Дом гарде

Здање Гардијског дома подигнуто је још 1926. године по пројекту непознатог аутора, мада га неки аутори приписују руском инжењеру и архитекти Хрисанифу Виноградову. Здање је отворено исте године на Ђурђевдан. Ентеријер Гардијског дома је био раскошно уређен, а сликар Јован Бијелић израдио је циклус од седам композиција, којих данас више нема.

На спрату Гардијског дома налази се Свечана сала, посебно уређена и декорисана за одигравање официрских балова. У оквиру сале налазили су се салони краљице и краља. На  супротном зиду од улаза налазио се портрет великог формата краља Александра Првог Карађорђевића у гардијској униформи и на белом коњу, који је израдио француски сликар Жорж Скот.

Исти, али мањи портрет краља налази се у Белом двору, који је раније стајао у спаваћој соби краља Петра Другог Карађорђевића. Са леве и десне стране великог портрета у Великој сали стајали су портрети краља и краљице. На централном делу Велике сале доминирао је велики венецијански лустер, који је након Другог светског рата пронађен у Бугарској и враћен на своје место. Нажалост, током бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године од последица детонације у непосредној близини Гардијског дома, лустер је пао и у већој мери је оштећен. Данас на његовом месту стоји други кристални лустер.

У склопу Гардијског дома, у његовој непосредној близини, налазили су се помоћни објекти у којима су радили кувари, конобари, фризери, бербери, као и остало помоћно људство. Нешто касније, у кругу помоћних објеката изграђена је стаклена башта у коју су се одлагале палме Гардијског парка непосредно пред зиму. Стаклена башта функционисала је до периода после Другог светског рата.

Круг Гардијског дома са помоћним објектима био је ограђен зиданом оградом на чијим су пролазима стајале зидане стражарске кућице. Изградњом Летње дворане, нешто касније, један део помоћних објеката је уклоњен, а у периоду након Другог светског рата, сви помоћни објекти су уклоњени због изградње анекс-сале. Председник Гардијског дома био је коњички пуковник Ратко Ракетић, који је касније постао и командант Краљеве Гарде.

У самој близини Гардијског дома, тачније преко пута, подигнут је још један репрезентативни објекат, Штаб команде Краљеве Гарде.  У том здању био је смештен руководећи кадар Краљеве Гарде. Овај објекат ни данас није променио своју првобитну намену, а у њему су биле смештене и друге команде јединица Југословенске народне армије, и данас Војске Србије.

Такође, у току Другог светског рата, немачки окупатори су у њој сместили једну од команди јединица Вермахта. Иза здања Штаба команде Краљеве Гарде налазе се и два помоћна објекта, поред којих се налази један сазидани извор воде. Уз сам извор изграђена је једна омања фонтана у којој данас живе украсне рибе. До данашњих дана ова два здања нису променила свој првобитни изглед, дајући данашњој касарни Топчидер препознатљив аутентични облик некадашњег Гардијског комплекса из оног времена. 

Дом гарде се налази у саставу Репрезентативних објеката Гарде. Првенствено се користи за одржавање свечаности, пријема, музичких концерата, предавања, обуке и састанака, а у слободним терминима даје се у закуп. У саставу Дома Гарде налазе се: