Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“

Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“ је установа Војске Србије у саставу РВ и ПВО која је намењена за ремонт, оправке и испитивање ваздухоплова, склопова ваздухоплова, ваздухопловног наоружања, земаљских навигационих средстава, средстава противваздухопловне одбране и земаљских средстава за опслуживање ваздухоплова.

Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“
Директор Ваздухопловног завода „Мома Станојловић“, пуковник Славиша Павловић
- Сектор за ремонт ваздухоплова
- Сектор за ремонт средстава ПВО и МТС
- Сектор за производњу
- Сектор за контролу квалитета
- Сектор за логистику и набавке
- Сектор за оперативне послове

Такође, Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“ врши производњу резервних делова, склопова и средстава наоружања и војне опреме, развој и истраживање у погледу освајања ремонта и производње резервних делова и обавља послове из области метролошке делатности.

Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“ у свом саставу има Сектор за ремонт ваздухоплова, Сектор производње, Сектор за ремонт средстава ПВО и материјално-техничких средстава, Сектор контроле квалитета, Сектор за логистику и набавке и Сектор за оперативне послове.

Директор Ваздухопловног завода „Мома Станојловић“ је пуковник Славиша Павловић.

Задаци ВЗ „Мома Станојловић“

Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“ реализује:

ремонт наоружања и војне опреме,
удржавање континуитета логистичке подршке,
стратешке циљеве који се односе на проширење ремонтних и производних капацитета завода,
одржавање ваздухоплова по „Део 145“ прописима, у складу са овлашћењем Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије,
имплементацију стандарда SRPS ISO/IEC 17025:2005 у раду метролошке лабораторије,
одржавање сертификованог система менаџмента квалитетом SRPS ISО 9001:2008,
ревитализацију инфраструктуре Завода и оспособљавање технолошких линија за које Завод има освојене технологије,
планирање, организовање и спровођење мера безбедности и здравља на раду.

Традиције ВЗ „Мома Станојловић“

Корени Ваздухопловног завода „Мома Станојловић“ сежу до 1916. године, када судбински догађаји одводе српску војску на грчко острво Крф. Због савезничких потреба, на месту где је био смештен француски аероплански парк у Солуну, формирана је Аеропланска ескадра са Аеропланским депоом, у чијем саставу се нашла и Аеропланска радионица. Убрзо затим, 18. јуна исте године, људство Аеропланске радионице враћа се из Солуна у Микру и ту самостално започиње радове на оправци и ремонту ваздухопловнотехничког материјала. Од тог периода бележи се почетак историје Завода, као и први кораци пионирског развоја радионице.

Дан Завода званично се обележава 1. јула. Тог дана 1916. године, наредбом штаба Врховне команде, формирана је Аеропланска радионица на аеродрому Микра крај Солуна.

Развојни пут и пресељење радионице у домовину праћено је бурним променама. Због тешких историјских прилика, ради опстанка и очувања већ успешне традиције, аеропланска радионица је често мењала називе и локације, али не и добар углед код француских савезника, који су и сами поверавали своје авионе нашим стручњацима.

Упркос великој жељи да се одржи континуитет у развоју војне ндустрије Други светски рат затвара писту земунског аеродрома, али већ 1949. године традиција наше војне индустрије креће узлазном путањом и Аеропланска радионица постаје лидер у ремонту ваздухоплова и ваздухопловне опреме, препознатљива по имену Ваздухопловнотехнички ремонтни завод „Јастреб“.

Његовим удруживањем (1973. године) са сродним ремонтним заводом „Мома Станојловић“ из Кнежевца, који је био синоним за ремонт ваздухопловних мотора, настаје Ваздухополовнотехнички ремонтни завод „Београд“, са седиштем у Батајници, где овај индустријски гигант од 1976. године налази своје коначно уточиште као Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“.

Вековна традиција Завода подржана је аргументом да је кроз његов ремонтни погон прошло око 1.200 ваздухоплова (44 типа) и више од 10.000 ваздухопловних мотора (26 типова), као и чињеницом да је војно и цивилно ваздухопловство у то време користило око 9.000 ваздухоплова у око 750 различитих типова, од којих је 247 типова било домаће конструкције или израде.

Ваздухоловну војну индустрију Србије су осим Завода сачињавале фабрике авиона, хидроавиона и једрилица „Икарус“, „Рогожарски“, „Змај“, „Краљево“, „Утва“, „Албатрос“, касније и „Вршац“.