Интервју начелника Генералштаба Међународном радију Србија

Диковић: ВС потпуно спремна да врши своје задатке

Начелник Генералштаба Љубиша Диковић рекао је да Војска Србије поседује захтеван ниво оперативне способности и у потпуности је спремна за све мисије и задатке који се од ње очекују. Он је у разговору за МРС навео и да Србија тренутно није војно угрожена.

Какво је стање у војсци данас, да ли је боље након професионализације војске?

Основна мерила вредности сваке војске су јасно дефинисана. Није кључно мерило вредности војске да ли у свом саставу има редовне или професионалне војнике. Основно мерило сваке војске јесте њена способност да изврши основне задатке, односно колико је оперативно способна да изврши своје мисије. То су кључне ствари по питању способности: људи, техника и мотивација људи. Војска Србије поседује захтеван ниво оперативне способности и спремна је да врши своје мисије и задатке. Идеја реформе и професионализације војске била је да се створи модеран одбрамбени систем у складу са савременим изазовима, ризицима и претњама и наша искуства у том погледу су позитивна. Облици војног организовања су се мењали кроз историју. Данас имамо у већини земаља професионалну војску. Постоје земље које су задржале редовне војнике, постоје и комбиновани системи. Досадашња пракса је показала да нисмо учинили грешку и да су нам процене биле добре. Ми смо оставили могућност да наши младићи и девојке добровољно одслуже војни рок, додуше скраћено – три месеца и то је довољно у складу са тренутним потребама. На крају, ми систем можемо вратити на редовно служење војног рока, а да последице не буду велике. Значи, све ово што смо радили, урадили смо еластично и прилагодљиво. У складу са потребама у наредним годинама, јер се не може проценити шта године које су пред нама доносе, врло лако можемо да се вратимо на претходни облик уколико то буде потребно. Оно што је дилему представљало у процесу професионализације јесте наша традиција и спој народа и војске, тај однос који је заиста специфичан и на који смо поносни. Било је опасности да се тај однос прекине и да војска постане самостални апарат, институција одвојена од народа. И на овај начин, отварањем добровољног служења војног рока, сталним присуством где и када је потребно међу људима, то смо отклонили и надам се да ћемо у наредном периоду радити на опште задовољство грађана.

Да ли ће доћи до још неких промена?

Све се брзо мења, посебно у изазовима безбедности. Данас је борба против тероризма избила у први план и све структуре које се баве том борбом морају своју организацију да прилагоде што ефикаснијем супротстављању тероризму. Малопре сам говорио о прилагодљивости Војске да одговори савременим захтевима и овде је то веома битно. До промена ће сигурно доћи, а све оно што није добро знаћемо да отклонимо и да пратимо савремене изазове и будемо спремни да одговоримо на све изазове који буду пред Републиком Србијом, првенствено са циљм да заштитимо безбедност свих грађана од било каквог облика угрожавања, посебно војног угрожавања. Мада учествујемо и у спречавању невојних претњи које су и те како видљиве у савременом свету.

Каква је безбедносна ситуација у Србији? Да ли је војска спремна да реагује у случају да се безбедност наруши и у којим ситуацијама уопште реагује?

Србија тренутно није војно угрожена. Најутицајнији фактор угрожавања безбедности су етнички и религијски екстремизам, међународна мрежа организованог криминала и илегалне миграције. Ово нису карактеристични војни изазови и претње, али са овим претњама су суочене све земље Балкана. У Србији је сигурно највећи безбедносни изазов актуелна ситуација на КиМ, али и ово питање се решава у политичком, а не у војном оквиру. Припадници војске чине све да створе услове за политичке преговоре и надамо се да ће и ово питање, које јесте најтеже у овом моменту, бити решено на опште задовољство свих грађана Србије.

Жене су одувек биле заинтересоване за војску. Колико је војска отворена за жене?

Када причамо о женама у војсци не могу да се не сетим Милунке Савић, наше признате хероине пред којом су сви генерали савезничких снага скидли капу, а која се крила да би остварила своје циљеве и показала своју оданост према држави и свој патриотизам. Данас ми у Војсци Србије имамо 15 одсто жена, примамо их као и мушкарце, оба пола су равноправно заступљена. Приликом недавних проверавања способности жена у војсци и министар одбране Александар Вучић је био задовољан, јер је увидео да жене на својим формацијским местима једнако успешно обављају дужности као и мушкарци. Међутим постоје дужности у Војсци које не могу да извршавају подједнако као и мушкарци. То је један мањи број дужности, али оне су скопчане са физичком снагом. Све друго, жене апсолутно успешно извршавају као и мушкарци.

Да ли ће се се радити на обнови војне опреме?

То је кључно питање. Оперативне способности Војске су кључно мерило вредности, а основни фактори те оперативне способности јесу техника са којом војска располаже, људи који иду са том техником и њихова мотивација. Скоро 30-ак година није вршено значајније опремање војном опремом и савременим наоружањем, посебно система противваздухопловне одбране, сложеним системима у копненој војсци и то намеће потребу да се наша Војска опреми да би могла да изврши основне задатке. Тренутно најугроженији вид наше војске, по питању опремања, јесте Ваздухопловсто и противваздушна одбрана и наш циљ је да се он оспособи да може успешно контролисати ваздушни простор Републике Србије у миру и да буде фактор одвраћања од евентуалне агресије према Србији и из ваздушног простора и са копна.

Министар Вучић је најавио појачања снага Ваздухопловства и противаздухопловне одбране. Да ли су планирана још нека појачања?

Ми водимо преговоре са Руском Федерацијом око опремања свих наших система, нарочито ВиПВО. Очекујемо комерцијалну понуду, начин на који ће се све то реализовати. Да ли ће то бити робни кредит, комерцијални, све се то сада усаглашава и надам се да ће бити успешно решено. То нису ни велика ни мала средства. Ово смо планирали у једном средњорочном плану до 2018. године, и уколико га реализујемо за наредних 30 година неће бити потребе да се улаже у ВиПВО.

У којим мисијама Војска Србије тренутно учествује?

Војска тренутно учествује у шест мултинационалних операција УН у Либерији, Обали Слоноваче, Конгу, Либану, на Кипру и на Блиском истоку, а припадници Војске ангажовани су и у две мултинационалне операције ЕУ у Уганди и у Сомалији. Учествујемо у укупно осам операција у којима је ангажовано око 116 војника. Наше амбиције јесу да повећамо број људи у тим операцијама, посебно у операцијама ЕУ, јер је то значајно и за војску, а још више за државу имајући у виду савремене међудржавне односе. То је све у функцији спољне политике, националне безбедности и развоја система одбране јер на тај начин јачамо углед Србије у свету и обезбеђујемо подршку за остваривање стратешких интереса наше државе.

Имате веома добру сарадњу са Националном гардом Охаја. Да ли планирате још неку међународну сарадњу?

ВС сарађује са многим војскама света и са свих континената. Нећу набрајати све земље са којима сарађујемо јер је списак дугачак. Активности међународне сарадње су бројне и веома корисне и њихов циљ је првенствено унапређење оперативних способности војске кроз различите видове сарадње – заједничку обуку, међународне вежбе, школовање и усавршавање кадра, размену искустава из различитих области. Са Националном гардом Охаја имамо изузетно добру сарадњу у оквиру Програма државног партнерства САД и Србије. Сарадња је корисна, а посебно истичем да смо добили подршку да једну нашу базу припремимо као центар за обуку снага за учешће у мултинационалним операцијама. Жеља нам је да када у наредном периоду наставимо са започетим пројектима међународне војне сарадње, побољшамо сарадњу са земљама где је то могуће, а првенствено са Руском Федерацијом и земљама ЕУ. У оквиру међународне сарадње, односно билатералне војне сарадње, највише је активности са САД и то неколико година уназад. Гајимо добре партнерске односе кроз програм партнерсвта.

Српска војска има и верску службу. Да ли сваки војни комплекс има војног свештеника и на који начин се они бирају?

Неколико година уназад говоримо о увођењу верске службе у ВС. Ове године смо при крају тог пројекта на опште задовољство свих припадника војске. Тренутно се један број свештеника, имама и капелана налази на организованој обуци која има за циљ да сагледају војску као институцију по питању организације, специфичности и односа, да би могли успешније да обављају своје дужности. Неће сваки војни комплекс имати војног свештеника, него ће број војних свештеника зависити од броја припадника војске одређене вероисповести. Планирано је да на 100 до 500 припадника војске буде запослен један свештеник или верски службеник. На 500 до 1000 људи два, а на сваких следећих хиљаду још по један верски службеник. Избор смо извршили на конкурсу, у току је обука. Они су прошли одређену селекцију и ево за наредних 15-ак дана очекујемо да почну да извршавају своје задатке.

Колико је интересовање за Војну гимназију, академију и професионалну војну службу?

Интересовање је заиста велико. Видите, колико вредиш, толико те и цене! На пример, у току претходне четири године поднето је више од 27 хиљада молби за пријем у професионалну војну службу у својству професионалног војника. Ове године, на 280 места у нашим војним школама, конкурисало је више од 2000 младића и девојака. То су импозантне цифре, које довољно говоре о интересовању младих за војни позив и угледу Војске Србије у нашем друштву. То јесте податак за понос и радост, али је исто толико и обавеза да и даље наставимо у добром смеру, да радимо тако да завређујемо поштовање свих грађана Републике Србије и да не дођемо у такву ситуацију да имамо било каквих проблема са попуном наших јединица и војних школа.

Какви су планови за наредни период?

Имамо амбициозне планове. Изразили смо их кроз годишње планове, средњорочне планове и кроз дугорочни програм развоја војске заснован на способностима. Сигурно је да морамо појачати обуку свих припадника Војске Србије. У обуци лежи моћ знања и војничких вештина. Морамо боље опремити јединице, јер није довољно само хтети, треба и моћи. Затим, унапредити организацију, јер свака организација, а посебно војна, мора да буде спремна на брзе промене и да прати савремене токове и одговори савременим захтевима. У том смислу, морамо школовати и усавршавати наше подофицире и официре. Војска треба да буде таква да је грађани једноставно „не осећају“ у миру и у нормалним условима, а када треба – да буде ту, увек спремна да заштити, да помогне, да омогући и да се сви грађани Републике Србије осећају безбедно.

Аутор: Јелица Тапушковић