионалном и међународном споразуму.
Он је подсетио да се 10 година по окончању сукоба на Косову стање у копненој зони безбедности, као и у односу Војске Србије и међународних снага у Покрајини у великој мери променило на боље и да сада постоји висок ниво разумевања и поверења.
Понош је рекао да и сада командант КФОР-а има право да у копненој зони безбедности врати Војску Србије на стање у ком је била после 1999. године, а да у ваздушној зони безбедности и сада важе ограничења за коришћење српских летелица.
За Војску Србије укидање ограничења у копненој зони безбедности значи пуну слободу кретања до административне линије са Косовом и Метохијом, истакао је Понош и указао да је подручје зоне са безбедносног аспекта "ровито подручје".
Редефинисање Кумановског споразума, којим је установљена и копнена зона безбедности дуж административне линије централне Србије и Косова и Метохије, подржао је председник Србије указавши да треба да се мења Кумановски споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије који је потписан 9. јуна 1999. године.
Извор: Б92, ФоНет, Танјуг
