Војна полиција
Војна полиција је намењена за обављање послова полиције у Министарству одбране и Војсци Србије.

Организацију војне полиције Војске Србије чине органи и јединице војне полиције. Органи војне полиције налазе се у саставима Министарства одбране, Генералштабу Војске Србије, командама и јединицама Војске Србије.
Јединице војне полиције намењене су за обављање извршних послова војне полиције.
Послови војне полиције
Послови које обавља војна полиција дефинисани су одредбама члана 53 Закона о Војсци Србије.
Послови Војне полиције Војске Србије су:
- сузбијање криминалитета,
- контрола и одржавање војног реда и дисциплине,
- обезбеђење најзначајнијих војних објеката, одређених лица, докумената и наоружања,
- регулисање и контрола војног путног саобраћаја
- противтерористичка заштита
- управни послови који се односе на држање и ношење оружја у складу са Законом о Војсци Србије.
На основу Закона о Војсци Србије израђено је више нормативних докумената којима је регулисан рад војне полиције, од којих су најзначајнији Уредба о овлашћењима, изгледу, коришћењу и уништењу службене легитимације и значке овлашћених службених лица војне полиције и Правилник о овлашћеним службеним лицима и начину примене овлашћења и обављања послова и задатака војне полиције. Као и за остале јединице Војске Србије, и за јединице војне полиције обавезе и задаци дефинисани су и другим актима специфичним за војну организацију.
Делокруг рада војне полиције
Професионални припадници војне полиције имају право и обавезу примене службених овлашћења, али и одговорност за законито поступање при њиховој примени.
Као орган унутрашњих послова у Министарству одбране и Војсци Србије, у складу са законима и војним прописима, овлашћена службена лица војне полиције првенствено поступају по службеној дужности. Налози и захтеви државних органа који се баве сузбијањем криминалитета (тужилаштва и судови) су обавезујућа акта на основу којих војна полиција примењује прописана овлашћења, прикупља податке и повратно извештава орган који је њено ангажовање фактички наредио.
Основ за поступање су и захтеви других државних органа са којима војна полиција има развијену функционалну сарадњу, првенствено Војнобезбедносна агенција и МУП Републике Србије. Не треба заборавити ни поступање по пријавама правних или физичких лица о штети која им је нанета од стране припадника Војске, извршеним незаконитим радњама у Министарству одбране или радњама којима је Министарству одбране нанета штета. Последњи основ, али не по значају и обиму извршених задатака, чини поступање по наређењима војних старешина у систему командовања.
Послови и задаци дати у надлежност војној полицији основ су за дефинисање способности које она мора да достигне. Другим речима, војна полиција мора бити способна да ефикасно изврши законом, другим прописима и наређењима команданата дате послове и задатке у свим условима и у све три мисије Војске.
Услед већег броја разнородних послова и задатака за које је надлежна, у војној полицији је заступљено 5 специјалности које су мање или више видљиве у организацијско-формацијској структури јединица. Углавном је у батаљонима обезбеђена заступљеност свих специјалности које су неопходне за извршење предвиђених задатака и то:
- општа,
- криминалистичка,
- противдиверзиона,
- саобраћајна и
- противтерористичка.
Јединице војне полиције опремљене су савременим средствима и наоружањем домаће и стране производње.
Oвлашћења војне полиције
Овлашћења војне полиције су:
- упозорење и наређење,
- провера и утврђивање идентитета лица и идентификација предмета,
- позивање,
- довођење,
- задржавање лица и привремено ограничавање слободе кретања,
- прикупљање обавештења,
- привремено одузимање предмета,
- преглед простора, објеката и документације и контрадиверзиони преглед,
- заустављање и прегледање лица, предмета и саобраћајних средстава,
- обезбеђење и преглед места догађаја,
- употреба туђег саобраћајног средства и средства везе,
- утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних супстанци,
- вршење безбедносних провера,
- пријем нађених ствари,
- употреба средстава принуде,
- пријем пријава о учињеном кривичном делу,
- друга овлашћења предвиђена законом.
Историјат војне полиције
Војна полиција у српској војсци има дугу традицију, која датира од постанка Србије као модерне европске државе. Писане изворе из историје Србије на основу којих се могу препознати зачеци војне полиције налазимо у 1876. години, када су наредбом књаза Милана Обреновића формирана „полицијска одељења“ у командама бригада српске војске. Ова одељења су била састављена од изабраних жандарма и војника, деловала су само у ратно време и представљају претечу данашње војне полиције.
Војна полиција је у савременој историји формирана као посебна целина у оквиру војске 14. септембра 1955. године. Сачињавале су је јединице ранга самосталног одељења и вода, са релативно малим бројним стањем, које су извршавале задатке из области контроле војног реда и дисциплине, а делимично и послове из области безбедности. У даљем су јединице војне полиције бројчано и технички ојачане, развијане су у оквиру службе безбедности и, осим за ове задатке, обучаване и за извршавање послова безбедности и заштите, контроле и регулисања војног саобраћаја и сузбијање криминалитета.
У периоду од 1955. до 2004. године војна полиција је у функционалном смислу била потчињена Управи безбедности. Крајем 2004. године, у оквиру организацијских промена, извршено је раздвајање безбедносних и војнополицијских послова, када је у Генералштабу формирано Одељење за војнополицијске послове, као самостална целина за планирање, организовање и руковођење војнополицијским задацима. Одељење је преформирано у Управу војне полиције 2006. године.