Војна полиција

Војна полиција је намењена за обављање послова полиције у Министарству одбране и Војсци Србије.

bataljon-vojne-policije-kobre.jpg
Организацију војне полиције Војске Србије чине органи и јединице војне полиције. Органи војне полиције налазе се у саставима Министарства одбране, Генералштабу Војске Србије, командама и јединицама Војске Србије.

Јединице војне полиције намењене су за обављање извршних послова војне полиције.

Послови војне полиције


Послови које обавља војна полиција дефинисани су одредбама члана 53 Закона о Војсци Србије. 

Послови Војне полиције Војске Србије су:

  • сузбијање криминалитета,
  • контрола и одржавање војног реда и дисциплине,
  • обезбеђење најзначајнијих војних објеката, одређених лица, докумената и наоружања,
  • регулисање и контрола војног путног саобраћаја
  • противтерористичка заштита
  • управни послови који се односе на држање и ношење оружја у складу са Законом о Војсци Србије.
  
На основу Закона о Војсци Србије израђено је више нормативних докумената којима је регулисан рад војне полиције, од којих су најзначајнији Уредба о овлашћењима, изгледу, коришћењу и уништењу службене легитимације и значке овлашћених службених лица војне полиције и Правилник о овлашћеним службеним лицима и начину примене овлашћења и обављања послова и задатака војне полиције. Као и за остале јединице Војске Србије, и за јединице војне полиције обавезе и задаци дефинисани су и другим актима специфичним за војну организацију.

Делокруг рада војне полиције


Професионални припадници војне полиције имају право и обавезу примене службених овлашћења, али  и одговорност за законито поступање при њиховој примени.

Као орган унутрашњих послова у Министарству одбране и Војсци Србије, у складу са законима и војним прописима, овлашћена службена лица војне полиције првенствено поступају по службеној дужности. Налози и захтеви државних органа који се баве сузбијањем криминалитета (тужилаштва и судови) су обавезујућа акта на основу којих војна полиција примењује прописана овлашћења, прикупља податке и повратно извештава орган који је њено ангажовање фактички наредио.

Основ за поступање су и захтеви других државних органа са којима војна полиција има развијену функционалну сарадњу, првенствено Војнобезбедносна агенција и МУП Републике Србије. Не треба заборавити ни поступање по пријавама правних или физичких лица о штети која им је нанета од стране припадника Војске, извршеним незаконитим радњама у Министарству одбране или радњама којима је Министарству одбране нанета штета. Последњи основ, али не по значају и обиму извршених задатака, чини поступање по наређењима војних старешина у систему командовања.

Послови и задаци дати у надлежност војној полицији основ су за дефинисање способности које она мора да достигне. Другим речима, војна полиција мора бити способна да ефикасно изврши законом, другим прописима и наређењима команданата дате послове и задатке у свим условима и у све три мисије Војске.

Услед већег броја разнородних послова и задатака за које је надлежна, у војној полицији је заступљено 5 специјалности које су мање или више видљиве у организацијско-формацијској структури јединица. Углавном је у батаљонима обезбеђена заступљеност свих специјалности које су неопходне за извршење предвиђених задатака и то:

  • општа,
  • криминалистичка,
  • противдиверзиона,
  • саобраћајна и
  • противтерористичка.

Јединице војне полиције опремљене су савременим средствима и наоружањем домаће и стране производње.

Oвлашћења војне полиције


Овлашћења војне полиције су:

  • упозорење и наређење,
  • провера и утврђивање идентитета лица и идентификација предмета,
  • позивање,
  • довођење,
  • задржавање лица и привремено ограничавање слободе кретања,
  • прикупљање обавештења,
  • привремено одузимање предмета,
  • преглед простора, објеката и документације и контрадиверзиони преглед,
  • заустављање и прегледање лица, предмета и саобраћајних средстава,
  • обезбеђење и преглед места догађаја,
  • употреба туђег саобраћајног средства и средства везе,
  • утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних супстанци,
  • вршење безбедносних провера,
  • пријем нађених ствари,
  • употреба средстава принуде,
  • пријем пријава о учињеном кривичном делу,
  • друга овлашћења предвиђена законом.

Историјат војне полиције


Војна полиција у српској војсци има дугу традицију, која датира од постанка Србије као модерне европске државе. Писане изворе из историје Србије на основу којих се могу препознати зачеци војне полиције налазимо у 1876. години, када су наредбом књаза Милана Обреновића формирана „полицијска одељења“ у командама бригада српске војске. Ова одељења су била састављена од изабраних жандарма и војника, деловала су само у ратно време и представљају претечу данашње војне полиције. 

Војна полиција је у савременој  историји формирана као посебна целина у оквиру војске  14. септембра 1955. године. Сачињавале су је јединице ранга самосталног одељења и вода, са релативно малим бројним стањем, које су извршавале задатке из области контроле војног реда и дисциплине, а делимично и послове из области безбедности. У даљем су јединице војне полиције бројчано и технички ојачане, развијане су у оквиру службе безбедности и, осим за ове задатке, обучаване и за извршавање послова безбедности и заштите, контроле и регулисања војног саобраћаја и сузбијање криминалитета.

У периоду од 1955. до 2004. године војна полиција је у функционалном смислу била потчињена Управи безбедности. Крајем 2004. године, у оквиру организацијских промена, извршено је раздвајање безбедносних и војнополицијских послова, када је у Генералштабу формирано Одељење за војнополицијске послове, као самостална целина за планирање, организовање и руковођење војнополицијским задацима. Одељење је преформирано у Управу војне полиције 2006. године.