Историјат Војске Србије

• Прва генерација жена с дипломом Војне академије

    10.09.2011

  

  У чин потпоручника Војске Србије, 10. септембра 2011. године промовисано је 19 кадеткиња. То је прва генерација жена с дипломом Војне академије.
• 15.02.2010    

  Oбуставa обавезе служења војног рока

  

  Народна скупштина Републике Србије донела Одлуку о обустави обавезе служења војног рока, која је ступила на снагу 1. јануара 2011. године.
• Формирана Војска Србије

    08.06.2006

  

  Уредбом Народне скупштине Репблике Србије, 8. јуна 2006. године званично је формирана Војска Србије.
• 04.02.2003    

  Војска Србије и Црне Горе

  

  Формирањем државне заједнице Србије и Црне Горе, 4. фебруара 2003. године, настала је Војска Србије и Црне Горе.
• Војска Југославије

    20.05.1992

  

  Војска Југославије је као оружана сила СР Југославије проглашена 20. маја 1992. године.
• 14.09.1955    

  Формирана војна полиција у ЈНА

  

  Наређењем врховног команданта оружаних снага ФНРЈ, 14. септембра 1955. године формирана је војна полиција у Југословенској народној армији.
• Југословенска народна армија

    22.12.1951

  

  Југословенска армија је 22. децембра 1951. године преименована у Југословенску народну армију.
• 14.11.1948    

  Одељење за филмове Југословенске армије

  

  Одељење за филмове Југословенске армије, претеча данашњег Војнофилмског центра „Застава филм“, формирано је 14. новембра 1948. године.
• Прва јединица за радио-извиђање и противелектронска дејства

    11.11.1946

  

  У Нишу је 11. новембра 1946. године формирана прва јединица за радио-извиђање и противелектронска дејства.
• 01.03.1945    

  Југословенска армија

  

  Одлуком врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Југославије Јосипа Броза Тита, 1. марта 1945. године, Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије реорганизовани су и преименовани у Југословенску армију.
• Формирана Народноослободилачка војска Југославије

    1942.

  

  Новембра 1942. године од Добровољачке војске и партизансих одреда је формирана Народноослободилачка војска Југославије.
• 1942.    

  Добровољачка војска

  

  Јануара 1942. године, поред дотадашњих партизанских одреда, у оквиру Народноослободилачког покрета Југославије створена је и Добровољачка војска.
• Формирна прва партизанска бригада

    21.12.1941

  

  Прва пролетерска ударна бригада — прва партизанска бригада формирна је 21. децембра 1941. године.
• 31.10.1941    

  Прво дејствовање тенкова

  

  У току борбе за ослобађање Краљева, 31. октобра 1941. године, први пут је дејствовао устанички вод од два тенка.
• Формирани први партизански одреди

    27.06.1941

  

  Први партизански одреди у Другом светском рату формирани су 27. јуна 1941. године.
• 12.04.1941    

  Потонуће монитора „Драва“

  

  У 8 часова 12. априла 1941. године, након готово получасовне борбе са ескадрилом немачких „штука“, на 1287. пловном километру Дунава, у близни данашњег места Челарево, бранећи небо над отаџбином и погођен са преко 30 бомби, потопљен је монитор „Драва“. Командант монитора поручник бојног брода прве класе Александар Берић, извршио је часно своју командантску дужност и завет да неће дозволити да брод падне у руке окупатора. Поздрављајући државну заставу, Берић је заједно са својим бродом и целокупном посадом потонуо на дно Дунава.
• Априлски рат

    1941.

  

  Априлски рат (6–17. априла 1941) је назив за немачку инвазију на Краљевину Југославију, која означава почетак Другог светског рата на територији Југославије. Рат је завршен капитулацијом, окупацијом и поделом Југославије. Остаће као светли примери подвизи пилота и противавионаца ратног ваздухопловства и посаде монитора „Драва“, који су се херојски супротставили далеко надмоћнијем непријатељу.
• 28.09.1932    

  Формирање Барутанског батаљона

  

  Hа основу Уредбе министра војске и морнарице Краљевине Југославије, у Крушевцу је почело формирање Барутанског батаљона у оквиру Завода „Обилићево“. То је била прва регуларна јединица противхемијске заштите.
• Oснована метеоролошка секција Прве ваздухопловне команде

    01.11.1923

  У Петроварадину основана метеоролошка секција Прве ваздухопловне команде. Задатак секције био је да се стара о организацији ваздухопловне метеоролошке службе и попуни људством и опремом.
• 01.12.1918    

  Проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

  

  У нову државу Србија је уложила своју државност и своју војску, која је изашла из рата као победник и призната као цењени савезник. Војска нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије била је мултиетничка и мултиконфесионална и носилац идеје југословенског интегрализма. Имајући за собом победнички капитал из рата, српски официри били су на главним позицијама у копненој војсци и ратном ваздухопловству, док је у ратној морнарици највише било официра из бивше аустроугарске војске.
• Ослобођен Београд у Првом светском рату

    01.11.1918

  

  Прва српска армија под командом генерала Петра Бојовића, којег је на челу начелника штаба Врховне команде заменио војвода Живојин Мишић, ослободила је Београд 1. новембра 1918. године.
• 14.09.1918    

  Пробој Солунског фронта

  

  Српска војска је током пробоја Солунског фронта, који је почео у зору 14. септембра 1918. године, одиграла пресудну улогу. Након пробоја фронта, српска војска је несмањеном жестином наставила напредовање ради ослобођења Србије.
• Веза постала самосталан род војске

    20.09.1916

  

  На предлог министра војног, престолонаследник Александар Карађорђевић одобрио је Уредбу о војном телеграфу, на основу које су јединице везе издвојене из састава рода инжињерије, прерасле у јединице ранга батаљон/пук, чиме је веза постала самосталан род војске.
• 1916.    

  Битка на Кајмакчалану

  

  Битка на Кајмакчалану, септембар 1916.
• Реорганизација српске војске

    1916.

  

  Током боравка у Грчкој, најпре на острву Крф од јануара до маја 1916. године, а затим на полуострву Халкидики, српска војска је реорганизована и укључена у савезничке операције на Солунском фронту. Реорганизација српске војске, на коју се Врховна команда због великих губитака одлучила 27. фебруара 1916. године, завршена је 26. априла исте године.
• 1915.    

  Повлачење преко Албаније

  

  Након напада немако-аустроугарске офанзиве и напада бугарске војске, 25. новембра 1915. године Влада и Врховна команда донеле одлуку за повлачење преко Албаније.
• Прво обарање непријатељског авиона

    30.09.1915

  

  Артиљерац Радомир Рака Љутовац је 30. септембра 1915. године ватром из модификованог пољског топа оборио немачки авион који је учествовао у бомбардовању Крагујевца. Било је то прво обарање непријатељског авиона противавионским топом у Србији.
• 06.08.1915    

  Поринут први српски речни ратни брод „Јадар“

  

  На Чукарици код Београда, 6. августа 1915. године, поринут је први српски речни ратни брод „Јадар“, чиме је званично отпочело формирање српске речне флотиле.
• Колубарска битка

    1914.

  

  Колубарска битка (16. новембар – 15. децембар 1914). Највећа победа у историји српске војске.
• 1914.    

  Битка на Дрини

  

  Битка на Дрини (септембар–октобар 1914).
• Церка битка

    1914.

  

  Церка битка (12–24. август 1914) — прва савезничка победа у Првом светском рату.
• 28.07.1914    

  Аустроугарска објавила рат Србији

  

  Аустроугарска је 28. јула 1914. године објавила рат Србији, чиме је отпочео Први светски рат.
• Други балкански рат

    1913.

  

  Други балкански рат 1913. Расцеп међу балканским савезницима довео је до Другог балканског рата у коме је српска војска остварила пресудну победу над Бугарском у Брегалничкој бици (30. јун – 9. јул 1913).
• 24.12.1912    

  Формирањe Ваздухопловне команде

  

  На основу Одлуке српског Војног министарства и Главног ђенералштаба, војвода Радомир Путник је, 24. децембра 1912. године, донео Решење о формирању Ваздухопловне команде са седиштем у Нишу. У састав команде ушли су Аеропланско и Балонско одељење, Водоничка централа и Голубија пошта (сви сегменти тадашњег ваздухопловства). У то време Србија је била једна од 15 земаља у свету која је имала војно ваздухопловство и једна међу првих 5 земаља у свету која је — током опсаде Скадра 1913. године — употребила ваздухоплове у борбеним дејствима.
• Први балкански рат

    1912.

  

  Први балкански рат 1912. У Првом балканском рату остварене су значајне победе код Куманова (23–24. октобра) и Битоља (16–18. новембра) 1912. године. У савезу са балканским државама Србија је остварила значајно територијално проширење на југу, на простор Косова и Метохије и Македоније.
• 15.09.1908    

  Указ о формирању саобраћајне службе

  

  Краљ Петар I Карађорђевић је Указ о формирању саобраћајне службе издао 15. септембра 1908. године.
• Формиран „Београдски војни оркестар“

    26.09.1899

  

  У Београду је 26. септембра 1899. године формирана војна музика под називом „Београдски војни оркестар“.
• 1885.    

  Рат са Бугарском

  

  Рат са Бугарском 1885. године. И поред неуспеха, краљ Милан је извршио даље организовање војске с циљем њене модернизације по европским мерилима и школовањем кадра у иностранству.
• Формација целокупне војске

    31.01.1883

  

  На основу Закона о устројству војске из 1883. уведена је 31. јануара исте године Формација целокупне војске. Србија је подељена на пет дивизијских области: Тимочку, Моравску, Дринску, Дунавску и Шумадијску. У миру су све јединице команде и установе сачињавале стални кадар, који је служио као школа кроз коју су пролазили сви способни грађани ради припреме за војну службу у рату.
• 15.01.1883    

  Уведен мешовити систем стајаће и народне војске

  

  Законом о устројству војске, који је обнародован 15. јануара 1883. године, уместо стајаће и народне војске уведен је мешовити систем, односно, стални кадар који се у ратном стању попуњавао резервом. На овај начин Србија се изједначила са већином европских земаља које су већ имале општу војну обавезу и службу у кадру.
• Почео да излази Службени војни лист

    1880.

  

  Децембра 1880. почео је да излази Службени војни лист.
• 1880.    

  Артиљеријска школа прерасла у Војну академију

  

  Јануара 1880. године одобрен је Закон о устројству Војне академије, чиме је Артиљеријска школа прерасла у Војну академију.
• Покренут лист „Ратник“

    1879.

  

  Јануара 1879. покренут је „Ратник“, лист за војне науке, новости и књижевност.
• 22.08.1878    

  Указ о оснивању Војног музеја

  

  Кнез Милан је 22. августа 1878. године донео указ о оснивању Војног музеја.
• Берлински конгрес

    1878.

  

  Србија је на Берлинском конгресу 1878. године међународно призната као држава, чиме се уобличио пут њене државотворности који је покренут Првим српским устанком.
• 05.02.1876    

  Формиран Главни ђенералштаб

  

  Главни ђенералштаб је формиран 5. фебруара 1876. године.
• Ратови са Османским царством

    1876.

  

  Ратови са Османским царством 1876–1878. године донели су државно проширење. У овим ратовима увидели су се недостаци народне војске што је био разлог за нове реформе с циљем модернизације државе и друштва, а тиме и војске.
• 06.11.1865    

  Уведен род инжињерије

  

  У Кнежевини Србији је 6. новембра 1865. године донет Закон о измени и допуни Закона о уређивању војске из 1864. године, којим су понтонири и пионири издвојени из артиљерије у посебан род – род инжињерије.
• Закон о устројству народне војске

    17.08.1861

  

  Закон о устројству народне војске донет је 17. августа 1861. године. Стварање народне војске сматра се једним од највећих достигнућа владавине кнеза Михаила.
• 18.03.1850    

  Артиљеријска школа

  

  У Београду је 18. марта 1850. образована Артиљеријска школа.
• Уведена коњица као нови род

    1845.

  

  Јануара 1845. године издато ново Устроение гарнизоног војинства и уведена коњица као нови род.
• 02.03.1844    

  Централна болница Војске Кнежевине Србије

  

  Централна болница Војске Кнежевине Србије формирана је 2. марта 1844.
• Први војни закон

    1839.

  

  Први војни закон, Устроение гарнизоне воиске, донет је 1839. године.
• 1835.    

  Сретењски устав

  

  Сретењски устав, који је донет 1835. године, садржао је основе првог уређења српске војске.
• Војска подељена по формацији

    1833.

  

  Војска сталног кадра је 1833. године подељена по формацији.
• 1832.    

  Формирана Коњичка гарда

  

  Коњичка гарда је формирана 1832. године при Двору у Крагујевцу. У истом периоду започета је и изградња прве касарне у Крагујевцу.
• Формирана Гвардија

    1830.

  Нахијске старешине су на Ђурђевдан 1830. године одабрале младиће по посебним критеријумима и послале их на обуку у Пожаревац. Кнез Милош их је узео за своје лично обезбеђење и назвао их Гвардија.
• 1825.    

  Уписни пандури — солдати

  

  Кнез Милош је 1825, ради сопствене сигурности, регрутовао око 1.000 младића и саставио дванаест чета. Прикривао их је од Турака називајући их до 1826. године „уписним пандурима“, а од 1827. „солдатима”.
• Други српски устанак

    23.04.1815

  

  На Цвети 23. априла 1815. године подигнут је Други српски устанак, који представља историјску прекрeтницу у стварању модерне српске државе и војске, због чега се од 2012. године обележава као Дан Војске Србије.
• 15.02.1804    

  Први српски устанак

  

  Почеци развоја модерне српске војске везују се за војно организовање током Првог српског устанка (1804–1813). Међутим, први Војни устав из 1813. године није ступио на снагу због слома устанка.