ЗНАЧАЈ ВОЈНОГ ПРОГРАМА - Председник Србије Борис Тадић у посети САД
Петак, 15.9.2006 | Државно партнерство са Охајом
Председник Србије Борис Тадић боравио је од 5. до 8. септембра у званичној посети САД. У делегацији је био и генерал-мајор Здравко Понош, заступник начелника Генералштаба Војске Србије. Основни циљ посете Вашингтону било је представљање државне политике у преговарачком процесу за решење статуса Косова. Значајан део посете протекао је у сусретима и разговорима о војним темама.
Председник Србије Борис Тадић боравио је од 5. до 8. септембра у званичној посети САД. У делегацији је био и генерал-мајор Здравко Понош, заступник начелника Генералштаба Војске Србије. Основни циљ посете Вашингтону било је представљање државне политике у преговарачком процесу за решење статуса Косова. Значајан део посете протекао је у сусретима и разговорима о војним темама.
После посете САД и онога што се могло чути у изјавама једне и друге стране, основни резултати могу се сажети у неколико закључака. Везе између Вашингтона и Београда се истрајно унапређују, а њихова сарадња ће се развити још више кад Ратко Младић буде изручен Хашком трибуналу, чиме ће се уједно олакшати прилив капитала у Србију и њено брже прикључивање евроатлантским интеграцијама. Таква сагласност постигнута је у низу разговора председника Србије са високим америчким званичницима.
– Mоји саговорници и ја имамо готово идентичне ставове о правцима политичке, економске, војне сарадње, будућем чланству Србије у евроатлантским структурама и ЕУ, а једино смо се разликовали око Косова, потврдио је Тадић у једној од изјава новинарима.
Стиче се утисак, како је то окарактерисао Тадић, да је у Вашингтону „већ скоро уобличен став да Косово треба да добије неку врсту независности“, чему се он супротставио и упозорио да би давање независности покрајини могло да дестабилизује и Србију и друге земље региона.
Решавање спорних питања, пре свега успешна сарадња са Хашким трибуналом, значајно би поправило преговарачку позицију Београда, јер постоји сагласност да стабилна и демократска Србија има кључну улогу за стабилност Балкана. Таквој Србији сигурно је место и у Европској унији, и у Партнерству за мир и НАТО-у.
Такви ставови потврђени су и на састанцима са потпредседником Ричардом Чејнијем, затим председниковим саветником за националну безбедност Стивеном Хедлијем и са око 30 водећих сенатора. Међу њима први Тадићев саговорник био је утицајни политичар српског порекла Џорџ Војнович, који је најзаслужнији за успостављање државног партнерства са Националном гардом државе Охајо, коју он представља у америчком Сенату.
Србија и САД направиле су конкретан заједнички корак који ће допринети бољој међусобној сарадњи и стабилности Балкана. Председник Србије Борис Тадић и шеф америчке дипломатије Кондолиза Рајс потписали су 7. септембра у просторијама Стејт департмента, Споразум о статусу снага (SOFA – Status of Forces Agreement) којим се регулишу права и обавезе америчког војног особља приликом привременог боравка у нашој земљи. То је стандардни безбедносни споразум који САД имају са већином европских држава, а за нас значи нови корак напред у евроатлантским интеграцијама.
Том приликом Кондолиза Рајс је потврдила сличност или идентичност погледа на будућност Србије, развој демократије и стабилност Балкана и Европе у целини. Констатујући да је Србија „последњих неколико година прошла кроз велики преображај“, она је рекла да очекује даље трансформације које ће допринети миру и стабилности као и даљи развој односа две земље у области одбране.
Председник Тадић је после потписивања образложио значај споразума СОФА и процеса кооперације с Националном гардом Охаја. Он је изразио очекивање да ће тиме наше оружане снаге „напредовати у обуци, новим знањима и вештинама“. Уједно, таквом сарадњом Србија „добија нови квалитет на међународном плану“ јер може да се укључи у мировне процесе. Србија тако постаје извозник безбедности, а „земље које извозе безбедност имају додатни кредибилитет и истовремено у њих долази позамашан страни капитал. Стога и овај уговор, и све будуће одбрамбене безбедносне кооперације с НАТО-ом, имају дубоки економски значај и значај за сваког грађанина наше земље“, рекао је Тадић после потписивања споразума СОФА.
У „војном програму“ посете значајни су и разговори које је председник Тадић имао у Пентагону, где му је домаћин био заменик шефа Роналд Ингланд. Иако је био предвиђен сусрет са министром одбране Доналдом Рамсфелдом, до промене је дошло због операције рамена којој је Рамсфелд изненада подвргнут. После разговора у Пентагону Тадић је изјавио да су главне теме биле „сарадња наших оружаних снага и безбедносна ситуација на Косову“. У тој изјави Тадић је оценио „да не треба превише журити са закључцима о мојој посети. О њеним резултатима знаће се више тек после неколико недеља“.
Сарадња у области одбране унапређена је пројектом партнерства Србије и Националне гарде Охаја, где су председник Тадић и чланови наше делегације боравили трећег, последњег дана боравка у САД. Домаћини и саговорници били су им командант Националне гарде САД генерал Стивен Блам и командант Националне гарде Охаја генерал Грегори Вејт. Намеравани облици сарадње, који поред осталог подразумевају школовање наших офицра на тамошњој војној академији и заједничко учешће у међународним мировним мисијама, потврђују да је војна сарадња и најразвијенији вид наших односа са САД.
После посете САД и онога што се могло чути у изјавама једне и друге стране, основни резултати могу се сажети у неколико закључака. Везе између Вашингтона и Београда се истрајно унапређују, а њихова сарадња ће се развити још више кад Ратко Младић буде изручен Хашком трибуналу, чиме ће се уједно олакшати прилив капитала у Србију и њено брже прикључивање евроатлантским интеграцијама. Таква сагласност постигнута је у низу разговора председника Србије са високим америчким званичницима.
– Mоји саговорници и ја имамо готово идентичне ставове о правцима политичке, економске, војне сарадње, будућем чланству Србије у евроатлантским структурама и ЕУ, а једино смо се разликовали око Косова, потврдио је Тадић у једној од изјава новинарима.
Стиче се утисак, како је то окарактерисао Тадић, да је у Вашингтону „већ скоро уобличен став да Косово треба да добије неку врсту независности“, чему се он супротставио и упозорио да би давање независности покрајини могло да дестабилизује и Србију и друге земље региона.
Решавање спорних питања, пре свега успешна сарадња са Хашким трибуналом, значајно би поправило преговарачку позицију Београда, јер постоји сагласност да стабилна и демократска Србија има кључну улогу за стабилност Балкана. Таквој Србији сигурно је место и у Европској унији, и у Партнерству за мир и НАТО-у.
Такви ставови потврђени су и на састанцима са потпредседником Ричардом Чејнијем, затим председниковим саветником за националну безбедност Стивеном Хедлијем и са око 30 водећих сенатора. Међу њима први Тадићев саговорник био је утицајни политичар српског порекла Џорџ Војнович, који је најзаслужнији за успостављање државног партнерства са Националном гардом државе Охајо, коју он представља у америчком Сенату.
Србија и САД направиле су конкретан заједнички корак који ће допринети бољој међусобној сарадњи и стабилности Балкана. Председник Србије Борис Тадић и шеф америчке дипломатије Кондолиза Рајс потписали су 7. септембра у просторијама Стејт департмента, Споразум о статусу снага (SOFA – Status of Forces Agreement) којим се регулишу права и обавезе америчког војног особља приликом привременог боравка у нашој земљи. То је стандардни безбедносни споразум који САД имају са већином европских држава, а за нас значи нови корак напред у евроатлантским интеграцијама.
Том приликом Кондолиза Рајс је потврдила сличност или идентичност погледа на будућност Србије, развој демократије и стабилност Балкана и Европе у целини. Констатујући да је Србија „последњих неколико година прошла кроз велики преображај“, она је рекла да очекује даље трансформације које ће допринети миру и стабилности као и даљи развој односа две земље у области одбране.
Председник Тадић је после потписивања образложио значај споразума СОФА и процеса кооперације с Националном гардом Охаја. Он је изразио очекивање да ће тиме наше оружане снаге „напредовати у обуци, новим знањима и вештинама“. Уједно, таквом сарадњом Србија „добија нови квалитет на међународном плану“ јер може да се укључи у мировне процесе. Србија тако постаје извозник безбедности, а „земље које извозе безбедност имају додатни кредибилитет и истовремено у њих долази позамашан страни капитал. Стога и овај уговор, и све будуће одбрамбене безбедносне кооперације с НАТО-ом, имају дубоки економски значај и значај за сваког грађанина наше земље“, рекао је Тадић после потписивања споразума СОФА.
У „војном програму“ посете значајни су и разговори које је председник Тадић имао у Пентагону, где му је домаћин био заменик шефа Роналд Ингланд. Иако је био предвиђен сусрет са министром одбране Доналдом Рамсфелдом, до промене је дошло због операције рамена којој је Рамсфелд изненада подвргнут. После разговора у Пентагону Тадић је изјавио да су главне теме биле „сарадња наших оружаних снага и безбедносна ситуација на Косову“. У тој изјави Тадић је оценио „да не треба превише журити са закључцима о мојој посети. О њеним резултатима знаће се више тек после неколико недеља“.
Сарадња у области одбране унапређена је пројектом партнерства Србије и Националне гарде Охаја, где су председник Тадић и чланови наше делегације боравили трећег, последњег дана боравка у САД. Домаћини и саговорници били су им командант Националне гарде САД генерал Стивен Блам и командант Националне гарде Охаја генерал Грегори Вејт. Намеравани облици сарадње, који поред осталог подразумевају школовање наших офицра на тамошњој војној академији и заједничко учешће у међународним мировним мисијама, потврђују да је војна сарадња и најразвијенији вид наших односа са САД.
