Цивилно-војна сарадња у Војсци Србије
Пратећи промене у оперативном окружењу и пројектујући своје способности за прилагођавање новим безбедносним и војним изазовима, Војска Србије развија функцију цивилно-војне сарадње ради пружања подршке командовању.
За разлику од већине оружаних снага развијених земаља, које цивилно-војну сарадњу примењују само у мултинационалним операцијама, Војска Србије је дефинисала функцију цивилно-војне сарадње ради примене у свe три мисије, које су дефинисане Стратегијом одбране Републике Србије. То значи да се функција не односи само на активности током учешћа у изградњи и очувању мира у региону и свету, већ и на активности цивилно-војне сарадње у служби одбране државе од оружаног угрожавања споља, као и на активности подршке цивилним властима у супротстављању претњама безбедности.
Вероватноћа успеха војне операције значајно се увећава уколико су усклађени војни циљеви у операцији са циљевима друштвене заједнице на чијој територији се изводи операција. Услови у којима Војска изводи своје активности за њу представљају оперативно окружење. Ради планирања употребе војних снага у операцији, старешине за цивилно-војну сарадњу предлажу активности из своје надлежности, на основу праћења услова и процене чинилаца цивилног окружења: становништва, органа власти, привредних субјеката, међународних организација, невладиних организација, религијских организација и покрета.
Цивилно-војна сарадња подразумева сарадњу и координацију заједничког ангажовања између војних снага и чинилаца цивилног окружења, којом се на одређеном простору и планираним ресурсима доприноси извршењу мисије јединице у миру, ванредном и ратном стању.
Цивилно-војна сарадња се остварује реализацијом њених основних садржаја: успостављањем и одржавањем цивилно-војне везе, подршком командовању и подршком оперативном окружењу.
Успостављање и одржавање цивилно-војне везе је садржај ЦВС којим се остварује контакт представника војних снага и представника чинилаца цивилног окружења. Органи ЦВС успостављају и одржавају цивилно-војне везе са свим чиниоцима цивилног окружења који су од интереса за извршење у додељеној зони операције/мисије или на територији функционалне надлежности. Успех у успостављању и одржавању цивилно-војне везе постиже се и адекватним и благовременим информисањем јавности о реализацији ЦВС и постигнутим резултатима у овој области. У мултинационалним операцијама успешно успостављена цивилно-војна веза је основ и за придобијање поверења и подршке становништва и разних организација које делују у зони операције. Правилно развијена цивилно-војна веза основни је предуслов успеха ЦВС у свим операцијама и пружа основ за реализацију друга два садржаја цивилно-војне сарадње.
Подршка командовању остварује се кроз (1) процену оперативног окружења по елементима цивилно-војне сарадње и предлагање ангажовања ресурса Војске за активности реализације цивилно-војне сарадње у зони одговорности јединице и (2) координацију заједничког ангажовања са чиниоцима цивилног окружења ради коришћења обострано расположивих ресурса. Координација ангажовања цивилних и војних ресурса омогућава смањење прекомерне и непланиране употребе војних ресурса.
Подршка чиниоцима цивилног окружења представља ангажовање капацитета Војске за потребе чиниоца цивилног окружења у условима када друге снаге и средства система заштите и спасавања нису довољни за заштиту и спасавање људи, материјалних и културних добара и животне средине од катастрофа изазваних утицајем елементарних непогода и других несрећа и у другим ситуацијама када постоји потреба за ангажовањем капацитета Војске, о чему се доноси одлука у складу са надлежностима. Пружање подршке цивилном окружењу најчешће се реализује на захтев чинилаца цивилног окружења. Иницијатори подршке могу бити команде и јединице Војске у складу са својим плановима и могућностима. Реализују је јединице самостално или у сарадњи са другим структурама друштва. У пружању подршке чиниоцима цивилног окружења ангажују се различити војни ресурси: информације, људски и материјални ресурси, капцитети за обуку, експертизe војних стручњака у разним областима и други ресурси у складу са конкретном активносшћу ЦВС. У мултинационалним операцијама ова подршка се реализује најчешће у оквиру пројеката ЦВС јединице или припадника Војске Србије који извршавају мисију и као активност ЦВС коју реализују наменске снаге за реализацију садржаја ЦВС (лекари, ветеринари, инжињерци и други специјалисти који реализују активности у име припадника ВС, за потребе мисије).
Цивилно-војна сарадња у Војсци Србије организује се на стратегијском, оперативном и тактичком нивоу до нивоа бригаде. Зависно од задатака јединица и врсте операције коју Војска изводи, ЦВС се може организовати и на нивоу батаљона.
Узимајући у обзир страна искуства и сопствене околности, по увођењу функције „цивилно-војна сарадња“ у Војску Србије, као модел практичне примене цивилно-војне сарадње у свакодневни живот и рад Војске Србије, пројектован је и у пракси заживео рад Канцеларије за цивилно-војну сарадњу.
Овај назив је у потпуности компатибилан CIMIC центру, присутном у пракси савремених војски при реализацији ЦВС у мултинационалним операцијама, али пошто се ради о формирању таквог центра на територији сопствене државе, што представља куриозитет у дотадашњем поимању ЦВС, онда се сматрало да је примереније да се назове Канцеларија за цивилно-војну сарадњу.
Вишегодишње непрекидно присуство припадника Војске Србије на положајима у Копненој зони безбедности, мултиетничка и мултинационална заступљеност становништва, присуство невладиних и владиних међународних и државних организација, као и присуство снага Кфорa, био је опредељујући фактор за пројекат Канцеларије за цивилно-војну сарадњу. Овакво окружење пружа реалне услове за рад органа цивилно-војне сарадње.
Уз помоћ влада Норвешке и Холандије, 12. јула 2007. године отпочела је са радом Канцеларија за цивилно-војну сарадњу у Четвртој бригади Копнене војске, у гарнизону Врање. Тако је створена могућност свакодневне практичне примене знања стечених на курсевима, вежбама и другим усавршавањима у земљи и иностранству у раду органа цивилно-војне сарадње на терену.
Канцеларија је постала главно место сарадње, координације, разговора и размене информација са цивилима. То је допринело успостављању приснијег односа између војске и цивилног сектора и изградњи међусобног поверења. Поред Канцеларије за цивилно-војну сарадњу у Врању, која представља модел центра за цивилно-војну сарадњу који се налази у касарни, у Краљеву је 9. септембра 2008. године формирана и тзв. Канцеларија за цивилно-војну сарадњу на „отвореном“, која представља модел центра за цивилно-војну сарадњу који се налази ван касарне, какви су у начелу CIMIC центри (Civil-military cooperation) које формирају савремене војске при својим мисијама у мултинационалним операцијама.
Канцеларије за цивилно-војну сарадњу на сопственој територији дају веома добре резултате у имплементацији функције цивилно-војне сарадње у командама и јединицама Војске Србије. Оне су уједно и место за обуку официра који су постaвљени или се планирају за постављење на дужности органа ЦВС у Војсци Србије.
Вероватноћа успеха војне операције значајно се увећава уколико су усклађени војни циљеви у операцији са циљевима друштвене заједнице на чијој територији се изводи операција. Услови у којима Војска изводи своје активности за њу представљају оперативно окружење. Ради планирања употребе војних снага у операцији, старешине за цивилно-војну сарадњу предлажу активности из своје надлежности, на основу праћења услова и процене чинилаца цивилног окружења: становништва, органа власти, привредних субјеката, међународних организација, невладиних организација, религијских организација и покрета.
Цивилно-војна сарадња подразумева сарадњу и координацију заједничког ангажовања између војних снага и чинилаца цивилног окружења, којом се на одређеном простору и планираним ресурсима доприноси извршењу мисије јединице у миру, ванредном и ратном стању.
Цивилно-војна сарадња се остварује реализацијом њених основних садржаја: успостављањем и одржавањем цивилно-војне везе, подршком командовању и подршком оперативном окружењу.
Успостављање и одржавање цивилно-војне везе је садржај ЦВС којим се остварује контакт представника војних снага и представника чинилаца цивилног окружења. Органи ЦВС успостављају и одржавају цивилно-војне везе са свим чиниоцима цивилног окружења који су од интереса за извршење у додељеној зони операције/мисије или на територији функционалне надлежности. Успех у успостављању и одржавању цивилно-војне везе постиже се и адекватним и благовременим информисањем јавности о реализацији ЦВС и постигнутим резултатима у овој области. У мултинационалним операцијама успешно успостављена цивилно-војна веза је основ и за придобијање поверења и подршке становништва и разних организација које делују у зони операције. Правилно развијена цивилно-војна веза основни је предуслов успеха ЦВС у свим операцијама и пружа основ за реализацију друга два садржаја цивилно-војне сарадње.
Подршка командовању остварује се кроз (1) процену оперативног окружења по елементима цивилно-војне сарадње и предлагање ангажовања ресурса Војске за активности реализације цивилно-војне сарадње у зони одговорности јединице и (2) координацију заједничког ангажовања са чиниоцима цивилног окружења ради коришћења обострано расположивих ресурса. Координација ангажовања цивилних и војних ресурса омогућава смањење прекомерне и непланиране употребе војних ресурса.
Подршка чиниоцима цивилног окружења представља ангажовање капацитета Војске за потребе чиниоца цивилног окружења у условима када друге снаге и средства система заштите и спасавања нису довољни за заштиту и спасавање људи, материјалних и културних добара и животне средине од катастрофа изазваних утицајем елементарних непогода и других несрећа и у другим ситуацијама када постоји потреба за ангажовањем капацитета Војске, о чему се доноси одлука у складу са надлежностима. Пружање подршке цивилном окружењу најчешће се реализује на захтев чинилаца цивилног окружења. Иницијатори подршке могу бити команде и јединице Војске у складу са својим плановима и могућностима. Реализују је јединице самостално или у сарадњи са другим структурама друштва. У пружању подршке чиниоцима цивилног окружења ангажују се различити војни ресурси: информације, људски и материјални ресурси, капцитети за обуку, експертизe војних стручњака у разним областима и други ресурси у складу са конкретном активносшћу ЦВС. У мултинационалним операцијама ова подршка се реализује најчешће у оквиру пројеката ЦВС јединице или припадника Војске Србије који извршавају мисију и као активност ЦВС коју реализују наменске снаге за реализацију садржаја ЦВС (лекари, ветеринари, инжињерци и други специјалисти који реализују активности у име припадника ВС, за потребе мисије).
Цивилно-војна сарадња у Војсци Србије организује се на стратегијском, оперативном и тактичком нивоу до нивоа бригаде. Зависно од задатака јединица и врсте операције коју Војска изводи, ЦВС се може организовати и на нивоу батаљона.
Канцеларија за цивилно-војну сарадњу
Узимајући у обзир страна искуства и сопствене околности, по увођењу функције „цивилно-војна сарадња“ у Војску Србије, као модел практичне примене цивилно-војне сарадње у свакодневни живот и рад Војске Србије, пројектован је и у пракси заживео рад Канцеларије за цивилно-војну сарадњу.
Овај назив је у потпуности компатибилан CIMIC центру, присутном у пракси савремених војски при реализацији ЦВС у мултинационалним операцијама, али пошто се ради о формирању таквог центра на територији сопствене државе, што представља куриозитет у дотадашњем поимању ЦВС, онда се сматрало да је примереније да се назове Канцеларија за цивилно-војну сарадњу.
Вишегодишње непрекидно присуство припадника Војске Србије на положајима у Копненој зони безбедности, мултиетничка и мултинационална заступљеност становништва, присуство невладиних и владиних међународних и државних организација, као и присуство снага Кфорa, био је опредељујући фактор за пројекат Канцеларије за цивилно-војну сарадњу. Овакво окружење пружа реалне услове за рад органа цивилно-војне сарадње.
Уз помоћ влада Норвешке и Холандије, 12. јула 2007. године отпочела је са радом Канцеларија за цивилно-војну сарадњу у Четвртој бригади Копнене војске, у гарнизону Врање. Тако је створена могућност свакодневне практичне примене знања стечених на курсевима, вежбама и другим усавршавањима у земљи и иностранству у раду органа цивилно-војне сарадње на терену.
Канцеларија је постала главно место сарадње, координације, разговора и размене информација са цивилима. То је допринело успостављању приснијег односа између војске и цивилног сектора и изградњи међусобног поверења. Поред Канцеларије за цивилно-војну сарадњу у Врању, која представља модел центра за цивилно-војну сарадњу који се налази у касарни, у Краљеву је 9. септембра 2008. године формирана и тзв. Канцеларија за цивилно-војну сарадњу на „отвореном“, која представља модел центра за цивилно-војну сарадњу који се налази ван касарне, какви су у начелу CIMIC центри (Civil-military cooperation) које формирају савремене војске при својим мисијама у мултинационалним операцијама.
Канцеларије за цивилно-војну сарадњу на сопственој територији дају веома добре резултате у имплементацији функције цивилно-војне сарадње у командама и јединицама Војске Србије. Оне су уједно и место за обуку официра који су постaвљени или се планирају за постављење на дужности органа ЦВС у Војсци Србије.