333. инжињеријски батаљон

333. инжињеријски батаљон је намењен, опремљен и оспособљен за извођење противинжињеријских дејстава у области ваздухопловних операција и операција ПВО за потребе команди, јединица и установа РВ и ПВО.

У саставу 333. инжињеријског батаљона су команда, командни вод, инжињеријска чета, чета за утврђивање, вод за разминирање и уништавање неексплодираних убојних средстава и логистички вод. Стациониран je у гарнизону Панчево.

Командант 333. инжињеријског батаљона је потпуковник Душко Цвијановић.

Задаци 333. инжињеријског батаљона

Задаци 333. инжињеријског батаљона су:

израда фортификацијских и минско-експлозивних препреке за непосредну заштиту аеродрома, ватрених положаја ракетних јединица за ПВД (ВП РЈ ПВД), ракетних положаја јединица ваздушног осматрања и јављања (РП ВОЈ), командних места и рејона размештаја јединица РВ и ПВО,
противдесантно запречавање аеродромских просторија,
одржавање и оправка полетно-слетних стаза, стаза за вожење, стајанки и других маневарских површина на аеродромима, и уређење слетишта за хелихоптере,
изградња, оправка и одржавање прилазних и унутрашњих путева на ватреним положајима ракетних јединица за ПВД и ракетним положајима јединица ваздушног осматарања и јављања,
отклањање последица дејстава по оперативним површинама аеродрома (оправка кратера и других оштећења),
инжињеријско уређење положаја јединица за одбрану аеродрома, командних места, ВП РЈ ПВД и РП ВОЈ са унутрашњом инфраструктуром,
изградња објеката за заштиту људства, борбених и неборбених возила и осталих техничких покретних ствари и објеката за заштиту и уређење простора за наоружавање ваздухоплова,
помоћ цивилним властима у отклањању последица елементарних непогода.

Традиције 333. инжињеријског батаљона

333. инжињеријски батаљон формиран је у марту 1947. године на аеродрому „Церкље“ (данашња Словенија), иако му је као гарнизон формирања било одређено Панчево.

Одмах након формирања батаљон је пребазиран у гарнизон Тузла, где је остао до 1955. године. Први значајнији задатак на коме је ангажован батаљон била је израда травнате полетно-слетне стазе, у оквиру прве вежбе Југословенске армије, на подручју Кнића.

У периоду од 1955. до 1958. године, батаљон је извршавао наменске задатке на изградњи аеродрома Лесковац и Ниш, а до 1962. године задатке на изградњи аеродрома у гарнизону Тузла.

У току 1962. године батаљон је премештен у гарнизон Краљево и ангажован је на изградњи аеродрома Лађевци. Изградња аеродрома Лађевци завршена је 1966. године, када је батаљон премештен у гарнизон Бела Црква где је остао до 1968. године.

Батаљон је 1968. године премештен у гарнизон Панчево, где се налази и данас.

У својој историји 333. инжињеријски батаљон је учествовао у изградњи свих војних аеродрома. У почетку је тежишно радио травнате полетно-слетне стазе и полетно-слетне стазе са бетонским застором (аеродроми Дивци, Залужани, Батајница, Земуник, Лесковац, Ниш, Тузла и Лађевци).

Увођењем постројења за производњу и уградњу асфалта у формацију батаљона, започело је „пресвлачење“ до тада изграђених полетно-слетних стаза асфалтним застором и изградња нових аеродрома са асфалтним полетно-слетним стазама.

У овој фази батаљон је ангажован на аеродромима Иванград, Сјеница, Церкље, Бихаћ, Поникве, Голубовци, Приштина, Удбине, Петровац, Лађевци, Мостар, Вараждин, Маховљани, Батајница и Ниш.

Паралелно са овим задацима батаљон је изводио радове на изградњи травнатих полетно-слетних стаза на аеродромима Гламоч, Ново Место, Трстеник, Поникве и Зрењанин.

У периоду од 1979. до 1989. године батаљон је био ангажован на припреми за рушење свих војних и цивилних аеродрома на територији бивше СФРЈ (осим аеродорма Бутмир – због припрема и одржавања Зимских олимпијских игара).

Од 1990. године батаљон је ангажован на изградњи објеката инфраструктуре за потребе ракетних и радарских јединица у систему ПВО, изградњи путева, санацији травнатих полетно-слетних стаза, санацији скијашких стаза, као и на пружању услуга субјектима изван Војске Србије и Министарства одбране.