Обележене годишњице смрти војвода Мишића и Бојовића и генерала Штурма
Уторак, 20.1.2009 | Култура и традиција
Поводом обележавања годишњица смрти војвода Живојина Мишића и Петра Бојовића, као и армијског генерала Павла Јуришића Штурма, данас су положени венци на њихове гробове на Новом гробљу у Београду.
Поводом обележавања годишњица смрти војвода Живојина Мишића и Петра Бојовића, као и армијског генерала Павла Јуришића Штурма, данас су положени венци на њихове гробове на Новом гробљу у Београду.
Поред представника Министарства рада и социјалне политике и делегације Министарства одбране, на челу са бригадним генералом Драганом Аврићем, венце су положили и чланови удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Војвода Живојин Мишић умро је 20. јануара 1921. године, Војвода Петар Бојовић 19. јануара 1945. године, а армијски генерал Павле Јуришић Штурм преминуо је 14. јануара 1922. године, сви у Београду.
У балканским ратовима Мишић је био помоћник начелника штаба Врховне команде војводе Радомира Путника и посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку. Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата.
У Првом светском рату, током Колубарске битке 1914. године, Мишићу је предата команда над Првом армијом, која се највише захваљујући његовим личним напорима и знању, претворила у формацију способну за борбу.
Бојовић је у Првом балканском рату (1912–1913) био начелник штаба Прве армије, која је извојевала велике победе у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. против Бугарске био је начелник штаба Прве армије, која је однела победу у бици на Брегалници. Учествовао је у мировним преговорима са Турском у Лондону 1913. године.
Бојовић је у јануару 1916. именован за начелника штаба Врховне команде уместо болесног војводе Радомира Путника, а 1921. за начелника Генералштаба на место преминулог војводе Живојина Мишића.
Штурм је током балканских ратова командовао Дринском дивизијом, која се посебно истакла у Кумановској бици, пробивши турску одбрану. Први светски рат дочекао је на челу Треће армије, с којом је учествовао у операцијама српске војске током јесени 1914. године, чија је последица била величанствена победа у Колубарској бици.
Поред представника Министарства рада и социјалне политике и делегације Министарства одбране, на челу са бригадним генералом Драганом Аврићем, венце су положили и чланови удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Војвода Живојин Мишић умро је 20. јануара 1921. године, Војвода Петар Бојовић 19. јануара 1945. године, а армијски генерал Павле Јуришић Штурм преминуо је 14. јануара 1922. године, сви у Београду.
У балканским ратовима Мишић је био помоћник начелника штаба Врховне команде војводе Радомира Путника и посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку. Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата.
У Првом светском рату, током Колубарске битке 1914. године, Мишићу је предата команда над Првом армијом, која се највише захваљујући његовим личним напорима и знању, претворила у формацију способну за борбу.
Бојовић је у Првом балканском рату (1912–1913) био начелник штаба Прве армије, која је извојевала велике победе у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. против Бугарске био је начелник штаба Прве армије, која је однела победу у бици на Брегалници. Учествовао је у мировним преговорима са Турском у Лондону 1913. године.
Бојовић је у јануару 1916. именован за начелника штаба Врховне команде уместо болесног војводе Радомира Путника, а 1921. за начелника Генералштаба на место преминулог војводе Живојина Мишића.
Штурм је током балканских ратова командовао Дринском дивизијом, која се посебно истакла у Кумановској бици, пробивши турску одбрану. Први светски рат дочекао је на челу Треће армије, с којом је учествовао у операцијама српске војске током јесени 1914. године, чија је последица била величанствена победа у Колубарској бици.
