Егзерцир Гарде

Први званични приказ увежбаности стројевих радњи – егзерцира реализован је на Ђурђевдан 1924. године на хиподрому „Царева ћуприја“ у Београду, на свечаности поводом обележавања Дана оснивања Гарде и пуковске славе. Тим поводом па све до почетка Другог светског рата егзерцир се традиционално изводио сваке године.

egzercir-garde-vojske-srbije.jpg
У обимном летопису Гарде, забележени су бројни историјски догађаји који су представљали повод за давање војних почасти, спровођење свечаних парада, церемонија и приказа егзерцира.

По завршетку Другог светског рата, током послератних година, Гарда је делила судбину брзих и честих промена формације које је доживљавала војска. Времена за увежбавање и приказ егзерцира као једне комплексне радње, није било па је временом ишчезао из обуке гардијских јединица.

Традиција приказа егзерцира обновљена је и настављена 6. маја 2010. године у Пожаревцу на свечаности поводом обележавања 180 година од формирања Гарде.

Пре почетка учења и увежбавања егзерцира неопходно је испунити неколико предуслова за успешан рад са пушком у месту и у кретању, а то су:
  • да су  војници изузетно добро стројево изграђени,
  • да све стројеве радње изводе правилно, брзо и складно,
  • да су спретни и окретни и
  • да улажу максималан труд и рад за постизање крајњег циља, односно врхунске увежбаности.
Најбитнији услов да би војници могли да изводе овакве радње је да су максимално мотивисани за рад, да желе да буду део гардијског строја.

Увежбавање и извођење радњи при приказу егзерцира изузетно је опасно јер је полуаутоматска пушка 7,62 мм М 59/66, с којом гардисти приказују егзерцир, тешка 4,1 килограм и са расклопљеним ножем дуга 1,32 метра.

Од прославе Дана Војске Србије у Крушевцу 2013. године у извођењу егзерцира учествују и жене.