Концепт оперативних способности – евалуација и извештавање (OCC E&F)

Савремени приступ безбедности и одбрани мења традиционалну улогу војске, која поред своје основне намене да буде оспособљена за извођење широког спектра борбених операција, треба да развија капацитете за учешће у мултинационалним операцијама.

Основна улога војски већег броја земаља на почетку XXI века је учешће у мултинационалним операцијама превенције и управљања кризама или послеконфликтном процесу обезбеђења и изградње мира и безбедности, који се могу одвијати у националним и међународним оквирима.

Прoгрaм Пaртнeрствo зa мир пoтпунo je усмeрeн нa прaктичнe oбликe сaрaдњe, у кojимa сe пaртнeрскe држaвe oпрeдeљуjу зa aктивнoсти, у склaду сa сoпствeним приoритeтимa. Сaрaдњa у oквиру Пaртнeрствa зa мир спрoвoди сe нa oнoм нивoу и oнoм брзинoм кojу сaмoстaлнo oдрeђуje свaкa пaртнeрскa држaвa. Облици и значаји сарадње подељени су у четири нивоа, од којих у „вишем нивоу” припада Концепт оперативних способности.

Циљеви Партнерства за мир за Републику Србију израђени су на основу Министарског упутства, а у складу са Презентационим документом који је Република Србија доставила НATO-у током 2008. године. Њихово тежиште је усмерено ка развоју интероперабилности, оперативних способности за потребе операција Партнерства за мир под вођством НATO-а, способности које су потребне за реаговање на ризике услед ширења оружја за масовно уништавање и за одбрану од тероризма.

Интероперабилност и оперативне способности декларисаних јединица Војске Србије достиже се имплементацијом циљева партнерства:

„Оцењивање и сертификација способности“,
„Допринос у виду борбене јединице“ и
„Допринос у виду јединице борбене подршке“.

Концепт оперативних способности – евалуација и извештавање (Operational Capabilities Concept – Evaluation & Feedback), (у даљем тексту: Концепт оперативних способности), је програм или практични алат којим се изграђује, достиже и верификује интероперабилност и оперативна способност декларисаних јединица за учешће у НАТО вођеним операцијама одговора на кризу (CRO) и другим операцијама. Одлука да се започне са израдом Концепта оперативних способности – евалуација и извештавање (OCC E&F) донета је на самиту НАТО-а у Вашингтону 1999. године.

Концепт оперативних способности је отворен за земље чланице НАТО-а, Програма Партнерство за мир, Медитеранског дијалога и Истамбулске иницијативе за сарадњу и друге партнере широм света.

Формално-правни приступ НАТО концепту оперативних способности заснива се на независној и слободној вољи, као и опредељеним амбицијама партнерске земље, а основни услов представља декларисање једне или више јединица у „базен снага“ Концепта оперативних способности.

Од 15 земаља чланица Програма Партнерство за мир које су прихватиле Концепт оперативних способности до сада је укупно декларисано 90 јединица са око 13.000 војника.

Концепт оперативних способности је подељен у два нивоа, кроз које декларисане јединице пролазe у периоду од око четири године до добијања сертификата о борбеној готовости и то:

Ниво 1 – самоевалуација (SEL-1) и НАТО евалуација (NEL-1), који садржи област интероперабилности и
Ниво 2 – самоевалуација (SEL-2) и НАТО евалуација (NEL-2), који садржи област борбене готовости.

На првом нивоу се проверава и оцењује област интероперабилности, која обухвата обуку, усавршавање кадра, организацију, структуру и опрему декларисаних јединица по НАТО листи задатака 3.0 (NTL 3.0).

На другом нивоу се проверава и оцењује област борбене готовости по НАТО методологији за евалуацију копнених снага (CREVAL) и по стандардима Савезничке команде за операције, након чега је јединица сертификована за учешће у операцијама и извршавање декларисаних мисија и задатака. Рок важности сертификата за учешће у операцијама је 3 године, након чега јединица подлеже новој провери и оцењивању само на НАТО евалуацији (NEL-2).

У „базен снага“ Концепта оперативних способности декларисане су следеће јединице Војске Србије за учешће у мултинационалним операцијама:

једна моторизована пешадијска чета,
два вода војне полиције,
два вода атомско-биолошко-хемијске одбране (АБХО) и
једна инжињеријска чета опште подршке.

Предности приступања Војске Србије Концепту оперативних способности одликују се користима које има Војска Србије, а самим тим и Република Србија, од којих су најзначајнији:

Концепт представља уређену основу и платформу за доградњу, ревизију и прилагођавање националних доктрина, тактика, упутстава и правила за јединице које се припремају за учешће у операцијама Европске уније, Уједињених нација и у НАТО вођеним мултинационалним операцијама,
Практичан механизам за изградњу, одржавање и сертификацију интероперабилности и оперативних способности декларисаних јединица за учешће у мултинационалним операцијама у складу са НАТО стандардима, које признаје Европска унија и Уједињене нације,
Омогућен отворен приступ НАТО публикацијама, стандардима, процедурама и „наученим лекцијама“ из савремених мултинационалних операција,
Пружање могућности за постављање националних штабних официра и подофицира за рад у НАТО командама,
Учешће декларисаних јединица у билатералним, мултилатералним и НАТО кооперативним вежбама и вежбама партнерских земаља,
Учешће официра и подофицира на курсевима за евалуаторе Концепта оперативних способности у партнерским земљама и у НАТО школама и
Широка основа за унапређење партнерства и сарадње са земаљама чланицама Програма Партнерство за мир и НАТО Концепта оперативних способности.

Полазећи од дефиниције оперативних способности, да оне представљају могућност Војске Србије или њених делова да у предвиђеном времену и под одређеним стандардима и условима остварују жељене оперативне ефекте комбинацијом снага, средстава и начина извршења задатака, може се закључити да је Концепт оперативних способности могуће употребити као практичан алат за достизање оптималне организационе структуре, система обуке и командовања, опремљености и оспособљености декларисаних јединица и развоја интероперабилности и оперативних способности декларисаних јединица Војске Србије за учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету.