Интервју начелника Генералштаба дневном листу „Ало“
Среда, 24.12.2008 | Интервјуи
НЕЋУ МИРНО ДА ГЛЕДАМ КАКО УРУШАВАЈУ ВОЈСКУ
Начелник Генералштаба генерал-потпуковник Здравко Понош каже да је изостао са новогодишњег пријема Министарства одбране јер му је то било једино преостало оружје да укаже на пропусте у функционисању система одбране Србије.
У ексклузивном интервјуу за „Ало!“ Понош објашњава да је пре тога престао да долази на колегијуме министра одбране, а пошто ни то није забринуло Драгана Шутановца, одлучио је да би пријем могао да прође и без чланова Генералштаба јер није имало шта да се слави.
Први човек Војске каже и да као човек од 46 година жели да са тог места оде као неко ко је нешто урадио, а не као неко ко је мирно гледао како се систем урушава, ишчекујући да узме стан од неколико ари и оде.
Понош истиче и да недолазак на пријем није био први гест којим је указивао да реформа Војске не функционише.
– То сам радио институционално кроз отварање тема на колегијумима министра, написе у стручним војним часописима, преписку са министарством и јавне иступе. Сматрам да је реформа стала, да смо заглављени и да је Војска дошла до лимита својих могућности да настави са реформом. Знам да мој потез није стандардан метод, али то ми је једино преостало – каже он.
Ви сте професионални војник. Да ли ваш потез значи отказивање послушности цивилној власти?
– Ово је био гест који не нарушава никакву линију руковођења. Ово је било одсуство са једног протоколарног догађаја. Овде је војска имала задатак да се безбедносно и логистички омогући да се тај скуп организује и то је професионално урадила.
Шта је позадина проблема?
– Војска је прву фазу реформе, реорганизацију, завршила средином 2007. Сад смо у другој фази и оно што је у нашој надлежности смо завршили. Остало што треба да се уради односи се на модернизацију, професионализацију и социјалну реформу, а за годину и по мало је урађено. Исцрпили смо нормативни простор за наставак реформе, апеловао сам да се донесу закони о одбрани и војсци и стратегија националне безбедности и стратегија одбране. Закони су донети јер је то био предуслов за председничке изборе, а стратегије нису донете и због тога не можемо да усвојимо ни доктрину. Нормативно смо заглављени и једина смо војска која нема кључна документа.
Војска је за ову годину добила већи буџет у односу на претходне године. Зар то није за похвалу?
– Ове године смо имали солидан буџет од 860 милиона евра, са тим може много да се уради. Дошли смо у ситуацију да те паре нису ни потрошене, а имамо и те како потребе. Ниједна велика набавка није реализована. Набавка телекомуникационе опреме требало је да се финансира делом ван војног буџета, јер је војска требало да изађе из фреквенцијског спектра, а да део пара због тога добије од новца који је држава добила од продаје лиценце трећем оператеру. То се ове године није десило и држава није извршила своју обавезу. Многи тендери су рушени, а нису поново расписивани на време, и то је веома интересантно. Било би добро да се и функционисање министарстава подвргне контроли угледних ревизорских кућа. Није суштина цивилне контроле у томе да имате цивилно министарство, а да његово пословање нико споља не контролише.
Хоћете да кажете да је било недомаћинског пословања?
– Због чега нисмо наплаћивали и плаћали на време? Изгубили смо на курсним разликама око 400 милиона динара. Уместо да смо плаћали када је курс био повољан, испод 80 динара, плаћамо сада када је курс 87 динара. То су огромни губици којима не треба да се поносимо. Ове године је требало да се изграде 23 објекта у складиштима убојних средстава, ниједан није изграђен. А имамо темпирану бомбу што се тиче тих складишта које су претрпана. Требало је да се изгради 73 војна објекта, а изграђено је само три, 45 није ни започето. Имали смо потребне паре, а јако мало је урађено.
Ипак, поверење у војску је враћено у децембру је одзив био 98 одсто?
– То је велика фарса. Ми планирамо да нам у војску дође 5.000 војника по упутном року, али министарство мора да пошаље 26.000 позива да би нам дошло 4.800 регрута. Онда кажу да имамо одзив 98 одсто. У ситуацији када треба да с овим парама повећамо број војника по уговору, министарство увлачи у систем војнодоходовне установе и ставља их на буџет. То нас кошта још 10,3 милиона евра.
Али ремонтовали смо толике летелице?
– Неке смо ремонтовали, али многима истичу рокови. Сада имамо више неисправних летелица у „Моми Станојловићу“ него што их имамо исправних заједно и у Лађевцима и у Батајници. То је питање одбрамбене моћи ове земље. За то треба неко да одговара.
Не можемо рећи да ништа није урађено – повећане су плате, додељени станови, Цепотина није завршена, али је при крају.
– Нико не каже да ништа није урађено, али треба рећи шта је било планирано да се уради. Нико не спори да је добро што смо добили повећање плата, али то је резултат уштеда, смањили смо број гарнизона за пола и завели домаћинско пословање у војсци. Добро је што је решено 1.200 стамбених питања и није важно што је 900 само пренамена станова у којима су људи већ становали јер су били службени, а сада им је дата могућност да их откупе. Није ни важно то што није ни започета градња неких станова, већ се завршавају неки који су давно започети, па смо им стављали само столарију. То је све добро и то нико не спори, али ми нисмо министарство за стамбену градњу ни за социјална питања. Није суштина да нас грађани плаћају да бисмо ми били сретни са својим платама и становима. Ми треба да будемо способни да бранимо земљу, а то се оваквим понашањем доводи у питање.
Како министар Шутановац реагује на ове примедбе када му их изнесете?
– Да је било примерене реакције, ја не бих морао да поступим на овај начин.
Дакле он вас саслуша, али не ради ништа да реши проблем?
– Па нисам ја ту да мене министар чини сретним тако што ме саслуша, него инсистирам да се посао уради. Мој посао није да будем славан, него желим да будем успешан у свом мандату и ја и сви људи око мене. Нас грађани плаћају да штитимо земљу.
Да ли је председник Србије упознат са овим проблемима?
– Ја не знам шта председник зна, а шта не.
Да ли је он тек из медија сазнао да у систему одбране нешто не функционише?
– Убеђен сам да је председник свестан да ће тешко ићи његово опредељење да Србија има 30.000 војника у ситуацији када је буџет смањен и када реорганизација министарства није ни започела. Систем има око 39.000 људи, у Војсци је око 29.000, а 10.000 у Министарству. Савремене војске, па и наша, се организују у снаге за хитно реаговање које чине око 25 одсто, а 75 одсто чине главне одбрамбене снаге. Нека ми неко каже где да рачунамо свих 10.000 људи на плати у министарству. Чему служи 15 генералских места у Министарству одбране?
Да ли сте по избијању овог сукоба у јавности имали контакт са председником или неким од његових сарадника?
– Мислим да то није тема о којој треба да обавештавам јавност.
Да ли се ваши сарадници у Генералштабу слажу са вама, да ли имате подршку Војске?
– Није ово питање подршке некоме лично, него схватања да имамо проблем и да је потребно да се реши. Такво разумевање и те како постоји. Понижавајуће је када неко каже да су генерали задовољни повећаним платама. Нисмо ми ту да бисмо били задовољни платом.
– Ја тренутно живом у службеном стану, а не верујем да су ваши читаоци превише заинтересовани када ће и да ли ће моје стамбено питање бити решено. Имају они своје стамбене проблеме.
Ратко Фемић “Ало“
У ексклузивном интервјуу за „Ало!“ Понош објашњава да је пре тога престао да долази на колегијуме министра одбране, а пошто ни то није забринуло Драгана Шутановца, одлучио је да би пријем могао да прође и без чланова Генералштаба јер није имало шта да се слави.
Први човек Војске каже и да као човек од 46 година жели да са тог места оде као неко ко је нешто урадио, а не као неко ко је мирно гледао како се систем урушава, ишчекујући да узме стан од неколико ари и оде.
Понош истиче и да недолазак на пријем није био први гест којим је указивао да реформа Војске не функционише.
– То сам радио институционално кроз отварање тема на колегијумима министра, написе у стручним војним часописима, преписку са министарством и јавне иступе. Сматрам да је реформа стала, да смо заглављени и да је Војска дошла до лимита својих могућности да настави са реформом. Знам да мој потез није стандардан метод, али то ми је једино преостало – каже он.
Ви сте професионални војник. Да ли ваш потез значи отказивање послушности цивилној власти?
– Ово је био гест који не нарушава никакву линију руковођења. Ово је било одсуство са једног протоколарног догађаја. Овде је војска имала задатак да се безбедносно и логистички омогући да се тај скуп организује и то је професионално урадила.
Шта је позадина проблема?
– Војска је прву фазу реформе, реорганизацију, завршила средином 2007. Сад смо у другој фази и оно што је у нашој надлежности смо завршили. Остало што треба да се уради односи се на модернизацију, професионализацију и социјалну реформу, а за годину и по мало је урађено. Исцрпили смо нормативни простор за наставак реформе, апеловао сам да се донесу закони о одбрани и војсци и стратегија националне безбедности и стратегија одбране. Закони су донети јер је то био предуслов за председничке изборе, а стратегије нису донете и због тога не можемо да усвојимо ни доктрину. Нормативно смо заглављени и једина смо војска која нема кључна документа.
Војска је за ову годину добила већи буџет у односу на претходне године. Зар то није за похвалу?
– Ове године смо имали солидан буџет од 860 милиона евра, са тим може много да се уради. Дошли смо у ситуацију да те паре нису ни потрошене, а имамо и те како потребе. Ниједна велика набавка није реализована. Набавка телекомуникационе опреме требало је да се финансира делом ван војног буџета, јер је војска требало да изађе из фреквенцијског спектра, а да део пара због тога добије од новца који је држава добила од продаје лиценце трећем оператеру. То се ове године није десило и држава није извршила своју обавезу. Многи тендери су рушени, а нису поново расписивани на време, и то је веома интересантно. Било би добро да се и функционисање министарстава подвргне контроли угледних ревизорских кућа. Није суштина цивилне контроле у томе да имате цивилно министарство, а да његово пословање нико споља не контролише.
Хоћете да кажете да је било недомаћинског пословања?
– Због чега нисмо наплаћивали и плаћали на време? Изгубили смо на курсним разликама око 400 милиона динара. Уместо да смо плаћали када је курс био повољан, испод 80 динара, плаћамо сада када је курс 87 динара. То су огромни губици којима не треба да се поносимо. Ове године је требало да се изграде 23 објекта у складиштима убојних средстава, ниједан није изграђен. А имамо темпирану бомбу што се тиче тих складишта које су претрпана. Требало је да се изгради 73 војна објекта, а изграђено је само три, 45 није ни започето. Имали смо потребне паре, а јако мало је урађено.
Ипак, поверење у војску је враћено у децембру је одзив био 98 одсто?
– То је велика фарса. Ми планирамо да нам у војску дође 5.000 војника по упутном року, али министарство мора да пошаље 26.000 позива да би нам дошло 4.800 регрута. Онда кажу да имамо одзив 98 одсто. У ситуацији када треба да с овим парама повећамо број војника по уговору, министарство увлачи у систем војнодоходовне установе и ставља их на буџет. То нас кошта још 10,3 милиона евра.
Али ремонтовали смо толике летелице?
– Неке смо ремонтовали, али многима истичу рокови. Сада имамо више неисправних летелица у „Моми Станојловићу“ него што их имамо исправних заједно и у Лађевцима и у Батајници. То је питање одбрамбене моћи ове земље. За то треба неко да одговара.
Не можемо рећи да ништа није урађено – повећане су плате, додељени станови, Цепотина није завршена, али је при крају.
– Нико не каже да ништа није урађено, али треба рећи шта је било планирано да се уради. Нико не спори да је добро што смо добили повећање плата, али то је резултат уштеда, смањили смо број гарнизона за пола и завели домаћинско пословање у војсци. Добро је што је решено 1.200 стамбених питања и није важно што је 900 само пренамена станова у којима су људи већ становали јер су били службени, а сада им је дата могућност да их откупе. Није ни важно то што није ни започета градња неких станова, већ се завршавају неки који су давно започети, па смо им стављали само столарију. То је све добро и то нико не спори, али ми нисмо министарство за стамбену градњу ни за социјална питања. Није суштина да нас грађани плаћају да бисмо ми били сретни са својим платама и становима. Ми треба да будемо способни да бранимо земљу, а то се оваквим понашањем доводи у питање.
Како министар Шутановац реагује на ове примедбе када му их изнесете?
– Да је било примерене реакције, ја не бих морао да поступим на овај начин.
Дакле он вас саслуша, али не ради ништа да реши проблем?
– Па нисам ја ту да мене министар чини сретним тако што ме саслуша, него инсистирам да се посао уради. Мој посао није да будем славан, него желим да будем успешан у свом мандату и ја и сви људи око мене. Нас грађани плаћају да штитимо земљу.
Да ли је председник Србије упознат са овим проблемима?
– Ја не знам шта председник зна, а шта не.
Да ли је он тек из медија сазнао да у систему одбране нешто не функционише?
– Убеђен сам да је председник свестан да ће тешко ићи његово опредељење да Србија има 30.000 војника у ситуацији када је буџет смањен и када реорганизација министарства није ни започела. Систем има око 39.000 људи, у Војсци је око 29.000, а 10.000 у Министарству. Савремене војске, па и наша, се организују у снаге за хитно реаговање које чине око 25 одсто, а 75 одсто чине главне одбрамбене снаге. Нека ми неко каже где да рачунамо свих 10.000 људи на плати у министарству. Чему служи 15 генералских места у Министарству одбране?
Да ли сте по избијању овог сукоба у јавности имали контакт са председником или неким од његових сарадника?
– Мислим да то није тема о којој треба да обавештавам јавност.
Да ли се ваши сарадници у Генералштабу слажу са вама, да ли имате подршку Војске?
– Није ово питање подршке некоме лично, него схватања да имамо проблем и да је потребно да се реши. Такво разумевање и те како постоји. Понижавајуће је када неко каже да су генерали задовољни повећаним платама. Нисмо ми ту да бисмо били задовољни платом.
МОЈ СТАН НИЈЕ ПРОБЛЕМ
Ви још живите у стану од око 50 квадрата. Као генерал-потпуковник и начелник ГШ-а следује вам комфорнији стан. Да ли ћете ускоро да решите то питање?– Ја тренутно живом у службеном стану, а не верујем да су ваши читаоци превише заинтересовани када ће и да ли ће моје стамбено питање бити решено. Имају они своје стамбене проблеме.
Ратко Фемић “Ало“
