Интервју начелника Генералштаба за „Вечерње новости“

О БЕЗБЕДНОСНИМ ПРЕТЊАМА И СТАЊУ У СИСТЕМУ ОДБРАНЕ

Потписивањем техничког споразума о нормализацији односа Београда и Приштине безбедносна ситуација на северу КиМ је побољшана, али је и даље осетљива. Смањен је број инцидената у којима се угрожава лична и имовинска сигурност људи. С друге стране, спровођење бриселског споразума може да изазове реакције незадовољних интересних и екстремистичких група.

Овако у интервјуу за „Новости“, начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Љубиша Диковић скенира тренутну безбедносну ситуацију у земљи.

Постоји ли опасност од преливања тензија са Косова на југ Србије?

– Опредељеност за решавање спорних питања путем дијалога и сарадња са међународним безбедносним снагама на Косову умањују могућност преливања тензија на југ централне Србије, где је безбедносна ситуација стабилна. Војска Србије професионално и одговорно извршава све своје задатке у Копненој зони безбедности, где је фактор стабилности. Своје дужности извршавамо зарад безбедности свих грађана, онако како то доликује војсци са дугом и богатом традицијом. 

Има ли наша војска план за евентуалне нове нестабилности на северу КиМ?

– У наредном периоду не очекује се значајнија промена безбедносне ситуације. Мада је решавање питања КиМ у домену политике, ВС као и све друге војске на свету, планира како да на адекватан начин одговори на потенцијалне кризе. Имамо све потребне планове и способни смо да одговоримо на све безбедносне изазове.

Америка поручује да неће повлачити свој контингент у оквиру Кфора са Косова. Имате ли контакте и са другим државама чији су војници тамо?

– У саставу Кфора ангажовани су припадници 30 земаља, од којих су 22 чланице НАТО. Није тајна да планови земаља чији су војници ангажовани у саставу Кфора зависе од међународног и националног политичког оквира, буџетских средстава за међународне операције и од политичко-безбедносне ситуације на КиМ. Најважније је да се будући кораци предузимају према добрим проценама политичко-безбедносне ситуације, јер је то у интересу свих, а највише у интересу свих грађана покрајине.

„МИГОВИ“ НА ПИСТИ ДО ЈЕСЕНИ Министар одбране Александар Вучић потврдио је да ће Србија купити шест руских авиона „миг 29 М2“. Када ће бити договорени сви детаљи овог посла? – Опремање авионима „миг 29 М2“ је крупан корак у том правцу и изузетно је значајно за наше војно ваздухопловство и Србију у целини. Заједно са руским партнерима чинимо све да се набавка обави што је пре могуће, у складу са прописаним процедурама. Верујем да ће сви детаљи бити усаглашени до посете министра одбране Руске Федерације Сергеја Шојгуа ове јесени. Не разговарамо само о авионима, воде се разговори и о набавци система за ПВО. Тиме решавамо контролу ваздушног простора за наредних неколико деценија.

Како оцењујете сарадњу ВС и КФОР-а?

– Та сарадња спроводи се у сакладу са Војнотехничким споразумом. Она је у потпуности у функцији јачања безбедности. Са Кфором имамо коректан и професионалан однос, који одликује висок степен поверења и разумевања.

Недавно сте се вратили из Москве где сте договарали око заједничких пројеката. О чему се конкретно ради?

– Војна сарадња Србије и Русије није била на нивоу на ком смо желели да буде, али у последње време je побољшана. Нови импулс дало је и потписивање Декларације о стратешком партнерству двеју држава. Овај акт отвара путеве веће сарадње у свим областима. Са руским начелником Генералштаба генералом Герасимовим разговарао сам о заједничкој обуци наших припадника, присуству на вежбама, јачању војноекономске и војнообразовне и сарадње у области Ваздухопловства и ПВО. Сагласили смо се око свих битних питања.

Како одговарате на коментаре да је јачање војне сарадњеб са Москвом још један од доказа да Србија прави заокрете у спољној и одбрамбеној политици? Смета ли то НАТО?

– Сарадња са руским оружаним снагама није препрека за сарадњу са оружаним снагама држава чланица НАТО. Активни смо у Партнерству за мир и интензивно сарађујемо са чланицама НАТО и партнерским државама. Једна сарадња не спутава другу. Србија има билатералну војну сарадњу са око 60 држава, међу којима се по значају сарадње издвајају Кина, САД, Руска Федерација, Норвешка, земље ЕУ и региона.

Какав је досадашњи ефекат професионализације ВС и да ли су се уложена средства исплатила?

– На основу двогодишњег искуства можемо да кажемо да је професионализација позитивно утицала на оперативне и функционалне способности ВС. Трошкови обуке војника на служењу војног рока били су високи, а њихов допринос оперативним способностима био је релативно мали. Професионализацијом смо добили боље обучено и спремније људство, који боље рукује наоружањем и опремом. Уложена средства су се исплатила, јер смо добили и јединице које су оперативно способне. И даље ћемо процењивати и предлагати најбоља решења. Ни војни рок није у потпуности замрзнут.

ОЧУВАЋЕМО СТАНДАРД ВОЈНИКА Може ли држава више да учини за побољшање стандарда припадника ВС? Хоће ли у скорије време бити повећања плата, бољих услова рада, решавања стамбених питања? – Припадници ВС добро знају какве су економске прилике у нашој земљи. Знамо да је тешко очекивати значајније повећање плата и подизање стандарда професионалних војника, подофицира, официра и цивилних лица, али један од наших приоритета је да очувамо стандард на нивоу на коме је сада.

Влада припрема план уштеда у јавном сектору. Да ли ће тиме бити обухваћени и запослени у систему одбране?

– Просечна плата запослених у систему одбране износи 44.154 динара и за 5,4 одсто је нижа од априлске просечне зараде у Републици. Војници морају да буду спремни да дају живот у извршавању задатака у рату, не могу да бирају место службовања, имају прекоманде, вежбе на терну, а извесна права су им ограничена... Зато не треба замрзавати или смањивати плате запослених у ВС. То не значи да Војска неће ни на који начин допринети уштедама. Од јануара до маја, потрошили смо осам одсто мање у односу на исти период лане. Реорганизовали смо обуку, а највишпе смо уштедели на енергентима, гориву, транспорту... Није проблем што нас је ове године ребаланс буџета лишио неких улагања у опремање. Проблем је што две деценије није улагано у значајније опремање војске, иако је било могућности.

Раде ДРАГОВИЋ
Данијела МИЛИНКОВИЋ