Обука резервног састава Другог понтонирског батаљона
Петак, 8.6.2018 | Обука
У два овогодишња петнаестодневна циклуса обуку на водном нивоу у Другом понтонирском батаљону Речне флотиле прошао је већи број припадника резервног састава, а резервисти су сагласни – и одзив на војну вежбу је патриотизам.
Завршен овогодишњи циклус обуке резервног састава Другог понтонирског батаљона Речне флотиле
У два овогодишња петнаестодневна циклуса обуку на водном нивоу у Другом понтонирском батаљону Речне флотиле прошао је већи број припадника резервног састава, а резервисти су сагласни – и одзив на војну вежбу је патриотизам.
Сложеном и захтевном индивидуалном и колективном обуком понтонирских специјалности – возача и послужилаца понтонског моста, послужилаца реморкера и ванбродских мотора руководиле су искусне старешине Другог понтонирског батаљона капетан Мирослав Милутиновић, командир понтонирске чете, поручник Милош Продана, командир вода, и водник Ненад Срдић, командир скеле. Након краћег теоретског дела, понтонири су највише садржаја обуке изводили практично, на скелама носивости 60 тона, на Дунаву у близини Новог Сада.
Са резервним саставом раме уз раме, вршена је и обука војника на добровољном служењу војног рока у овој једници, па спој искуства и младости даје видљиво добре резултате, оцењују старешине батаљона. Након завршене обуке изведене су и тактичке вежбе водног нивоа.
Сви припадници резервног састава одушевљени су пријемом у јединици, односом и стручношћу старешина. Кажу како нешто тако ипак нису очекивали, те да им ништа није тешко, а присетили су се другарства и давних дана војниковања.
– Ваља ова обука, јер ко зна када ће стечено војничко знање затребати, а понтонири су ту кад год је народу затребало, тврде, подсећајући, између осталог, на не тако давне поплаве које су захватиле део Србије и на даноноћно и беспрекорно ангажовање војске, посебно понтонира, у спасавању живота и имовине.
– Војни рок сам служио у Шапцу пре петнаест година, понтонир. Размишљам, нисам баш нешто много заборавио од обуке, а први пут сам позван у резерву. Прија ми ова промена, рано устајање, оброци на време, мало јутарње фискултуре, обука. Искрено, препородио сам се, речи су Дејана Булића, новинара једног портала. Екипа је одлична, а на војнике на добровољном служењу војног рока гледамо као на своју децу, каже Булић.
И његов колега Радивој, послужилац реморкера, не штеди речи хвале. Пре шеснаест година одслужио је војни рок, па иако инжињерац, брзо се прилагодио понтонирима. – Невероватно је лепо бити и радити на води уз овакве старешине и друштво, каже.
Резервисти су једногласни у мишљењу да је корисно и да треба повремено долазити на обуку, војне вежбе и обнављање знања. Људи су различити, али треба се држати родољубља, патриотизма, а то се исказује и у оваквим приликама, одзивом на војне нежбе.
Будимир М. Попадић, МЦ Одбрана
