Интервју начелника Генералштаба за Политику
Понедељак, 10.10.2016 | Интервјуи
Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић за „Политику” говори о безбедносној ситуацији, набавци наоружања и опреме, вежбама са оружаним снагама Руске Федерације и другим темама.
Мигови 29 догодине у Србији
Многи припадници Војске Србије предстојеће јесење и зимске месеце, како ствари стоје, провешће на терену – осим у Копненој зони безбедности, ангажовани су, заједно с полицијом, и на заштити граница Србије због мигрантске кризе. Ипак, то се неће одразити на редовне задатке Војске која би током наредне године требало да добије и дугонајављивана савремена техничка средства, од вишецевних бацача ракета до ловачких авиона. О овим и другим темама, укључујући и све чешће помињање враћања обавезног служења војног рока, за „Политику” говори генерал Љубиша Диковић, начелник Генералштаба ВС.
Последњих недеља сведоци смо затегнутих односа у региону. Постоји ли у овом тренутку војни ризик по Србију, имајући у виду збивања у Хрватској, БиХ, Македонији, као и на Косову и Метохији?
Војни ризик по Србију је мало вероватан. Факторе угрожавања безбедности углавном представљају невојне претње, карактеристичне за све земље Балкана: илегалне миграције, албански и исламски екстремизам и међународна мрежа организованог криминала. Повишене политичке и међуетничке тензије у појединим деловима региона несумњиво неповољно утичу на положај српске заједнице у БиХ и Хрватској. Безбедност Срба на Косову и Метохији угрожавају албански екстремисти, неприхватање обавеза Бриселског споразума, висок ниво корупције и организованог криминала и недостатак владавине права. Не треба потценити ни деловање радикалних исламиста на Косову и Метохији, па ни притисак на локалне хоџе које се супротстављају екстремистима, што није непознато. О томе је писао „Њујорк тајмс”.
Да ли вас брине наоружавање Хрватске, као што је набавка немачких самоходних хаубица и америчких борбених хеликоптера?
Свако јачање војних потенцијала суседа изазива повећану медијску пажњу, опрез и питање о намерама. С друге стране, легитимно је право сваке земље, па тако и Републике Хрватске, да развија и опрема своје оружане снаге. Грађани Србије, међутим, немају разлога за страх и бригу. Пројектоване способности система одбране наше земље су реалне и омогућавају пуну заштиту националних интереса, ослањајући се на сопствене развојне и производне капацитете, набавку савремених система наоружања и војне опреме, као и јачање сарадње с партнерским државама. Мишљења сам да претерана милитаризација и војна ривалства воде слабљењу економија и сматрам да то у нашем региону није прихватљиво.
Својевремено сте говорили о спором помирењу у региону, за разлику од ситуације у Европи после страхота Другог светског рата. Како то објашњавате?
Западни Балкан је одувек био регион где су се преклапали интереси великих сила и стиче се утисак и да је брзина процеса помирења на простору бивше Југославије у добром делу ван утицаја нас који овде живимо. На нама је да радимо на помирењу, искрено, отворено, али и опрезно и без претераног укључивања емоција. Сведоци смо да тешко начињени корак напред у процесу помирења нека непромишљеност може да врати два корака уназад. Војска Србије, у складу с државном политиком, велики значај придаје регионалним односима и сарадњи. Ми гледамо у будућност, наравно не заборављајући прошлост, и трудимо се да одржимо добре и партнерске односе са свим армијама у региону. „Процес помирења”, како га називају, не сме ићи на штету само једне државе — он треба бити у корист свих држава и грађана који у њима живе.
Има ли ВС капацитета да штити границе од илегалних миграција и истовремено обавља друге задатке?
Војска Србије је спремна и способна да извршава све задатке који су јој Уставом и законима Републике Србије додељени, па и задатке у оквиру снага формираних на основу Закона о одбрани ради заштите државне границе и борбе против илегалних миграција и кријумчара људима. Иако је за заштиту државних граница одговорна полиција, што је стандард у свим развијеним земљама, Војска Србије је претходних месеци показала да има капацитете и способности да обавља и те задатке. И поред повећаног ангажовања дела јединица у саставу заједничких војних и полицијских снага, обука, вежбе и реализација других задатка у Војсци Србије теку редовно.
Све чешће се у Србији, али и Европи, чују гласови да треба преиспитати укидање обавезног служења војног рока под оружјем. Шта мислите о томе?
Питање обавезног служења војног рока је међу нама војницима честа тема. Могу вам рећи да, у разговору с колегама из иностранства, већина њих истиче позитивна искуства с редовним служењем војног рока.
Све државе света прате стање безбедности и у складу са својим проценама и могућностима доносе одговарајуће одлуке, кључне за систем одбране. Занимљиво је да Шведска поново уводи обавезно служење војног рока, а да при томе није имала оружаних сукоба на својој територији последња два века. Такође, и Аустрија је на референдуму одбацила могућност укидања обавезног служења војног рока.
И ми пратимо ситуацију и за сада стручне процене говоре да тренутни концепт добровољног служења војног рока, који стално дограђујемо, задовољава наше потребе. Исто тако, уколико процене буду другачије, Народна скупштина може да одлучи и да поново уведе обавезно служење војног рока. Наша искуства с добровољним служењем војног рока су позитивна и задовољни смо интересовањем младих људи.
Војска Србије тренутно има потребан број војних обвезника, али да бисмо осигурали да и у годинама пред нама имамо добру попуну ратних јединица морамо наћи начин да обучимо довољан број грађана Србије за резервни састав наше војске.
Шта је истина о набавци нових ловачких авиона типа миг-29, да ли ћемо куповати још хеликоптера Ми-17?
Опремање РВ и ПВО, као технолошки софистицираног вида који значајно утиче на укупне оперативне способности Војске Србије, представља један од приоритета Генералштаба. Разматрамо више могућности за побољшање стања у нашој авијацији. Набавили смо два вишенаменска транспортна хеликоптера Ми-17 В-5, а у плану је набавка још два. Водимо и разговоре с Руском Федерацијом о евентуалној набавци авиона миг-29, која треба да се реализује током 2017. Очекујемо до краја године увођење у употребу школских авиона „ласта”, а планирамо и модернизацију авиона „орао” и Г-4. Такође, ремонт хеликоптера „газела” решавамо с инопартнером и на добром смо путу по том питању.
Опремање Војске Србије захтева финансијска средства која су знатна и за много веће државе од наше, али сам оптимиста у том погледу, будући да имамо разумевање за наше потребе и од председника Републике Србије и од премијера. Мислим да је од великог значаја то што је држава Србија у пракси показала да јој је стало до своје војске, до Ратног ваздухопловства и до безбедности ваздушног простора, што до сада није увек био случај.
Шта ће од домаће нове технике ускоро ући у наоружање ВС?
Очекујем да ће наредних месеци у употребу ући школски авиони „ласта”. Већ следеће године у наоружање ће бити уведен лансер ракета самоходни вишецевни модуларни (ЛРСВМ) „морава”, чије је завршно испитивање управо започело у Техничком опитном центру. Реч је о сложеном, потпуно аутоматизованом борбеном систему, који може лансирати све врсте ракета које се налазе у наоружању Војске Србије. До краја следеће године увешћемо и хаубичку муницију 122 мм повећаног домета.
Произвођач самоходне топ-хаубице 155 мм НОРА Б52 М15 „Југоимпорт СДПР” још није пријавио ово средство за верификационо испитивање, које претходи увођењу у наоружање ВС. Испитивања ће обавити Технички опитни центар, а реално је очекивати да се овај артиљеријски систем нађе у оперативној употреби у првој половини 2017. године. Увођењем „норе” у наоружање, Војска Србије ће бити опремљена и новом артиљеријском муницијом, домета 40 километара, као и савременим оптоелектронским уређајима.
Какав је обим овогодишњих вежби са државама НАТО-а, а какав са Русијом, можете ли рећи нешто опширније о вежби руских и српских падобранаца и пилота?
У 2016. години Војска Србије је учествовала на 11 међународних вежби, и то са 11 земаља региона и света као и партнерских земаља које су чланице НАТО-а, а до краја године очекујемо учешће на још најмање 10 вежби, међу којима су и две вежбе са оружаним снагама Руске Федерације.
На вежби „Словенско братство 2016“ планирано је учешће припадника оружаних снага Руске Федерације, оружаних снага Републике Белорусије и Војске Србије. Планирано је да се вежба изведе у првој половини новембра и то на аеродромима „Батајница“ и „Ковин“ и на интервидовском полигону „Пасуљанске ливаде“. На вежби се очекује учешће до 180 припадника оружаних снага Руске Федерације са транспортним ваздухопловима и опремом, око 60 припадника оружаних снага Републике Белорусије који ће током вежбе користити наоружање и опрему Војске Србије и до 330 припадника Војске Србије.
Вежба „БАРС 2016“ извешће са на аеродрому „Батајница“ ове недеље уз учешће 20 припадника оружаних снага Руске Федерације. Вежба ће бити изведена на ваздухопловима Војске Србије, а пилоти оружаних снага Руске Федерације и Војске Србије реализоваће летачке задатке у саставу мешовитих посада. Војска Србије планира да на вежби превасходно ангажује авионе МиГ-29 и нове хеликоптере Ми-17.
Шта нам још можете рећи о предстојећим активностима Војске Србије?
Планирамо да 22. октобра, поводом Дана ослобођења Новог Сада у Другом светском рату, у сарадњи с покрајинском владом Војводине и Градом Новим Садом, организујемо манифестацију на којој ћемо приказати део својих способности и део наоружања и војне опреме којима располажемо као и средства у развоју.
Политика, Милан Галовић
